Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јовица!... Дај хлебац и со! Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није њему стало до љубави девојачке, него до удатих жена. Зна она, сада, зашто је он био онако дрвен, као молован Турчин, у трави, и булкама, оног пропланка, кад су, из Будима, путовали, до вароши Грана.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали. Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.
Дугачак му гроб. Више гроба штрчи му дрвен крст. До крста тестијица воде, у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тресе се кућа с крова, с темеља: јауче Среда, кука Недеља, чангрља поноћ дрвен-жлицама. Тек кошчат-рука костреш-старице испружи храну гладним птицама, за смирај душā зделу варице.
Лепа старост: жижи вера с луталице калуђера. (Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?) Пред Врч дрвен Арсенију простре светлост Метохију. Оно Поље опет пламти: епитрахиљ, божур златни.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Она је, брајко, понела на пут челик ципеле и дрвен капут. „ „Побогу, људи!“ — вучина зину — „Ко би се с таквим рвȏ? Зачас ти кожу са леђа скину. Замисли: челик, дрво!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30. Дужи ивер од кладе. 31. Ђе наш црвенко лежи, онђе никад трава не ниче. 32.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Да сакате јабуке, боже! То чудо још није својим очима видио. Под њом забоден штап, један дрвен, други гвозден. Онда рече лија: — Ено, побратиме, види, под оном јабуком је један штап дрвен, други гвозден.
Онда рече лија: — Ено, побратиме, види, под оном јабуком је један штап дрвен, други гвозден. Иди и не бој се ништа, али узми онај штап дрвени и с њим треси, макар тресао до зоре, док не утресеш
— скочи ђунделук — плата ејвалај — е хвала, браво емер — заповест екмешчија — пекар ефендум — господине жбан — дрвен суд за воду жље — у зао час закалати — поћи, одлучити се на путовање закољак — одломак од дрвета заметнути крајину
и овце кокошка — (значи и) велико дугуљасто клубе комати — гурати конабати се — мучити се, петљати се копања — дрвен суд корота — жалост кочобаша — сеоски главар кошиц — котарица крајина — област, земља; граница; рат крамар —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен. Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!... Вама је свима познато „Правило службе“, а донекле,
Ћипико, Иво - Пауци
Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?” И пуста, безнадна чежња
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1893. ИИ МОМЕ ГАРИКУ Гариче, мани занос драг, Силази с твога трона, Нек дрвен скиптар носи враг И круну од картона!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми.