Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То су различите појаве. Ваља, штавише, тек испитати шта уопште значи сан код Драинца, која је то врста сна, ноћног или дневног, сна на јави, који се, можда, може подвести под башларовски схваћено
У песничком сну Рада Драинца он се сам премешта по томе свету, уз трачак иронијске самосвести. Одавде проистичу две већ на први поглед видљиве
и 1921. био објавио две збирке песама, прешао је у хипостазу Рада Драинца, који 1922. покреће Хипнос и наредне године издаје збирку Еротикон.
меких крила; Преко моје душе, сањиве и боне, Снова неког Бога расипље се свила („У мајске вечери“) Поезија Рада Драинца, за разлику од Радојка Јовановића, почиње тек од тренутка кад је одустао не само од дучићевског александринца него
Ову појаву, изворно, налазимо, наравно, код Блеза Сандрара, а код нас, пре Драинца, код Растка Петровића. Из прве књиге, Еротикона, осветлићемо мало ближе само неколико стихова у којима се први пут
Најпре ево стиха у коме се први пут почело назирати присуство песника који је, по свему судећи, пресудно утицао на Драинца: „О та језовита дубина неба у кругу слова О!“ Стиху је позадину дао један од Сандрарових „искривљених сонета“.
могућност претеривања и злоупотребе метафоре, што и само за себе у авангардној поезији постаје – ево и код Драинца – нови и прилично учестали троп.
Ако већ не самог „космичког сна“, код Драинца ипак има примесе космичкога, и то у једном тако тананом виду да целој књизи даје високе песничке валере.
Довољно је сада сетити се да поређења и тропи код Милоша Црњанског воде из културе у природу. Код Драинца је супротно. Кад пажљиво осмотримо развојну линију авангардне поезије, код нас као и на страни, није тешко закључити
авангардне поезије, код нас као и на страни, није тешко закључити да поступак Милоша Црњанског припада првој, а Рада Драинца другој развојној етапи.