Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Великој души и од самога непријатеља истина је драга, а слаби ум ни од пријатеља неће да је прими. Нек' престанемо сами себе варати, пак неће смети ни други, или ако се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ни ветрови срушили, почне сам од себе венути, и грану по грану губити, и све ближе свом се крају клонити, тако, драга децо моја, и ја, ког су непријатељске пушке и сабље срећно промашиле, кога су смртне болести обилазиле — осећам сада,
О свему томе ја би’ вам усмено приповедао, драга децо моја, али ви сте мали и не можете упамтити, а ја сам стар: лако могу умрети.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тих се чује жамор: То на обалама мре поноћна плима. А моја је драга тужна свако вече И када заплачу ноћне камелије, Заплаче и она; суза што потече, Нико не зна шта је, ни шта она
ДУША И НОЋ ДУША Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео: Изгубљена срећа још је увек срећа! И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог с тобом, шта говориш којешта? Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога! Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз
Смејала је се. — Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити. — Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. — Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели гђа Перса, а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо! — Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...
— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако лакомислена, него практиш к’о ви... — А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
жут коверт. Отворим оно писмо, а слова само играју, трепере по оној артији. Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили да живимо у Београду. Тамо је велика варош и нико нас не зна.
Проћи ће, јел'да проћи ће, ови мучни дани и све ће добро бити. — О ја се бојим, драга, да ће икад проћи... Али те молим говори ми још, говори дуго, реци да ће проћи увери ме да ће проћи, потпуно ме увери
Како си могао? Зар толико ниси имао времена, мили, једно слово... — За то што сам проклет, драга. — А да је оно дошло? да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену?
— Ја сам проклет, презри ме, драга. — Зашто да те презрем? Ја те обожавам. Зашто си то казао? Зашто се тако мучиш? То твоје лице, тамно и страшно, То
— Говори, драга. — А кад оздравим... — Мила оздравићеш, мораш оздравити. — А кад оздравим, на онај дивни пропланак, одакле смо
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Шта? Зар сам се ја удала да му гледим ове зидове и да ме с бурази рани? Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим. Он да није узео официрску кћер. КАТИЦА: Немојте, слатка мамице!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А чу и то, у мраку, како му мати одговара: Стра ме је! Ситница је то била у мору сећања, али му је била драга и сачувао је у сећању, заувек.
У то доба, у Неоплатенси – краљевској слободној вароши, однедавна – омладина је певала песму, у којој се каже да је драга магнет, за швалера. За Исаковича, магнет је била, на том путу, та тамница.
Нека љубав, какве иначе у свету нема. Омања, црномањаста, а савитљива, као тигрица, та млада жена није му била мање драга, него Варвара, иако му није, ни близу, толико тепала, као та њихова, лепа, риђокоса, Шокица, која је у фамилији била
Теодосије - ЖИТИЈА
“ Видите коликих се радости лишише због малог. Види и опет колико је милост драга: „Ходите“ рече, „Благословени Оца мојега, наследите спремљено вам царство!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
глас и тољага Чим се Миш пророк увукао у Бркину кућу, чуо је горе испод крова тихо мијаукање мачка Тоше: — Мила и драга сланинице, примакни се још само за два прста да ти нешто шапнем на увенце. — Ох, жив је он, дакле!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
нагом Не дај сунце да те милује Боље да се волимо нас две Само не овде само не на сунцу Овде се све види кошчице драга ИВ.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ (изненађено): Како, како? Жив? Којешта, то је немогуће; ти, драга моја, имаш малу грозницу; ето, имаш и температуру, то се теби причињава у машти, у грозници.
МИЛЕ: Најбоље: немој мислити на то. Ево ја ћу ти скренути мисли на друге ствари. Драга моја голубице, остао сам сасвим без трошка, мршав сам као зимски комарац.
АГНИЈА: Сама сам га бирала код цвећара. Хтела сам да личи на један букет који је мени тако драга успомена. ВУКИЦА: Из младости свакојако? АГНИЈА: Да... да... из ранијих дана.
АГНИЈА: Ништа! Само име: Сима Тешић, артиљеријски капетан. ВУКИЦА: О. Могу мислити како вам је то драга успомена. АГНИЈА: Како да не! Дршке од цвећа из тога букета још чувам...
СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш? АГНИЈА: Како да не? Ето, срела ме је јуче госпођа Драга Митровић па ме пита: „Ама, зашто је то господин Спасоје наједанпут одложио венчање своје кћери, кад су све, све
АГНИЈА: И није то само госпођа Драга. Јаој, када би ти знао шта се све говори и због те свадбе и због много чега другог.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја.
од њих, Бароница би нас готово дршћући упитала зар не видимо да ту већ седи госпођа њена мајка, нли мали Емилијан или драга рођака Шарлота? Све су столице биле заузете н сви које нисмо видели почињали су да ручају.
- Претпостављам. Али, овај пут су с њом били: пречасни отац Лаврентије, госпођа њена мајка, мали Емилијан, драга рођака Шарлота и још неки чија имена нисам успео да попамтим! - рекао сам, а Рашида је почела да се смеје.
Било како било, за пола сата Караново врило. Људи су се оптуживали између себе, док Драга Падавичарка, измилевши однекуд, није рекла да је видела покојног Џоју кочијаша како иде од куће до куће и звони.
На клупама око водоскока није било ни живе душе. Била је таква пасја жега да је и муве мрзело да лете. Драга Падавичарка спавала је на црквеном улазу.
То, уосталом, и није било важно: она је увек говорила исте ствари. Данас је мали Емилијан оболео од кијавице и лежи. Драга рођака Шарлота је због тога морала да остане поред њега.
Кад стигох до скеле, Бароница је разговарала с драгом рођаком Шарлотом о слатку од вишања. Драга рођака Шарлота тврдила је да је слатко од вишања измишљено само за такве као што су Чапонијеви.
Овога пута стајале су грозно. Стајале су обично, али Рашиде није било. Драга Падавичарка чучала је на црквеном прагу и посматрала комешање око себе, а на лицу јој је био израз усхићења.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Збогом. Ја ћу опет кроз дућан напоље. Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и тихим гласом отпоздрави: „Збогом”.
Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма. — Драга Соко, ја идем сутра на велики, дугачак пут; ако умрем, ево ти тестамента, ја сам се за све побринуо.
Лäндлер) — популарна игра у Горњој Аустрији, у 3/8 или 3/4 такта лесе — врста игре либе мутер (нем. Лиебе Муттер) драга мајко! Лидо — чувена морска плау Венецији лорњет (фр.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
без намере и против своје воље, урекну управо ону особу коју јако воле (на пример: родитељи децу, пријатељ пријатеља, драга драгог итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Занимљиво је да у земљи у којој смо имали срећу да се родимо, драга моја пријатељице, љубави започињу обично на кантама за ђубре!
Завиде му и плаше га се. Показује девојци нека драга места која му много значе. Пролази са њом још једанпут неким тајним стазама свога живота, чудећи се колико то створење
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сава Пламенца; Сава Петровића, брата владичина; Вука Радоњића, гувернадура; Ђика Мартиновића, сердара цетињског; драга Јокова, кнеза његушког. Од Русâ: адмирала Сењанина, пуковника књаза Вјаземскога и друге.
И она друга до ње бјеше прикладна, али се губила према њој. Глас оде по пазару да је лијепа дјевојка јединица кнеза Драга и да је од дјетињства вјерена у Цуце.
На то јасан, снажан младићки глас запјева: „Све у славу бога великога, А у здравље нашег бана Драга!...“ — Пунте! Урте! Појте! — викало се у дворишту наизмјенце, између пуцњаве и пјеванке.
Од Срба одвоји се двије стотине људи под вођством кнеза Драга, те у највећој врлети освоје одмах предња мала утврђења.
Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце. Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину. Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола!
Од нашега племена изабраше два Петровића, гувернадура, кнеза Драга и мене. Пети дан након тога кретоше се галије и ми на њима, божја ти вјера запамтисмо то добро, јер нам никада грђе не
Раздрага се замишљајући с каквом ће радосном испитљивошћу његова драга Лудмила и ујак Вацлав и зет Андрија, судија, најбољи пријатељ његов од дјетињства, читати његова писма, како ће их
Изидоше заједно, па се расташе. Пура Перов имао је само сина Пера Пурова и два синовца већ стасала: Драга и Ђура Машова, којима отац одавно погибе.
Знао је да се браственици у потаји спремају да изненаде и обрадују кнеза Драга главом којега Мушовића из Никшића, јер један од њих уби Милуна.
И опет чу похвалу: — Ко би рекао да је ово онај солдат што с нама бјеше на Бадњи дан у кнеза Драга. Јанко додаде смијући се: — И онај принцип, о коме се толико причало.
Бјеше, дакле, чета од осам друга, састављена из омладине братства кнеза Драга, из сваке куће, осим попове, по један. Као што већ знамо, Маркиша Стевов и Перо Пуров бјеху ожењени, а сви остали
У дијелу планине што припада његушком племену, налазило се и браство кнеза Драга и ускок Јанко. Браство је захватало средину присоја, мјеста травна и пуна извора.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
патњама и заблудама, у безизгледној игри умствених конструкција, у прејаким заносима и ломовима психологије, којој је драга бесмисленост објективног света, те је, стога, опредмећује, одсликава, сређује.
Сироти миш који јадикује над судбином свога рода: Драга ми је мајка на превари пала, Најела се сира па се отровала.
Е-ех, само је одраслима дано оно што је најлепше на свијету. (Наши гоне јазавце) Сећање на драга лица и чежња за неповратним пламен је који загрева Ћопићеву лирску причу.
је уверио да је д слатко: Д се као дугме пришило за непце, као медењак, па само слади: дудињо, дињо, дрењино, дуњо, драга душо моја... Д као добар дан, Д као слатки надев језика.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Оне су носиле оружије и ишле у бој, као сваки војник. НАНЧИКА: То сад није у моди. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је највећа мода, драга моја, родољубије. И која се српска кћи сме тога одрицати?
Ми морамо, драга моја, да оснујемо ,,Одбор родољупкиња“ којега ће цјељ бити: распростирати народност. Ја сам већ три дана на штатутима
Једва сам мало неко поњатије добила. МИЛЧИКА: Ја то ништа не разумем. ЗЕЛЕНИЋКА: Верујем, драга моја, ту треба размишленија. МИЛЧИКА: Ја сам читала како су код Сентомаша давали крајцфајер, али не знам шта је то.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Зато, драга дечице, угледајте се на овога чику, следујте стопама његовим, па будите то што и он; то јест, не велим да сви будете
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
13 ТУЂИН 15 АЈДУК 18 ПУТУ КРАЈ 21 ВРАГОЛИЈЕ 24 СРЕТАН ПАСТИР 28 ДРАГИ 30 МОЛИТВА 37 ЖЕЉА 39 ЈАДНА ДРАГА 41 НЕКА СУНЦА 43 РАНЕ 44 СЛАТКА МИСЛИ! 49 ЈАДИ ИЗНЕНАДА 51 КЛЕТВА 54 ?
Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога! Отац, мајка у гроб паде, Брат и сеја драга, А другога не имаде Срце моје блага.
(1843, дек.) ДРАГИ Петли поју, ето зоре, Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за читаво Одо, злато, остај здраво!
“ Красни мома има доста, Кô ти нигде и никада, Код тебе ми срце оста, Зато с' прођи свега јада, Збогом, драга, руку на, Верна буди кâно ја.
(1844, 5. јул) ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре,
Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга чека, Драга сунца два Мени ће да дā. (1844, 16. окт.
Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека, Мене драга чека, Драга сунца два Мени ће да дā. (1844, 16. окт.
Па запару, па сунце отпирну, Скочи сунце ка западу доле, Зађе сјајно, ал' само до поле, Пола оста као кака врата, Драга браћо, од сувога злата.
“ Сину дукат кâно сунце јарко, Плану Марко, па дукате вата: „Вина амо, крчмарице драга!“ Па замало од рана ни трага.
Немој плакат, драга мати мила, Јер у мени лежи дивна сила, Крепко срце, ноге, руке здраве, Идем, мати, да наберем славе, Идем, мати, с
На истоку сину зора, Он из свога шетну двора, Шетну здраво и весело; Зачу жубор, спази врело: „Окле тако, водо драга?
И уз извор живо шета, Ал' што дале, већа сета. Врело јечи и жубори, Чини му се драга збори: Остављена канда кара, Њему милост преговара. „Прости, прости!“ кликну, рече, И све брже напред тече.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— сумњичаво се испријечи — Ето, волио би да имам. — Коњску икону, а? — Ваби је, вала, како хоћеш, али мени је драга. Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати.
— Шта да ти дуљим, брате Раде, тек што сване дан, а човјек сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у букагијама, миче се уз бразду.
Сава само покорно пови плећа и увуче главу међу рамена. — Ожежи, брате, колико боље можеш, посветила ти се драга рука!
Изгубише се и мили бого, и рођени светитељи и блажена рајска хладовина, толико драга утруђеној сељачкој души. И пође тако бака по селу с хладним пепелом на срцу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити. Нека само окренемо један поглед на народе просвештене целе Европе; у садашњем веку сви се народи силе свој
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Има народна приповетка још једну особину која нам је посебно драга; то је њен најчешћи унутрашњи мотив, онај који је изазива, а тај је — како да се срећније и достојније проживи људски
Ови одговоре: — Имамо, дакако! Ено је код куће. А сунчева ји мати оправи кући и рекне им: — Идите ви, драга децо, к вајној мајци. Свака ће мати својој деци најправије судити. Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА: Е, то би ми зло просли са зурналима. Да видис, Љубо, какав је сесир добила Драга из Беца, дивота! Али сто је цвет, видицес; сваком се мора допасти.
АНИЦА: До три месеца, тако сте ми пре по године казали, ја не знам шта ви радите. АДВОКАТ: Моја драга, разумете ли, то не може тако лако бити. АНИЦА: Кад је тако, ја ћу мени другог фишкала тражити.
АДВОКАТ: Добро, добро, драга Анице, но она може — разумете ли? — сад документа против вас имати. АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе.
ПОЗОРИЈЕ ШЕСТО ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ; доцније, АНИЦА ФЕМА: Ево сам дошла, господине. АДВОКАТ: Добро, драга моја, добро, ја сам све уредио. ФЕМА: Могу ли се чему надати, господине? АДВОКАТ: Без сумње. Хе, xе, пулцхра беѕтіа!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Зар ме не познајеш? (Трифићу.) Лепо ти стоји, напустио си ме да ме слуге туку. ТРИФИЋ: Драга моја, шта ћеш ти овде? СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ти моја жена ниси! СУЛТАНА: Шта, забога, гди сам ја?
) Шта ти мислиш са мном? СТЕВАН: Није господин твој, ти! СУЛТАНА: Не дери се, ил ћу ти сад показати. ТРИФИЋ: Драга моја, иди ти твојој кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. ТРИФИЋ: Ти се вараш, твоја је кућа преко пута.
(Замане.) Кући! СУЛТАНА: Јао, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Драга моја, како ти не би ишла твојој кући? СУЛТАНА: Забога, ово је моја кућа.
) Таква госпођа могу и ја бити! СУЛТАНА: Их! (Цикне.) Стрвино женска! (Полети јој, Трифић је задржи.) ТРИФИЋ: Охо, драга моја, треба да знаш да си у туђој кући.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
: Драге даме, драга господо и драги гости, допустите ми да ову најотворенију изложбу у граду прогласим отвореном, а да истовремено своје
Матурски рад — Ана је Ана је Ана! Драга матурска комисијо, па да ли сте ви уопште нормални? Тражите од мене до после свега што сам до сада налупетала (Видети
На часну реч, ви нисте читави! По моме мишљењу, драга матурска комисијо, матура се полаже читавог живота (свежа мисао, зар не?
Али, вратимо се теми, драга матурска комисијо! Ви, наравно, очекујете да ћу ја да се држим ње као пијан плота, али ту сте се грдно прешли!
Али, вратимо се теми, драга матурска комисијо, и погледајмо поближе какве су Београђанке! Оне су углавном блесаве. Јер, ко би нормалан издржао
Ко? И зар, драга матурска комисијо, и ви што треба да оцените овај антологијски састав који ће сасвим сигурно заузети своје место у
И да знате, није ми уопште због куће, више ми је због деде. Толико! Дакле, драга матурска комисијо, како сте и сами могли да се уверите, живот рођених Београђанки није тако једноставна тема као, на
И она као била на скијању! Кладим се у шта год хоћете да знам како ће печети први час! — Како? — Е, па драга децо — рећи ће — јесте ли се лепо одморили? Од чега да се одморимо, ког ђавола, сем од ње?
Мени допада! Али није требало ништа преносити, моја драга маман и мој матори ионако су одвајали увца кроз кључаоницу.
Боже, докторе, шта вам пада на памет? — Мислим да је за данас доста... — промуца. — Наставићемо сутра. Ви сте, драга моја, озбиљно болесни и лечење ће можда трајати дуго, веома дуго ... Реците госпођи мами да ми се јави после подне.
А зашто? — Који је број такси-станице код „Балкана?“ — 324-100! — Видите, у том грму лежи зец! — Саберите се, драга моја... Можете ли ми објаснити чему служе ова ваша чудна питања?
да је то можда и прелудијум, за сада, само потенцијалне девијације, ка хипертрофираном осећању мушког климактеријума, драга, јел' да? — Али, мила! процвркута историчарка.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Тко ће свету уста запушити? МАРКО: Ово је девојче јошт једанпут код мене било. Драга моја, ово није онај младић кога ви тражите; онај се зове Батић. МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице.
ЈЕЛИЦА: Ви држите уста!... Кад сте ме већ рајцовали. Из очију му вири баронство. Моја драга, нећете постићи оно што сте наумили; на мене је једну пала та срећа да будем госпоја од Голић.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући. Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут.
“ Док бурно море около јечи, капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно ме изда снага.
море около јечи, капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно ме изда снага.
“ РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. „Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала.“ „Моја је кућа чврста ко град, преноћи у њој. Куд ћеш сада?
“ ПОТЕРА Остаде лија, мисли се: „Врага, што му је кућа толико драга? Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом.
Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја!
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана.
Гдје ли си је лукаво сакрио, куме Ђуро, нагнута делијо? ПИСМО Драга мама, почесто те сањам, кућу, Грмеч, над њим небо сјајно, разбудим се, слушам Уну нујно и у јастук отплачем потајно.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА (кад спази Мићу, осети се непријатно дирнута). МИЋА: О, драга рођако, хтео бих... управо у неприлици сам да ли да вам изјавим сажаљење или...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Заостала јабука Горе за облаком. Братила Девојка Све редом облаке: “Облаци, облаци, Драга браћо моја, Вратите ми натраг Злаћену јабуку! Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци.
Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, — Лепа Маро, јел’ ти жао бабе? — Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу.
— Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу. — Лепа Маро, јел’ ти жао браће? — Зашто би ми било жао браће, У мог драга бољу браћу кажу.
— Лепа Маро, јел’ ти жао браће? — Зашто би ми било жао браће, У мог драга бољу браћу кажу. — Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79.
— Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79. Посади се, домаћине, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!
Њој говори млади младожења: “Што ме гледаш, драга душо моја?“ — “Ја те гледам, суђен господару, Какав ћеш ми сада наук дати, Како ћу ти мајци уговети.
бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’ вежу
Јово пише, а Марија везе; Неста Јову мрка мурећепа А Марији злата жеженога, Онда Јово Мари говораше: “Ој Марија, драга душо моја! Јели теби мила моја душа? Јел’ ти тврда моја десна рука?
Кад ја видим свога драга очи, Ев’ умријех, ево душа скочи. Кад му видим руку у мишици, Пане мени мука на зличици. Кад ја видим свог драгога
“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и плаче: “Ти одлазиш, коме мене остављаш?“ “Остављам те мојој мајци и твојој!
Бан Стијено Јову говорио: “Да мој брате, сјајне мјесечине! Благо, брате, ономе јунаку Кога није на далеку драга; А моја је драга на далеку, Иструну ми јаглук и марама; У марами грожђе односећи.
Благо, брате, ономе јунаку Кога није на далеку драга; А моја је драга на далеку, Иструну ми јаглук и марама; У марами грожђе односећи.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ФИЛИП (драматично упада у разговор): Да, процветало! То је права реч! Ко милијарде пупољака одједном! Драга мајко, пригрли ову жену, онако како је она пригрлила мене на своје расцветале груди!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
путева засутих лишћем свелим са јабланова. СЕРЕНАТА Чуј, плаче Месец млад и жут. Слушај ме, драга, последњи пут. Умрећу, па кад се зажелиш мене, не вичи име моје у смирај дана. Слушај ветар са лишћа свелог, жутог.
Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи. Оне вас воде у моје осмехе и грехе, за мном далеко. НОВА СЕРЕНАТА Драга, тенориста више нема. На месецу не дрема Дон Хуан више.
Пријатељ мој месец невесео, у страсне ноћи мајске, голицаве бестидне рајске песмице, јер си ма часак само драга једног попца била у трави. И кад тада останете насамо имаће твој мужић грдних мука.
ДОСАДА О, како ти је име гадно, ал дивна судба, драго моје јадно. Плачи само од туге и миља и остани увек драга неродиља. Нек пљушти киша беса и срама, нико неће остат за нама.
И, тако, без речи, дух ће мој све туђе смрти да залечи. И, тако, без трага, расуће ми рука жива тела мојих драга. Јер љубав ће моја помешати, тајно, по свету, све потоке, и зоре, и, спустити на живот, ведро, и бескрајно, и код
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Јоване бећаре, што ће ти мараме? — Милице девојко, да дарујем драгу. Јоване бећаре, а ђе ти је драга? — Милице девојко, у сред села мога. Јоване бећаре, која ти је драга? — Лепото девојко, Милица Ђокина...
Јоване бећаре, а ђе ти је драга? — Милице девојко, у сред села мога. Јоване бећаре, која ти је драга? — Лепото девојко, Милица Ђокина...
за онаку ситницу, за ништа, тако рећи, а начинио читаву свађу. И свакад тако.« И сад му дође пред очи Драга, онако тиха и блага, болешљива лица, с оним уморним и прекорним погледом. »О, баш сам луд !«...
»Знам, али је могла задоцнити за воз... могла је задржати мајка ...« Али он појми да његова Драга не би смела учинити оно, што је противно његовој вољи.
Јест, он је, његов мали Мића! О, Боже!... Полумртав од умора стиже на станицу. Драга се осврташе с децом, чудећи се што нема њега, да их по обичају дочека.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
? ДАНИЦА: Прочитај слободно, па ако не ваља... ЈЕВРЕМ (чита гласно.): „Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше
Ко те је поставио да ми се ту дереш?... Павка... Данице... Спиро... сви... сви... 'одите ближе... ево иду!... (Чита.) Драга браћо! Поверење исказано ми... (Својима.) Немојте да ме остављате самог овамо, 'одите овамо, ближе!
Кад музика престане почну обојица једновремено, само што Ивковић говори напамет а Јеврем чита): Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње... НАРОД: Доле Уа! Уа! Уа!
Ено хоће онај да ми отме, хоће на силу да ми отме. ИВКОВИЋ (говори): Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест
Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак. Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава...
Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава... Драга децо, зар вам се тада не чини Да воз стоји? — То локомотива спава.
Од раздања до вечери обузет сам Пролазношћу, У дворове своје Тугу радо примам као гошћу; Драга ми је и њена сестра, по имену Тиха Сета, Њој посветих 5.203 сонета.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ КОНДИР Почује драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце
Док последње жртве стари крвник веша, Непрегледна хрпа рањеника кисне... Хоће ли ме наћи међу њима твоје Бистре очи, драга? Хоће л̓ из кондира, Ко претеча скромна вечитога мира, Пасти кап на ране што зјапе и гноје?
ИИ АДАГИО Задрхташе на стабљикама глатки Кринови редом, и душу му бону Прелише зраци мистични и слатки: Појавила се драга на балкону. Чула си песму, драга, ал̓ то није Весела песма некадашњих дана...
Чула си песму, драга, ал̓ то није Весела песма некадашњих дана... О, да л̓ осећаш да се у њој крије Несносни задах устојалих рана?
О, да л̓ осећаш да се у њој крије Несносни задах устојалих рана? О, да л̓ разумеш, драга, страшну беду, И осећаш ли невидљиве узе, Видиш ли кроз ноћ на лицу ми бледу Крваве очи и стиснуте сузе?...
Али ће, драга, друго време доћи, И остаће ми, кад дан један гране, Од те блажене и чедне три ноћи Три разјапљене, ко ноћ црне, ране..
Мирише Ко цвет сасушен, успомена једна, У књизи што се већ не чита више. О дај ми, драга, да на крило твоје Положим главу уморну, да сада Слушам.
све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов и надахнуће цело Нечујно, тихо потоне у таму, Ја ћу ти, драга, опет рећи тада Отужну песму о љубави, како Чезнем и страдам и љубим те, мада У том тренутку не осећам тако.
Ал̓ не волим те, не волим те, драга! И зато ћу ти увек рећи: ћути, Остави душу нек спокојно снива, Док крај нас лишће на дрвећу жути И тама пада врх
Зар хоћеш, драга, да се теби ласка, Ко свакој другој каћиперки? Зашто И теби годи празних речи праска? О кад је тако, ти овамо, машто!
Сад знаш. Па ако хоћеш да се ласка Теби ко свакој другој жени, драга, Ако ти годи празних речи праска, У изобиљу имам тога блага: Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка!
— Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу. — Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок, — нама, драга, знан, И светковасмо оцепљење то Од мука, сумње, времена и сто Рâна, што крваве их вређао је свет, — Љубави наше
А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук. Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? — Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер
Јер прошлост је оно што нам увек ствара Илузију среће и видљивост јада, Што је увек драга, као мајка стара, И кад цвеће цвета, и кад лишће пада.
ЖЕНА Ја сам своју душу у твој живот прен’о И све твоје мане, грехе и врлине Заволео тамном страшћу, драга жено, Страшћу ради које живи се и гине.
Младости повест ипак се испреда Кад пролети жбун и старо дрво које, Позната стаза, вијугава, бледа, И драга места што жалосна стоје, И успомене расуте без реда.
Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, драга, остари, одједном, К’о што се – кажу — за једну ноћ осéди.
Хајде, срце моје! Обићи ћемо све гробове своје, Хумке првих снова, радости и јâда, Колевку детињства, места драга, света Где и сада, можда, у самоћи цвета Успомена старих који бледи цвет.
И онда, кад је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.
Између очаја самоће и беде Живота у друштву, живота без боје, Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно
Можда оправдање наше вере, драга, И разлог што наша испаштања иште, Можда мртвих снова искупљена блага И утехе крајне тихо пристаниште.
ће нам бити нових дана стан; И у царству мира, где је сан и мук, Ми ћемо се наћи, као ноћ и дан, К’о драган и драга, к’о ехо и звук.
Све постаје једно. Па и то је лепо... АМБИЦИЈЕ Моја је прошлост свака поноћ драга, Пуна меког сјаја са звезданих кôла; Моја је прошлост пуна светог бола И једине среће што оставља трага.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А почем ти то знадеш, драга? — Е, кад год мој човјек у механу дође, твога затече!). Стиховане, махом десетерачке пословице срећемо као творевине
Сад буди слободан од свега. 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ Момак (ђевојци, која му се неће да укаже — у завитку је): Драга и медена, зашто меки твог џама не отвориш, да ја твоје лице видим, за којим ми срце вене.
Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и пенџера и било ми покажи лице! (Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио,
Девојка: Како ћу ти, драги, силазити, кад је мајка однила басамаке у својим џеповима. Момак: Ако ти је, драга, однила старе, нове ти је басамаке оставила у твојим џеповима, сплетене од свиле и ибришима, када год хоћеш, ти ми
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али он приступи к њојзи, и рече јој: „Не бој се, драга душо, ништа; ја нисам никакав рђав човек, ја сам царски син, па кад хоћу да ловим, дођем овамо, а ову медвеђину носим
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Здравствујте. Сматрајте на ме како на једнога од пријатеља, које сте ви учинили у Англији, који вас содержава драга у својем васпоминанију и којему ништа неће бити пријатније од известијах о вашем шчастију и благополучију.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
На растанку: мирис жила ме облачи И зелена рука тетоши и драга. Ја силазим, биљни свете, са твог прага. Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
НА ГРОБУ ХАФИСОВОМ 51 XXВИИ 52 XXВИИИ 55 XXИX 59 XXX ЗИМЊИ ДАН 61 XXXИ СПАЉЕНА ПЕСМА 63 XXXИИ 66 XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА 67 XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ 69 XXXВ СЕЛИМ-БЕГ 72 XXXВИ 74 XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА 75 XXXВИИИ ГДЕ ЈА...
Ал' с прозора твоја мајка Гледа, па се осмехива, - „Не смејте се, драга госпо, Том је ваша ћерка крива!“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими
Ал' да вам пустим на плећа гојна Тугу кад драга изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би моја у море пала Ал' би и мене
Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре.
Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако - ох, браћо драга! Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви!
се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага!
Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на руци, Драга ми спава, склопила је очи... Продужи власт, ноћи чаробна!
М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ... Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име Не вјеруј!
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем; Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком!
А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха
Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! А.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„На путу сазнања корачао сам, драга децо, докле год сам могао. Седећи на обали вечног Нила који тече поред Мемфиса, моје жеље вукле су ме даље.
„Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено. „Моја драга безбрижна господо“, рече нам он, „Ви се распричасте о Галилеју, Ђордану Бруну и Копернику, а заборављате да се та
„У ово тесто“, рече она својој ћерки, „ставићу још два јајета да вам колач боље прија“. Ћерка се насмеши. „Али драга мајчице, то није потребно; он ће нам, веруј ми, и овако добро пријати“.
Но он већ сада размишља о томе да се опет врати у тај проклети Кембриџ“. „То неће, драга мајко, тако брзо бити”, рече јој син. „Куга бесни онде још у пуном јеку“. „Тим боље!, узвикну мајка.
„Знаш драга моја,“ рече јој свештеник, „родитељи замишљају срећу своје деце на свој начин, а деца на свој“. Свештеник се окрете
Госпођица је као што и сам знаш из врло добре куће, лепо васпитана и имућна; запроси је!“ „Како бих то смео, драга мајко? Ја нисам још ништа, нити сам у стању да се женим“. „Што још ниси, постаћеш једног дана“.
Одреци се радије своје научничке каријере, па постани домаћин и отац породице!“ „Морам, драга мајко, да о томе још размислим“. Наш Херкулес науке нађе се на раскршћу.
Лавоазије је срдачно загрли. „Моја драга супруга“, рече, обраћајући се мени, па ме онда представи њој, изговарајући погрешно моје име.
Обузета страшном визијом, поче да виче дрхћућим гласом: „крв, крв!“ Узех је за руку. „Опростите ми, драга госпођо, што сам Вам вратио у сећање оне страшне дане“. Она ми пријатељски стисну руку.
„Чујете ли, драги докторе, то цвркутање? То су ти наши малишани!“ „О, драга гопођо, дечји смех је најлепша музика; само Моцартова може се са њоме мерити.
„Сав потребни прибор за ту игру пронађосмо у сандуку“, додаде стручно старији мушкарац. „Али, драга децо!“, узвикну стара мајка, „за такву игру треба много више особа; ваше друштво недовољно је за њу“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сваке краљице, под круном насред цркве, и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога тренутка, и само ради тога да га и ја доживим, одлучио да оженим.
Исте оне године у марту, за време великог затишја, београдско Ново гробље беше једна особито драга и привлачна тачка оном заосталом, неборачком али куражном становништву Београда, који је и често и немилосрдно био
Онда пажљиво, јако пажљиво погледа у понор који је ћутао. Па се брзо прену, и као да виче у помоћ врисну: — Драга! драга! драга!
Онда пажљиво, јако пажљиво погледа у понор који је ћутао. Па се брзо прену, и као да виче у помоћ врисну: — Драга! драга! драга!
Па се брзо прену, и као да виче у помоћ врисну: — Драга! драга! драга! ЖЕНА Ту маітрраіѕ л'универс ентіер данѕ та руелле Флеурс ду мал Прозори су гледали у врт и први сунчани зраци
Малочас плакао си, зар ниси? Па се окрете од њега да зажмури и узбуђено дише. — Драга, преклињем те, гледај ме, слушај што ћу ти рећи.
Нити сам те питао досад, нити ћу те питати одсад. И ти треба да знаш, драга моја, да начин нашег живота не може ни остати као у провинцији; ми сад живимо у престоници, драга моја, у престоници.
И ти треба да знаш, драга моја, да начин нашег живота не може ни остати као у провинцији; ми сад живимо у престоници, драга моја, у престоници.
И кад се она, са извињењем на уснама и нешто збуњена, појави на вратима, он хитро скочи па јој пође у сусрет. — Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим.
И длан о длан: трамвај, воз, фијакер: ја сам ту. Кажем ти: узмеш књигу... Данас треба читати, драга моја, много читати. Ето, нико и не чита. Цео Београд је на улици. Дакле тако. Дајеш ми реч?
тако у војном смислу, да се има упутити на Крф, где са оном својом објавом о неспособности може радити што год му је драга воља.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Та није умро Бог!” — Нису је схваћали. Па јасно! Сасвим јасно! Умрла је само једна — ма колико драга, ма колико добра — бакица. Једна јединка. Није умрло сâмō начело постојања!
Сјети се оног дивног Адагиа!.. . — Безувјетно, драга. Само, мени се чини да је он у оном засићеном, како сам га насумце назвао циганском начину, ипак највише свој!
ствари, па и такве које се не признавају без црвенила, али никад нисам нашао снаге да изговорим ту кратку реченицу: драга, љубав је прошла! (Што ме није нимало спречавало да им то исто „дадем разумјети” на кудикамо недостојнији начин.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: — Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја сам те само кушала. Него ми кажи какво имаш сада чудо код себе, да те не виђу. — Е, моја драга, ја имам на себи чудотворне гаће, па ме нико не види, кад их обучем.
Осилио се говедар, па ће једнога дана рећи мајци: — Драга мајко, да ли има бољег јунака но што сам ја? Видиш шта само топузом радим?
Кад су ишли из крчме, рекне калуђер Ери: — Стога си ти три газде промијенио јер је теби пара драга. Истом ће Еро: — Стога си ти петнаест манастира обишао јер је теби ракија драга. Ражљути се калуђер па остави Еру.
Истом ће Еро: — Стога си ти петнаест манастира обишао јер је теби ракија драга. Ражљути се калуђер па остави Еру. ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ По Босни и Херцеговини обично наплаћују се
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина. И очију што их види моја снага.
Стога ти природа осетљива, блага, Елегију узе као стална друга, И са твоје лире заносна и драга Заори се песма, снажна као туга.
Не знам како, зашто — али гласно рек'о: “Ја те волим драга”; и осетих тада Ону љубав стару и доба далеко, Доба које намах појави се сада.
Нек тренут овај и бол што нас гони Расклопи небо и утули пак'о: Пољубац, к'о смрт, не види јауке. БОЛ И СТИД Драга и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку.
Животом драга, док нас не саране, Грех и кајање руше нас и дижу, И мира нема, црне мисли стижу, Није к'о гробом. О, ал' ја ћу
Ја нисам слутио, отаџбино драга, После сна дубоког, да чека спокојно Звона на јутрење да устане снага, Заспали духови и царство покојно.
Киша сипи, прска блато; Лица влажна, сетна, бона; Тихо, тешко звоне звона. Са погледом, к'о сањивим Моја драга бледа, нема, Иде тако... Спровод овај Њеног драгог гробу спрема. Рака стоји отворена; Гробар прима...
нисам сунце како пада, Уздах и цвеће око сна мог што је Очајем скрио њених нада боје, Одвео дете у несрећу сада. Драга моја, ја не умем више Носити сузе што ти радост крије, Ал' у ноћ месец кад сиђе убави, Тишином среће кад бол
ниси знала да је Твоја младост мени живот, моја снага, Што обилно пружа мени загрљаје, И заборав и пијанства тако драга.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његово име никад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно дивно пријатељство које је он гајио према мени.
и додао је: - мора да сте се много променили, јер ми сада изгледате као прави Американац; а ми смо овде као и наша драга Аустрија, као и сви стари људи, не мењамо се и само постајемо старији и истрошенији.
и додао је: - мора да сте се много променили, јер ми сада изгледате као прави Американац; а ми смо овде као и наша драга Аустрија, као и сви стари људи, не мењамо се и само постајемо старији и истрошенији.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Од Војислава Илића, преко Ракића и Пандуровића до Диса, удео смрти градуално се увећавао. Не само што се, рецимо, драга поглавито појављује као мртва драга, него код Пандуровића завршава у хладној гробљанској стилизацији.
Не само што се, рецимо, драга поглавито појављује као мртва драга, него код Пандуровића завршава у хладној гробљанској стилизацији.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме. ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!
ЖИВКА: Па, казали су ми. НИНКОВИЋ: Госпођа Драга, док је била министарка, није хтела ни најобичнији корак да учини док се са мном не посаветује.
ЖИВКА: Па добро, а госпођа Драга је л' она играла бриџ? НИНКОВИЋ: Разуме се! Научила је! ЖИВКА: И пушила је? НИНКОВИЋ: Разуме се. ЖИВКА: И... оно?..
НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!1 (Полази и са врата баца јој пољубац.) Папа! Па-па!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као код Диса „мртва драга”, код Станковића „мртва љубав” долази у сну као благовесно виђење, небесни дар нежности, „љубави, миља и среће”, за
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тако и многи Арнаутин. Добро село, плодна земља, пуни тори и обори, али му нешто није драга шајкача. Учини му се да је тамо на истоку боље и да му је дужност да сели.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће је, знај!
Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи. — Драга зимо, Бог нам те је дао! Ко те не би силно поштовао! 1893. ЈЕЛКА Долази нам Божић.
»Невен« 1882. БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР (Уз слику) „Глад ме мори, дај ми јести, Ако ти је душа драга!“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га. „Глад ме мори, дај ми чега; Невоља ми преголема!
Гледа оне пусте путе, На ким нема трага: На те ј’ путе испратила Свога војна драга. Још га нема, не враћа се, А њу бриге вуку, — Ово ј’ место њојзи свето: Ту јој стиснô руку.
Једна ти мана — за сиротана, Кечиго драга, много си скупа; Скупо ј’ и оно винце достојно Ком’ се „подоба“ да те окупа.
Кечиго драга, од мене ј’ доста, Ја оду не знам завршит’ боље, Већ оним што је испосник један Сто пута кликнô у славље твоје:
Опоруку чиним, омладино драга, Ма да немам злата, ма да немам блага; Је л’ ми перо скврно, ти га само преби, — И дугове моје све остављав теби.
Западô сам кадшто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја. Омладино драга, и теби сам кадшто У брк нашто рекô, никада ти ласкô; Под барјаком својим на трњу сам стајô, — А и где би старац за
Омладино драга, буди добре воље: Ти нам буди јака, ти нам буди лепа. А да будеш лепа, мораш бити ведра, А да будеш јака, чувај се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мислио сам на далеке знанце и пријатеље, на све, што ми је мило и драго; на тебе, драга Србијо, чија се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају
»Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август.
Успомене из детињства, лепи младићски снови, наде, планови, пријатељи, сва мила и драга створења, цео прошли живот — све ти то сад навали и сломије се у оно мало простора под оном јадном лубањом — и ти
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Само сакри јаду трага, Та сакри нам вај, Немој да те позна драга Да си уздисај. „Не брини се, неће знати Да сам мученик, Кад обучем свилно руво, Приденем му слик, Створићу се
А за мене понајмања Српски умрети, — Та ти ћеш ми сина дати, Да ме освети. ХХ Јеси л’ ме жељна, драга? — Ал’ видим ти по лицу, Гле донô сам ти прву Пролећну љубичицу.
ХХХИ Ала су нам срца близу! — Слушај, драга, тишина је, По куцању рекао бих, Заклео б’ се једно да је. Ох, како би била празна, Једно друго да не чује!
Кад с’ пробудиш, Видов-дан ће У велике проћ’, Ведриће се она дуга, Она српска ноћ. Од ране ће на срцу ти с’ Драга створити, С њоме можеш о том санку Мило зборити.
Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад.
Видиш, драга, а славујак, Њему пева срце, душа; Ох да дивне мелодије, — А лептир га слуша, слуша. Занела га дивна песма, Занел
ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!“ Љубим ти, душо, недра; — Ал’ ја сам увек Срб, И сад сам ту нашарô Пољупци српски
— Аој песмо, туго моја! Ој, пепеле, добро моје! XИX Ево њена марамица, Ево књига драга, Ево њена подножница, Гле ноге јој трага!
У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви се нова снага. И пролеће се засја У души мојој тијој, А заигра ми срце, И почех
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Непознати песник ПЈЕСН ВО ВСЈА ДНИ Каква су времена сад окајана, Каква ли је љубов сад непостојана! Драга драгог, ах жалости, јавно продаје, Ноћне тајне за пољубац један издаје, Чиста љубов три дни, више не траје.
вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он кармине броји. Уздај, убиј, сеци, на пепео сожежи, освети се, молим, клештама истежи!
НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца благога пренула, Да мати, љуба земљи будеш, Природо драга, с тим дичним руном; О, могу л’ тебе оком погледати Не дивећ с’ твоме чудесном саставу; Може л’ што год лепше, може
Докле јунаштво, поштење под кивним пропадати ножем, Сваке без обране, освете праведне, накнаде, казни? Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага.
Који вас верује Бога и свеца, нека је са мном, Свирепост коме је драга, нек’ остаје турском у јарму!” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе!
1855. Милица Стојадиновић Српкиња ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН ПУТНИЦИ „Мајко јадна, мајко драга! Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’,
трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти помоћ дати — То сносити, мајко драга, Изнеможе наша снага! Што имамо још, самељи, Па колаче справи беле, И сваком по штап одељи.
Голубици 1841, ИИИ, 160, са следећом занимљивом примедбом: „Пева се као: Појте, миле и љубезне; или као: Где си, моја драга младост?
Атанацковићу је ова песма била, чини се, посебно драга, јер се он ње сећа и у своме дневнику из год. 1849: „Валцер! Са тог валцера се опомињем оних арија и звукова које је
Ничи, цвете, чело главе Запушћеног гроба тог. Где почива драга дева, Цело благо срца мог. Моја нега нек те снажи И сунашца топли зрак, Зора нек те росом поји, Ноћце крепи тихи мрак.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Ништа се ти не стиди. Давид: Ти кажеш да је оћерам. Како ћу је оћерати кад ми је, да простиш, слатка и драга, Бог је не убио! Чујеш, главати и велевлажни господине, невјенчана је, прошћеш, жена и слађа и дража од вјенчане.
Е, то сам ја 'нако свјештио и у својој глави, штоно ви велите, проштудијерô. Нема вајде крити, драга ми је и слатка, али неки пут ражљути се, па 'оће да ме удави.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Па ипак ја сам само сан ти дао, А мислио сам целог себе дати. В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје.
(Без датума) XЛИИ КОМЕДИЈА ЉУБАВИ Уморан сам, драга, од љубави наше И кô тешки терет на очи ми пада Несвестица пуна и среће и јада, Кô пијанство после искапљене чаше.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако, ох, браћо драга, Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви!
Ћипико, Иво - Пауци
Дуг је дан, стићи ће и кући. Сјети се кобиле: биће жедна. А сада му је кобила драга као очи у глави: ждријебна је. Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што
Видиш, тек што су гости пошли, савладала ме туга и нико не може да ме утјеши, до тебе, Машо... Драга си ми .... и не тражим друго, већ да си код мене... А јесам ли ја теби мио?.... — изговори очито дирнут.
И не би ни могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада? Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?.... — Немој тако, болан, Ждрале!
— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста. Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? — Ча ми говорите? А кому није!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
сурих камених брда, гонећи чупаво кљусе, С нарамком трња и с пушком, љубави вична и боју, Ти слазиш, Адиле драга. А твоје косице русе Лелуја јутарњи ветар, И диже фереџу твоју.
Страшан у самоћи, као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је драга Флора, Флора, нежни симбол младости и цвећа.
за лице своје Чистије огледало од њиних невиних душа: Светле кô кâпи морске, а нежне кô слатки уздах, Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости.
Кравар се лагано крете, И, тромо бришући гуњче, шапташе: „Погано дете.“ Амор је весело ишô, јер драга беше му зора И оштар, јутарњи ваздух што пирка са тавних гора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И Ви сами, драга пријатељице, не оспоравате недостатак писане речи „уз коју ваља у мислима небо разапети“, но држите да су те њене
Манимо се, дакле, школских књига и учитељовања! За такав посао више воље немам, а Ви, драга пријатељице, нисте, са Вашим бујним темпераментом, више за скамију.
Можда ће се у току наше преписке указати згодна прилика да Вас, драга пријатељице, упознам са најзанимљивијим личностима овог духовног царства, а сада бих само хтео да са достојним
Шта све не доживи ово мало парче Земљине површине? Као што видите, драга пријатељице, кроз временско просторни континуум може се у мислима дивно путовати, тамо-амо, у пре и после.
Сада, када знам да ћете ме Ви, драга пријатељице, на мом лету пратити, ширим своја духовна крила за далеке летове. Прелетећемо целу васиону и улетети
ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ Београд Ви сте, дакле, драга пријатељице, спремни да путујете са мном до на крај света.
Тим својим послом, положили су они, не хотећи и не слутећи, темеље наше астрономске науке.“ Желимо ли, драга пријатељице, да у нашем лету кроз минуле векове присуствујемо најважнијим сценама велике драме у којој је ум човеков
Немамо, на жалост, времена да се овде задржимо, робу разгледамо и пазаримо, али ћемо то учинити при повратку. Вама, драга пријатељице, купићу скупоцену златну гривну, а ја ћу се задовољити једном младом оријенталном робињицом; кажу да су
Зато сам и ја у стању да одговорим Вашој жељи, драга пријатељице, и да Вас упознам са тајанственим личностима које смо на Вавилонском торњу из прикрајка видели.
И он ју је - је ли то био пуки случај или чудо? - прочитао. Ја видим, драга пријатељице, Ваш упитни поглед, чујем, поред све даљине која нас дели, шта више, и Ваше питање: „Реците ми али сасвим
“ - „А шта пише у тој књизи о судбини нас, појединаца?“ - „Ништа, драга пријатељице! Са таквим се ситницама та узвишена књига не бави.“ В ДАНАШЊА АТИНА.
А зашто да не покушам? - Учинићемо то, ми обоје, заједно! Ја Вас, дакле, драга пријатељице, очекујем у предворју Никиног храма.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тек му суне у гладу да у дан највећег посла стави на себе празнично одело; и исквари га. Али Милици његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом од мужа ради и по туђим кућама, и Бошко
Али Милици његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом од мужа ради и по туђим кућама, и Бошко се понавља као нико у
А овај ваш кукуруз, душе ваља, сила је: разјареним биковима снагу ломи. Да човек не верује, док не доживи... Ето, драга госпа Лела, после свега мога петљања и рада, мене још и бикови вијају.
— Жељезничка станица, фургони, транспорти свиња, визе свињске, таксе и пријатељства са извозницима, ето, драга госпа Ноло, то нас је помогло, и то нас је сад и упропастило — кука Пава ветеринарка.
У последње време су Павле и Бранко много читали старе сатиричаре — драга лектира свих младића — и много се смејали. — Слушај, Бранко, твој историчар професор испада неки сатиричар.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Дон Родриго: Ал' имај бар храбрости рећи оно што ти душа осећа... Хуана: Волим те! Дон Родриго: Ах, драга моја Хуано! Хуана: Слатки мој Родриго! Све су то биле речи као написане за нас.
Она је врло слатко изговарала оно: „Волим те!“ а и ја нисам муцао кад сам казао: „Ох, драга моја Хуана!“ И мени се и њој допало и одлучили смо да ствар у том смислу наставимо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети?
О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да ћу смети умрети? Сву јесен ми у очи лишће падало, К'о по шанцу доскорашњег бојишта: Каква срећа данас дивна
А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон? Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки
Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као млака светлост, драга, у сутон се разиђе, Кроз тугу моју само још корача у даљину благ Тај стас, који ће негде морати да наиђе На ову жудњу
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— није пропустила метла да стави своју примедбу, кад се сат гордо испрси и рече: — На твоме месту ја бих ћутао, драга моја! Ако је неко високог порекла он то остаје и на ђубришту.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас више ја среће не стеко'...
1905. НЕ ВЈЕРУЈ Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име, — Не вјеруј!
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више!
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! 1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком!
1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха
Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! 1906. ПОД ЈОРГОВАНОМ ''Ко ти,
кад низ прагове сиђеш са ибриком Да захватиш воде, да ти зграбим руке, Пригрлим те себи у своје клобуке, И да тебе, драга, више не дам ником.
— Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавиіт? — Никад! Моје небо, кад ћеш Ми заплавит? — Никад! Моја драга, кад ће наши свати? Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? — Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...
За друштво некад не бјеше нам стало, О себи само говорисмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало... Прошло је љето! Мутна јесен влада.
Лагано на мурве, смокве и гранате Испе се у валу, сва сјајна и драга; Смијући се, озго, с једне гране на те Рујни гримиз изли из свога крчага.
И не могу више знати лепши ко је, Или ти ил' она?... Кô лептир у лету Сав трептим, и мислим, драга, од вас двије Коју ли бих сада загрлио прије?... 1918. МЕДИТАТИВНЕ ПЕСМЕ ПЛИЈЕН Ноћ сјеверна.
Мрко слути Онај што кô вихор гони... Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и плава! У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе!
Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе!
цуре Љепосаве: Чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија
Откуд књига, ако бога знадеш!“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора мога: стара ми је на умору мајка, пак ме зове да ме благосови, да на мене клетва не
То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо драга; кад ујаку нећу, да коме ћу?“ Тад га браћа опремат стадоше; оде Петар опремат кулаша, а Вукашин опрема Милоша: на њег
Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга! Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“. Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је
Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи бесједио: „Чујете ли, моја браћо драга! Ви удрите војсци по крајима, ја ћ' ударит војсци по сриједи“. Мили боже, чуда великога!
Кад то зачу Вукашине краљу, он дозива два брата рођена: „Чујете ли, моја браћо драга! Ето вила са планине виче, није вајде што харчимо благо, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити града!
“ Вели њима стари Југ Богдане: „Ђецо моја, девет Југовића, ја ћу ласно пити купу вина, него мислим, моја ђецо драга, чиме ћу ја даривати Лаза“.
силан цар Стјепане, он се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци трн камена драга, обиљежје Милици ћевојци.
“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу
девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави девет перишана, поврх тога круна позлаћена, а у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил
Човек може испратити Осамдесет шест хиљада људи Само један лик Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У једном дану Двадесет четири дуга сата Двадесет четири госта Можете скинути с врата Само једног Увек натраг
ствара Зашто не иде у Сплит А морнар ајкула стара Рече са пуно жара ЖЕЛИМ У ЧАЧАК И КВИТ ЈЕР У ЧАЧКУ ЈЕ МОЈА ДРАГА ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА Лептири са лепим главама Не могу да живе у стискама Већ у полу међу травама И на цвећу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Оде наша школа, наша драга школица! — промуца растужено пољар Лијан ронећи крупне сузе. — Гдје ли ће се сад окупљати дјечаци Липова?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОРЊИ ГРАД У њему су, вели, сокаци, улице од чиста злата, дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та врата по од једнога су бисера; троја су му врата од Истока, три
Еда је који од нас од камена драга, од злата и сребра, бакра, које ли друге такве поскупље ствари сатворен? Нисмо ли сви скупа, што је год на свету
« Ја већ што више од мене иштеш, што ли чекаш ту? ИИИ ЕПИЛОГ НА ЗЕМЉИ Беседник Прихвати с драга јој срдца од небеснога чиноначелника уговор о Христову зачнућу.
не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује, блага ни камења драга за искуп не гледа. Све једнако мори како што косац траву коси и ништа не пробира...
А што су што и врсне чије земљане полате супроћ небесних, ако би баш све целе са суха злата с бисера и драга камења саграђене биле?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Што ми, драги, не долазиш? Синоћ сам ти долазија, по азбашче пошетаја, алов јаглак изгубија. Ако ми га, драга, нађеш, опери га, прати ми га по чирака Спиридона! — Опрала би, драго моје!
— Опрала би, драго моје! Ракли-сапун нестањује, бистра вода преса’њује, јасно слунце на западу! — Опери га, драга моја! Твоје руке — ракли-сапун, твоје очи — два кладенца, Твоје лице — јасно слунце!...