Јакшић, Ђура - ПРОЗА
су немилостиви лекари кост по кост из малаксалога тела чупали, издахнуо је; па сад они који су га до смрти мучили, дођоше да му чело мртве главе мртвачку свећу запале. Ала су милостиви ти људи, ти ближњи наши!...
Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао
Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!... Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором.
и реграцију... Трећи дан по смрти Богдановој дођоше кметови са једним писаром из Рековца и пописаше све што је по смрти његовој преостало.
Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека. Они, опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе
Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи, чисто обучени, са црвеним јелецима, а за појасом лепи сребрњаци.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Јао њој и помагај, што ће цад! Види је друга лисица, и совјетује јој да чека ту док јој спадне трбух. „Да ако дођоше пастири са пси? Јао!” „Ако они дођу, знаш што ће ти бити, што ме питаш!
што мусулмани не могоше на се узети, остадоше христјаном; но и ова, чрез турску и калуђерску кабалу и хитрост, дођоше такима у руке који боље умедоше лагати, лицемерствовати, отимати, грабити, бедном и удрученом народу и мозак из
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Нађем мога стрица само са 10—15 момака, а више нема. Питам га: „Камо ти војска?” А он ми каже: „Црна ти војска! Дођоше неколико њи̓ те све покварише, и ја сам се једва спасао, а они букачи одоше са кнез-Пејом, те Пореч-Алији однеше заиру
Пођоше момци под оружјем да отискују вепрове, а кад види Бранко и Мијаило да се ја не шалим, дођоше и рекоше, те ја плајвазом, а немам дивита, напишем полицу да Хаџи-Бајићи исплате триста талира Живковићу; па онда
одмор отишле, и скупим, и близу Добраве дођемо, пак ћемо преко Варне навише, али дотрча један Србин на коњу и каже да дођоше Турци у Шабац, уђоше у град, „и ја — вели — једва утеко̓”.
Донесе нам исти конзул од Вла-бега Ипсилантија пасош — — —. Пошљемо по коње у мезулану; дођоше коњи и пођемо. Дођемо у Фокшан где се дела ова два књажества; пређемо преко потока у молдованску варош.
Питамо: „Гди је господар?” — „Очô је у Крћевац”. — „А гди су момци?” — Каже: „Ту ономад ујутру спремили сви коње, дођоше и рекоше: ,Збогом остај, господару, ми одосмо нашим кућама; не можемо бадава тебе служити; а кад на војску пођеш, ми
Тако, и без моје добре воље, одем са Чупићем на Дрину. Посла он своје људе, и дођоше она четири бега, које као реум (или бошњачки: таоце) у наш логор пошљемо, а ја и Чупић са алај-бегом Сирчићем и
Пожалим се арамбаши, да ми његови момци узеше кесицу и прстен. Он фришко посла три момка а она тројица дођоше; упаради и пита ме који је узео. Ја кажем: овај је, а он повика, те ми одма даде и прстен и петаке.
И ови кажу да су врло брзо ишли, зар бојали се чете; и ништа не платише, а ваљда би платили да не дођоше вражје бабе, те поплашише.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. — Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати. Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате.
— Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? — Море, гледај ти само посла... У том разговору дођоше оба брата кући. Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.
Сам момак дочекује и услужује госте. Дођоше у механу Тиосав и Витомир, нешто врло разговорљиви и весели. Седоше за један сто, наручише полић ракије и запалише
И домаћица приђе попу к руци и упита како је на дому, како поша са здрављем. Дођоше и два брата Бошкова, те се здравише с попом, па поседаше ту и затурише разговор.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ћутећи дођоше до хана. Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нетшо оружја на зиду, не имађаше никаква
Отпоче надметање. Али набрзо убарабарише. Један другом не могоше одскочити... Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. – Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде!
— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... Лазар се предаде судбини... Дођоше пред хан... Маринко пропусти Лазара напред. Лазара беше снага издала.
И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред.
Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели. у једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали.
Станко се загледао у небо. Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више. Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. „Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...
Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд. Онда викну брата и жену. Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је... Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.
— И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... — Хајде, хајде, чека харамбаша. И дођоше на место. Харамбаша и дружина поздравише их весело.
И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... У Станка сенуше очи. Њему дођоше неке страшне мисли у главу. — Па шта је било с Турчином? — цикну он. — Побегао је у град.
— Лијепо мјесто. Овдје ми је нека лакота на души... — Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка. Јоване, Јовице! Отидите те нађите које јагње...
Заврзан је брбљао: — Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта. И, чини ми се, највише волим због Сурепа! Ђаво један!... Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...
Турци су ишли безбрижно. Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија. Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи. Један плотун порази Турке као гром. Стадоше као укопани...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све. Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба
Сад, за који минут, и моја се судбина решава! Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет. Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему.
” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече. Дође с њима још некакав Перо Зеленбаћ, некакав свињарски трговац који, веле, „ради с Пештом.
крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као од совуљаге. Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака.
Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави.
Већ се заблиста од истока. Стадоше још двоја кола пред попову кућу. дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито. Оне дођоше, а поп Спира их узе преда се. Нико дотле у кући није знао ни слутио шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али, од тада Таја као да не беше више онај Таја. А зар и године дођоше. Више није јео. Само, кад га пустише у собу, леже. Више ништа.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Па, онда пази како ћеш пред девојком говорити, јер није проста, и само углађен човек јој у очи пада. Дођоше у Ш. Терају у бирцауз. Преоблаче се. Чика-Гавра већ је готов. Малочас и Љуба је опремљен.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А једно после подне, док је он оперисао чиодама на карти, дођоше поштом два неочекивана писма. Једно, у жутом, простом увијачу са три црвена потеза и печатом, било је из пете пољске
Африка
Њамкоро се смеје и нешто нам довикује; остали црнци дискутују. Жув опет објашњава: Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако бар Исакович помисли, у Швехату. После пола сата, међутим, дођоше поштанска кола пред трактир, који се звао „Црвени петао“, и дошао је ред и на Исаковича да крене према Вијени.
Ишао је и трчкао, упоредо, са мајком, док дођоше до реке, бистре као сузе, и до скеле. Уђоше да се превезу. А вода је била мала. Време топло као да је лето.
Нисам смела да му се окренем. У том дођоше и деда и оба његова ујака да пију медену ракију и сви му дадоше по неку ситну пару. А смејали су се и жалили га.
У трбух. Као кобилу. То јутро, кад саоне, из штапсквартере бригадира Витковича, дођоше по Исаковиче, Павле се беше, мислећи на госпожу Божич, јако снуждио. Био је, на тренут, два, ушао у кућу, да види Ану.
Већина досељеника дошла је са својим униформама. Са својим коњима и својим оружјем и децом и женама. Онима, који дођоше без оружја, Костјурин је раздавао оружје и коње, као и одела војена, сакупљена, збрда, здола.
Врага! Дођоше овамо у гомилици, одрпани, као просјаци. Виткович, ето, бригадир, а чека на плату, осам месеци. А Сервија?
Нема ни попова, кажу, да самртнике утеше, и сахране оне, који су умрли. Неки нови попови дођоше, гречески, и молитве читају и живима, гречески.
Теодосије - ЖИТИЈА
учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и када су се веселили много дана, — гле, као Богом покренути, дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете Горе Атона, да приме потребну помоћ свом сиромаштву.
се обогатише небеским и земаљским даровима, јер од оба брата благородни беху обдарени, и сви ништи, који веома многи дођоше, биваху обасути милосрђем. Јер у великом весељу душе били су усрдни да све даду.
Богородицу да буде услишан, и ка светоме своме оцу преподобном Симеону, гледајући на њега као на жива, рече: „Дођоше народи на твоје наследство, оче.
великашима да испуни молбу његову и да живи у миру и љубави са краљем српским, и сви утврдише реч, заједно са краљем дођоше ка светоме и клањајући му се и хвалу му одајући говопаxу: — Пошто смо рузумели да си ти Божји човек, буди нам присни
И укрцавши се са својима и са стварима у лађу, повезе се у Азију, и Богом управљани убрзо дођоше у Азију, где беше цар.
и промашивши наду, гневом својим сами у себи растрзаху се, јер се осујетише њихови умишљаји, којима се злу поучише. Дођоше у град светоме, приказујући се као људи мира, и поклонише се и испричаше све што се догодило с њима, и говораху: —
Пошто су сви у лађи плакали, очекујући смрт од потапања, дођоше светоме, говорећи: — Види, оче, да гинемо. Али се надамо да ћемо тобом избећи смрт!
И тако свима заповеди да узму јела и да се Добивши погодно време, Богом управљани дођоше у град Акр, где је лађа имала да истовари терет.
са светим, испричаше начелницима града све што је било са њима и чудеса светога на мору, и сви, покорени дивљењем, дођоше светоме, и клањајући се Мољаху да приме од њега молитве.
После престављена и пренесења моштију светога, дођоше неки странци у тај манастир и примише овога Неофита љубављу, Бога ради, за трпезу, и довољно су га угостили и
А они, ни у чему не успевши, одлажаху: И опет дођоше, и тресући пештеру и вичући на светога говораху: „Зашто ти причаш да се бојиш Бога, а сестру своју зверима за јело у
Једнога дана, тако, усред дана као велики облак гавранова и у обличју свакаквих звери сакупивши се дођоше на светога. Звери са риком и као да ће га прождрети јављаху се, а гавранови као да ће му ископати зенице очију његових
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многи образовани људи дођоше да би од Србије створили јаку кнежевину, модерну државу и „да би могли дисати слободним ваздухом слободне Србије“
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену. Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију.
Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију. Сви се грле и љубе. Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.
И све друге ствари дођоше му, изненада, у памет. Као са његовим најдражима, тако беше и са пуком и са црквама и читавим тим народом, што није
Решила се да му ништа не пребацује, али да га присили да је узме за жену. Кад јој слушкиње дођоше, она се, у први мах, опет пренерази и препаде, сетивши се шта је учинила, али се после, под мирним погледом тих жена,
Пошто нису успели да освоје на јуриш град, они га заобиђоше и дођоше под Штрасбург, баш кад је тамо дошао и француски краљ.
При нападу на челу војске, остадоше сад последњи, у заштитници, и дођоше изнемогли и болесни до Шердинга, на Дунав, где су сазнали да ће зимовати у Горњој Фалачкој, и где дочуше да су
Тада, у свом гневу и стиду, прекрсти ноге на каменој клупи, пропуши и седе као Турчин. Калуђери му дођоше и по други пут, јављајући му да патријарх не може да га пусти к себи, али да ће се болесној госпожи Дафини послати
сем ситнежа, које је бацао, свечано расположен, сиротињи, осети сад да би му било мило да растресе дукате, који му дођоше у пасу под шаку.
Војници Исаковичеви, по својим земуницама, нису знали ни у ком су крају света. У почетку марта месеца дођоше заповести да се пукови, по одређеном путу, врате кући.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најзад, онога дана када дођоше да му честитају шездесет и седми рођендан, Песниково срце не издржа толику пажњу и он се сруши покошен можданим ударом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ивановић слеже раменима, остали почеше разложити о тој намјери, па опет дођоше на упоређења пређашњега стања с ондашњим, пређашњих заповједника с новим.
— викну кнез и поворка се упути истим редом, само што ускок иђаше одмах иза попа. Сви једва дођоше к себи од чуда, Крцун потоњи; али како се морало ходити кроз невидјелицу и како им ноге клизаху по снијегу, не могаху
Ми се повукосмо у новска брда, к Мојдежу, Каменом и Мокрину. Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце.
Што је то њима!? Пођоше и дођоше! Па турив прст у ухо ђакон запјева: „Припртише торбе обрамице, Претурише струке сињгавице, Гранајлије пушке
Игуман се сјети што хоће владика и потанко одговори на питање. Послије њега на ред дођоше Пипери и Бјелопавлићи и остали даљи. И сваки причаше о ситницама, поњекад и смијешним, само да се људи разведре.
У ћелијама које бјеху отворене, Јанко видје старинскога оружја. Кад тако стајаше на прагу једне ћелије, дођоше два ђака, Мурат и један малиша.
ВИИИ На Сретење истицаше рок службе војницима. Уочи тога дана, око вечерње, дођоше замијеници свима; Крцуна Сердарова замјени њеки од Кустудића.
Момци се осмијехнуше, али нико не одговори. У томе зачу се крцкање шибља и кораци. Дођоше два најмлађа што се враћаху са страже, а то бјеху: Јоле Раков и Грубан Стијепов, обојица голобради, стидљиви, као
Одатле посла Марко свога сина Лабуда у браство. Око заранака дођоше сви браственици, на челу им кнез. Ниједан друге ријечи не рече, осим што Јанку честиташе ране, па га узеше Рако
Сви се браственици изређаше обилазећи га. Дођоше и три старија Петровића. Истога дана оправи кнез гласника к владици на Стањевиће.
Већ сви браственици бјеху вечерали, те, као обично уочи свечаника, њеки дођоше на посједак пред кнежеву колибу. Тога пута дођоше: Мргуд Шутов и син му Рако, Свето Бојов и његов Маркиша, Пуро Перов
Тога пута дођоше: Мргуд Шутов и син му Рако, Свето Бојов и његов Маркиша, Пуро Перов и син му Перо, Лабуд Марков и јадна Стане Сердарева
Милићевић, Вук - Беспуће
Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. — Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако крчми већ дођоше, И унутра униђоше, Он у кута тамо једна Уза зида клону ледна, Чело тиска уза њега, Јер ту цели огањ легâ, Мисли
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Видиш ли ти, мој драги, каква времена дођоше: читавог вијека био сам калајџија, а сад, под старост, отпадник. А ти? Да је негдашње среће, ти би се звао Дорат,
Е, нек сам то чуо ... — Селим, селим! — помало горко бобоњи страшни кум. — Идем у Банат, за бољим љебом. Шта ћеш, дођоше таква времена.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... Опет смо се виђали и то сваки дан.
Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше... Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.
Кад се све искупише, дођоше њих неколико у собу, код мене, те пробудише матер. Једна донесе воде, друга јој намести шамију, трећа је поли и убриса
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор
Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлост. Уљегоше у град, кад тамо нема никога.
Уљегоше у град, кад тамо нема никога. Пођоше мало даље и дођоше до једних великих кућа. Уљегоше унутра, ал' у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте
Потом оде сваки за својијем послом. Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Где ћемо спавати: Он му одговори: Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби,
Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући. Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља. Краљ их упита шта хоће: Грбо одговори: — Дошли смо да тражимо рада.
Пошто дођоше пред краља рекошу му: — Господару, каже наш брат Грбо да би мог'о донијети од злата струку краља ђаволског.
Опет му браћа завидише што су у њега боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају. Пошто дођоше пред краља рекоше му: — Господару, каже наш брат Грбо да би мог'о довести жива краља ђаволског.
Кад тамо дођоше, војводе одмах кидисаше на њ, али он поби штап у земљу те цијелу војску опколи, па им с града повика да се предаду.
Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ће дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: — Знате ли друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је
Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи: — Ваљада нас је — рекоше — неко слушао кад смо
Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети. Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па а
Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. — Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.“ Иду преко свијета бијела, дођоше до једног врела, кад крај воде чудан гост неку стару глође кост.
Слобода барјак одавна вије, а наш се дечак вратио није. Вечерас, ево, његовој кући дођоше знанци, кријући тугу, заједно с мајком, са дедом старим почели приче о своме другу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— саветује јој капетан Станојчић. За то време ордонанси су избудили готово цело село. Једва нађосмо два старца, а дођоше и неколико жена, да бисмо били сигурнији. Умирисмо их. Капетан Станојчић им лепо објасни шта желимо и да се не плаше.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловичке омладине. Али свему има краја, па и овој погодби.
јесмо ли се наместили ?... Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски... Хм... да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу... А ја овде од општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...
Ти си образована учитељица! — Добро, чекај да се обучем... Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води. Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...
Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ,
одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је. Дођоше ови гласови и у школу. Гојко досад није никад обраћао пажњу на промену владе.
наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено. О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.
И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража. После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.
Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само. После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра. Љубица не зна шта ће пре од радости.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови луди, добио добре лиферације на којима је зарадио велики капитал. — У том — вели он — паде кабинет.
Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред још многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.
” „Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” — Тако пролази сваки онај
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мора се то све расветлити, све дознати, па ако буде опасности, мора се бранити своја позиција. Дођоше кући. Чим угледа мајку, дете у себи говори: »Нећу јој казати... нећу! ... Заклела сам се! ...
Први трговци и један писар изашли су у прво село да причекају капетана. У среској кући журно се спрема, јутрос дођоше једна кола са стварима новог капетана. Тамо су Јула и Каја као домаћице.
Најзад кад све би готово одоше и оне кући те се обукоше и нагиздаше и опет дођоше у среску кућу. Таман оне селе мало, кад се зачу озго с брда певане и ларма.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Испраћа их и враћа се.) ВИИ ПАВКА, ЈЕВРЕМ ПАВКА: Нисам хтела пред њима, али ови твоји избори довде ми дођоше. ЈЕВРЕМ: А зашто, Павка? ПАВКА: Како, забога, зар не видиш како се све тумбе обрнуло!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше. Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И био на небу бели облачак. Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле. Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ.
— Мало их се живих пробило до мора. А они који дођоше до воде што се плави Личили су на изгорели град који се још понегде пуши.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ИВАН Што би ово те јошт не дођоше Озринићи, наши крајичници? А без њих се пословат не може; наједно се боље разбирамо.
сам им послâ поклисара: тек се врате, да овамо иду, да хитају да не дангубимо, е овоме већ трајања није. ДОЂОШЕ И ОЗРИНИЋИ. ВУК ТОМАНОВИЋ Које јаде дангубите, људи?
А ево смо као они миши те за мачку звоно приправљаху. ДОЂОШЕ МАРТИНОВИЋИ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ево и ви, већ се начекасмо! А ево се, људи, окупљамо кâ сватови пјани што се прича.
О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те чекају побједе! ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ. И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ.
СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао! У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка. Почеше се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе
КАДА ДОЂОШЕ БЛИЗУ ЦРКВЕ, АЛИ ЈЕ ИГУМАН СТЕФАН ПРЕД ЦРКВОМ И ЈОШТ ЈЕДАН КАЛУЂЕР, КОЈИ ДРЖАШЕ СВЕТИ ПУТИР У РУКЕ. ИГУМАН СТЕФАН Ја
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку. Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно немештену — грлећи је, али полако, да јој не
У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе. Дођоше и свирачи. Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.
И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири. Од прошле ноћи и целога
И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући! Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!
Сутра је била сарана. Тада већ дођоше и њени. Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Све што је даље говорио све им је мили постајао. Његове лијепе црте дођоше опет у склад. Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра
Сад почеше придолазити и други. Из Катунске нахије, најпрви дођоше Његуши, па: Чевљани, Цуце и Бјелице, Загарчанин један и један Ћеклић.
Трнци би га подилазили кад закврче гвоздени крачуни. Неки људи, задриглијех шијâ, забријани, у црним мантијама дођоше у тамницу. Дуго су му нешто говорили, тобоже благо, али је он видио да мржњом дишу...
Овај рече: „Погле, Стане, спава ли; ако спава, нека га, нека се одмори, па ћемо.“ Жене из преграде дођоше и с њима Милун, који је нешто гласно причао. Ивана изиђе да затвори авлију, па кад се поврну затвори и кућу изнутра.
Видар пошто се умио, сједио је у авлији, чекајући да цура поспреми кућу. У толико дођоше из комшилука двојица-тројица, па сједоше крај њега и заметнуше разговор.
Дијете је било зловољно и тужно. У мрак дођоше браственици из града. Сердар са женом и снахом стигоше најпрви. Како бјеху уморни, одмах по вечери полијегаше.
“ рекли дјетићи. Мати и кћи брзо поставише двије округле трпезе, једну до друге. У то и људи сви у гомили, дођоше из преграде. Мали је Милун ишао пред њима носећи луч. „Дај, Спасоје и ти Лука, растакните, па да се сјече!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али, кад кола дођоше тик до њега, коњи се као преплашени уставише и, пропети увис, скретоше с колима у јарак, где се био склонио несрећан
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше | виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: „Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је
Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да | се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи, „ваља да нас је” рекоше, „неко слушао кад смо
Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.” Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па га
Калуђер пошто виђе шта би, уклони се мало за једно дрво, док ево ти опет она иста три коња, дођоше на један гроб и над њим стадоше ногама тући и у сву вриску дријети се, док ево ти изађе из гроба један чоек |
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор
Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. Е рече сад свети Сава ђаволу: „Пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Пс. 14, 4) Затим и многи народи дођоше поклонити се њему, и са великом почашћу даривати појање. Певаше прво Грци, потом Иверци, затим Руси, за Русима Бугари,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
крв возмуштавати и јежити кожа, као да сам се хотео препасти, кад ето ти упази[х] однекуда два малена калуђерка, који дођоше и стадоше близу нас, гледајући нас веселим образом.
И да не дођоше Турци, да их не смире и помире, досад, бог и душа, било би и[х] јошт толико; и не знам би ли ко остао непроклет.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води. Дуго су морали чекати возаре. Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.
— Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше напосе иза пријеклада. Бобан наздрави гвардијану.
Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије. Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше. Фра-Брни не оста друго, но да легне и он. У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.
Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњином) прилијепише се за ковчег.
Измирење је било свечано и јавно. Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом што с њим дођоше у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — Брате у Исукрсту, прости ми моје увриде!...
Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“. Послије вечере било је сијело у дворишту. Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови. Кнез их почасти вином.
У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева. Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамише.
Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима. Послије њих дођоше: Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.
Трећу најезду сачињаваху: Галица, муж јој, Рора, Кљако и Цонтрона. Ти дођоше испред Божића. Бакоња се веома бојао да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А тада наступише и рђаве године за чиновнике. Народ кука на њих и странке дођоше. Народ јурну у странке. Сељаци нањушили мрс, јер од свих каса, државна је најдубља. дођеш ли на власт, дижи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они дођоше и седоше поред њега. „Примакните се ближе мени!“, рече им он. Они му се примакоше и сложише своје главе у гомилу као
“ И Римљани дођоше, Марцелус се појави са шездесет ратних бродова, а његов подређени војсковођа Апиус Клаудиус стиже са својом копненом
Аниусове легије дођоше у неред, он мораде наредити опште повлачење. Ни главном заповеднику Марцелу није ишло боље. Кад се његове лађе
Одмах затим дођоше, једно за другим, на ред његове гастафрете, па његови еутинонони, а затим палинтонони. Кад се Месец беше уздигао изнад
“ „Како да не! Кад неки од мојих земљака, које ви и не познајете, дознаше да се спремам на путовање овамо, дођоше они до мене и замолише ме, наредише ми шта више, да вас посетим и испоручим вам њихове поздраве“.
Њихово царство се протезало од Индуса па до самих Пиренеја“. „Заиста, чудновато!“ „У својој новој држави дођоше у духовни додир са подјармљеним становницима некадањих расадника културе Старога века.
Она им довикну: „Ходите брзо овамо у кујну да се огрејете!“ Деца дођоше и окунише се око огњишта. Весела и поносна што су са својим великим братом изишла, причаху на дугачко и на широко како
изненади их при повратку густа магла, а Исак изгуби стазу и залутао би да га Хектор не изведе на прави пут, и тако дођоше срећно кући“. Деца слушаху ову причу разрогачених очију, гутајући сваку реч.
Малишан обриса сузе, па рече: „Мајчице причај даље!“ Она не знаде где да настави, али јој деца дођоше у помоћ питањем: „Како је Исак дошао у Норт-Уитем кад не беше више његова пратиоца?
Они га обасуше љубазним похвалама и безбројним питањима. После тога дођоше на ред разне успомене из оног доба која је у њиховом дому преживео.
Иза њега дођоше на ред други чиновици ковнице да поднесу своје извештаје или да добију упуте и наређења. Но да се не задржавамо у овом
Тада дођоше на ред и генерални закупци порезе“. Савладана болом, мора да застане, но убрзо прикупи сву своју снагу и прича ми даље
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда дођоше на ред Цветићеве Цвети. Оне се појавише некако оних дана кад сазреваху шевтелије, то јест кад обично настају шевићерије
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. — Ето, баш на овом месту га
— Казаше људи што дођоше из општине. Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? — Ко то каже? — Грујица... мало пре дође озго.
то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу. Ове мисли он саопшти Станци.
Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној
— Дај да се пије ! Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом ... Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Малиша ће те за њом, а она ти га уведе, побратиме си драговићу, у некакву пећину. Када га проведе кроз пећину, дођоше на једно велико поље, а насред поља велики сто, а на њему се змијски цар курисао, а цијело поље притисле свакојаке
Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину. у некакав вилајет. Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па
Он викну на мачку и штене те дођоше к њему, па ће цару: — Хећy ти ништа друго, него од те и те баке таки и таки прстен!
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор
По томе заповједи му да сједне на њу, и они ти јуначки крену даље. Кад дођоше у другу царевину, али крај бијелих дворова лијепа башта, врт, а насред њега солдачка стража, и шта ради? Спава.
Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му
Арапи се поклоне и рекну: — Биће све у реду, — и нестане их. Кад се цар ујутру пробуди, дођоше му гласоноше да је некакав велики шах дошао са великом војском над Стамбол и да му пријети погибија.
Сјутрадан крену даље, и за неколико дана дођоше на оно поље што је везировићу отац рекао да насред њега не ноћива никако. Таман он насред, поља, а акшам.
Он узе главу, а трупина се свали у језеро. Сјутрадан кренуше отален и дођоше у онај град гдје су наумили. Пошто нађоше дућан и робу намјестише, завика телал: — Би ли ико могао излијечити
Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. — Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш.
Они му покажу, па се на ту страну и крену. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлости, уљегоше у град, кад тамо — нема никога.
Пођоше мало даље и дођоше до једних великих кућа. Уљегоше унутра, ал̓ у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' дуго срећна занела се она Уз мирис жеља! И дођоше луди; Сад плете венце, нико је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји
И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од нас већ оде.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и сам поможе испрегнути коње. Дођоше кући окупљени истом мишљу: знаду добро што их чека ако турској власти у руке пану. —Што је вриједно у кући, покупи!
Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини. А очи јој играју и дођоше свјетлије. Идући преко града до пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу и разумије што у овоме часу
Пожуре да чим прво у Велу увалу стигну. Послије кише поче да ведри, а кад дођоше у увалу, нађоше је још зањихану: око рата јој бучи море, но нема оне првашње силе, а мјесечева свијетла зеленкаста
Женина се сумња набрзо обистини: дођоше позиви, и комшије се на прелу за ствар загрејаше. Тома Јелић, сеоски „Трчало”, како га у селу зову, смисли да би било
—Но ето чуда, не дадоше нам ништа ни за оно што се данас мучисмо да окитимо ограду зеленим гранама. Кроз тесне улице дођоше до врата неке запрљане потлеушице и ступише унутра. Има два дана што ту коначе, јер их је споља киша отерала.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Један од ових који дођоше да га траже, остао је опружен и миран горе крај жица, а други је ишао крај носила са завијеном шаком.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њамкоро се смеје и нешто нам довикује; остали црнци дискутују. Жув опет објашњава: Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Јасно се види, Из села Гроцке амо дођоше, А вратише се у Смедерево... ВУК: Боје се потере... РАДАК: Боје, Ал’ могу лако и залутати; Јер је незнатна, Вуче,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черњајев.« Док сам ја тражио хартију да напишем ову кобну наредбу, ђенералу Черњајеву дођоше друге лутке. Он приђе мајору Велимировићу, рече да му се поврати сабља, па му це онда окрете: — Ја вам опраштам.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Онда сунце виде шта је: Да то није роса била. XЛИ Она мила, а он врстан; — Ево иду, купе свате. Дођоше ми са лимуном, Да ме њиме старосвате. Остав’те ме, моји драги, Нису више за ме свати!
На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи. У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Космаја с Неменикућама прођоше срећно; Авала с Порчином кулом са истока јављала с’ горда; К Дубоком више Остружнице дођоше здраво и мирно, Где су починули умором свладани, прелазу спремни.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Тек, вељу, поклонићеш га?... А ено војводе Шуловић, Мићић, а и капетан Вуксан дођоше лијепо те молити да ни га поклониш, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино!
Ћипико, Иво - Пауци
Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош. Путем разговарају о доброј години; већ жање се и Петар
Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше. живље: —Боже ко ће одбацити? Једно чобанче дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких
Што ће њему, оронулу, стару, толико благо? А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он досада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд су, драги боже, синови Војканови?...Гдје ли је он?...
Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне и старе, паметне мајке. А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру.
Привеза краву до кућних врата, па уђе. У кући нађе неколико људи што дођоше послом да им ковач алат кљене. Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају
— Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан. Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом. Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.
—Па, имао си младу? —Пустите! Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то! У говору дођоше у равницу, на шири пут. Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.
И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.
Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави. С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.
— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше. Тек што је живо загрли. Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.
— Ча дате! Говоре да сте добар за сиромаха. — А ви сте се на ме љутили толико пута! Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље. На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак.
Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Моји ђаци који дођоше са Кипра или са Крита причаху ми да се онде јужно од Сиријуса види на небу једна скоро исто толико сјајна звезда коју
Али у наукама не беше још препорода. Велики духови не дођоше још до речи. Бесмртно дело Коперниково сматрано је само као интересантна хипотеза, Леонардови проналасци, технички и
Док сам учио у Осеку дођоше, један за другим, и моја три млађа брата онамо, а кад пођох у Беч, стигоше постепено и они онамо или на друге велике
И зато дође мој ујак и поочим Васа у Беч да, у улози домаћина, прослави моју промоцију. Дођоше и други моји рођаци, и чика Андрија из Цириха. Не могу, а да о њему не проговорим коју реч.
Али настаде анексиона криза, загрози рат између Аустрије и Србије, ја осетих да нисам на правом месту. А дођоше и друге недаће.
То су биле прве примене моје теорије и мојих кривих у геологији, а убрзо иза тога дођоше и друге. Одвело би ме врло далеко кад бих о свима њима овде причао, јер кад сам недавно за један мој енциклопедистички
У име опроштајног поздрава, он би ону своју машинску пушку наперио на оне који дођоше на станицу.“ - „Којешта!“ рече мој друг.
Но, хвала Богу, није било тако. Оне Марсове поларне калоте дођоше ми у помоћ. Оне су најпоузданије проучена појава Марсове површине.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Је ли долазио ко? СТАНА Нико, снашке. ТАШАНА Ни отац? СТАНА А, он? Био је, али са хаџи-Ристом. Заједно дођоше и прегледаше колико су чивчије кукуруза донели, и онда одоше. Ваљада ће опет да се врате. Нарочито хаџи Риста.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Заређаше код мајстор Косте они познати натмурени, недоједени, па и отплакани ручкови; јавише се пресели празници; дођоше кажњавања деце, прво старим оделом, па затварањем у штофарницу, па напослетку и батинама.
Госпа Нола се зграну, умало не викну, не зна ни сама да ли од зачуђености или од радости. Разговетно дођоше до ње песме и речи.
Тек кад су другови чули колико најмање стоји тај „државни папир”, заорише се звиждуци и усклици, и дођоше мишљења слушалаца. — Па како онда, богати, изгледа тај твој папир? то је ваљда златан змај?
За неки дан, потом дођоше мотикаши, зидари, и дунђери, и кућа стаде расти као из воде: проста, сиротињска, али око два пута већа но Савина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лука зовну ордонанса и нареди да му донесе једну мотку. Онда сиђе на пут, да сачека док челни стигну на излаз. Уто дођоше и војници са батеријским фењерима, а и она чета пешадије, и распоредише се дуж целе клисуре...
“ — Ама баш сви? „Сви, господине капетане!“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну. Одем у дивизион... Дођоше и остали командири и изјавише да то није њихов коњ. То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду.
Али шта мари! Нека је само нешто топло. Сручисмо у казан пакло чаја и војници дођоше са мањеркама. Изделисмо и последње резерве шећера. Војници су умакали хлеб и пили врућ, бљутав чај.
Болничари дођоше. Пребацише чаршав и изнеше мртво тело. Чујем где говоре да је био артиљерац. С тешком сам се муком придигао да
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив! Радујев ти се: (Бесно, свирачима): Свирите, бре!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће оженити за
Па кад дођеш Пријепољу твоме, повали се међу ђевојкама ђе с' отео коња од Бугара!“ Па окрену коња за сватови. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву.
Тад јунаку грђе жао било, па на страну одвратио главу, не шће више ни гледати љубу; а дођоше два Мрљавчевића, два ђевера Гојковице младе, узеше је за бијеле руке, поведоше у град да уграде; подвикнуше Рада
Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће оженити за
Кад пођоше на мејдан јуначки, за агом је тридест јањичара, а за Марком не има никога, до некол'ко Грка и Бугара. Кад дођоше на мејдан јуначки, а беседи царев Алил-ага: „Делибаша, ајде мећи стреле!
28 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА Сједе Марко с мајком вечерати сува љеба и црвена вина; али Марку три књиге дођоше: једна књига од Стамбола града, од онога цара Појазета; друга књига од Будима града, од онога крала будимскога; трећа
добар јунак добар сан уснио; сан је лажа, а бог је истина“. Кад дођоше граду Цариграду, диже царе силовиту војску, отидоше преко мора сињег на арапску љуту покрајину, те узимљу по мору
Кад дођоше под Кара-Окана, Окан бише три године дана, Окан бише, узет не могоше; Марко с'јече арапске јунаке, па све главе пред
Када цару тужбе додијаше, посла на њга Ћуприлић-везира и са њиме три хиљаде војске. Кад дођоше у равно приморје, све поломи Муса по приморју и ухвати Ћуприлић-везира, савеза му руке наопако, а свеза му ноге испод
“ Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: дођоше ти до две сиротице да ј’ нараниш леба бијелога и напојиш вина црвенога, а ти велиш двема сиротама: „Ид’т’ одатле,
Па довати лака џевердана, пође право друму у бусију, а за њиме млади Татомире, а за ђецом Новак пристајаше. Кад дођоше друму широкоме, Новак стаде друму у бусију, око њега два нејака сина; ал̓ ето ти јеке низ планину, помоли се тридесет
Кад дођоше цркви Петровици, вели њима Сењанине Иво: „Дете, браћо и моја дружино, да ми овђе ватру наложимо од пушака нашијех кунда
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А баш за ову парицу није му се исплатило да залази у оволику коприву. Послије коприва дођоше на ред врбаци и запуштени углови око ријечних окука пуни високе травуљине, ракита и дивље лозе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А како је завичај људма кад где кога море, сав се тамо народ, мушко и женско стиче, да види како кога море, — дођоше и они што чине подужбину, те робље откупљују од смрти. Прионуше молити цара и другу господу да му буде грација.
Неста му браћи хране у Ханамској земљи. Чуше да има у Мисиру на продају жита, дигоше се с товарима, одоше тамо и дођоше пред Јосифа, јерно он сам позор на жито имадијаше меркајући му куд се што разноси, да се врло не размеће.
И за чудо божије, стара мрежетина нигде се не развуче, нит се где прокину. Стоварише рибу у барке, гладни, уморни дођоше сви, те се скупише под брегом око Христа.
изборли у град посла три четири калуђера, те то чудо казаше цару и патријарху, пак и обојица с многим народом тај дан дођоше у манастир на летургију...
И у неко доби дођоше неки оноземци људи, одонуд где је апостол Тома, а цар за красоту оних полата врло жели да разабере и ти му људи све
Прођоше у томе Индију и арапску земљу, Ливију и Шпанску; све морем дођоше и у маврусијски језик. Понајпосле већ сустигоше и к Цариграду.
И после, неки добри христјани онде кријући дођоше, узеше му тело те однеше и лепо га завише с платном и укопаше га. А један му од слуга што је поред њега у тамници на
тако по други пут морем узе се свога пута и преко воде у зимно већ доби хоће да пређе; и кад већ стиже онамо ади крај, дођоше до брега, али се бијаше вода широко по полу разлила, а ваљаде му већ на коли путовати до места.
И они цареви посланици из Цариграда, каде дођоше близу ћивота светому, поче ватра севати и искре скакати од тела светаго Димитрија и пламен голем стаде излазити и
два јунака врло пристала и лепа, како пред царевим лицем да стоје, и остали људи сви су их почитовали, пак обојица дођоше к цркви светога Димитрија и стадоше се споља око ње шетати и гледати је.
И каде дођоше к оному месту што се зове трисводно, да речемо од три кубета више црковних врата, гдено се улази у цркву, стадоше
И дођоше пред цара те их оковлаисаше, то му рекоше: »О цару честити, ако ти пустиш код себе здраву и читаву дома отити ову момча
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело. И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску
И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали
трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима.
Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и