Црњански, Милош - Сеобе 2
Каква мати. Она му се јављала у сећању, на малој, дрвеној, клупици, коју је вукла за собом. На којој је седела, после материне смрти, сатима, и говорила сама себи.
Били су троми и мирни. Његов водич му је нашао преноћиште у једној дрвеној кући, испод аустријске стражаре, на граници.
али кад Павле диже главу у ниској, али пространој, изби, у којој су били високи, бели, кревеци, виде над главом, у дрвеној греди, четири слова, која су била исписана на крсту на Голготи.
На сто, двеста корака, одатле, крај друма, у једној дрвеној изби, била је стражара пољских граничара, које виде, како се око његових кола врзмају.
Ћутала је, није то ни Петру рекла, остала је дуго, тако, загледана у таваницу и Сунце, које је било, у дрвеној грађи таванице, уцртано, а имала, и очи, и уста – која су била велика.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸ Жене без деце у Хомољу „пазе кад нераст скочи на крмачу и запени устима, па хватају од оне пене у новој дрвеној ложици, и њоме замесе тесто и направе три куглице, осуше их у три дана на сунцу, па их уочи сваког петка прогутају по
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад год би је видио, њезин кум Веселица одушевљено је кријештао и ударао се по својој дрвеној нози. — Их-их, види је само! Аки-бегова кобила, Васиљевића Алат, па одмах за њима наша Маријана, трећа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
препознао отпрве Вука Караџића по дрвеној нози и рајснегли којом је причвршћивао чарапу, јер га је нервирало то што му непрестано клизи наниже.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
МОЛИТВА Оче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги. Са лонцем разбијеним на глави и очима пуним ветрењача плавих.
Две руке које читају „Борбу“. У тој дрвеној рупи, сличној мртвачком сандуку, где се спава, хлеб и вино и кревет од дасака. Један црвени, раднички јастук.
Доле, испод бедема, чека ме један смешни, жути, зарђали трамвај. Око њега се окупила гомила црних људи, у дрвеној, црној обући, са сомотским превезима, који висе са њиних широких, црних шешира, у нереду, као да су нечије крпе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Причини ми се, у поноћ, да неко истовара Суве орахе што звоне по топлој дрвеној плочи... Али не: то се ветар са травом договара На коју ће страну света сутра да крочи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
је мало земну кору чепало, ријечју; Петар, (још за живота прозван светијем) бијаше тај човјек што сјеђаше сад на дрвеној столици, према тињајућем огњу у готово, празној соби, оборен мислима. Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он.
Сунце бјеше на заходу. Сердар отишао у дубраву да усјече нешто грађе. Под авлијским зидом, на једној дрвеној клупици, сједио је Јанко и нешто писао на листићу артије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Једнога раднога дана, одмах сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезице, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели. Сјевер је јако дувао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Када сам као пастир на пашњацима свог родног Идвора забадао нож у земљу и ударао по његовој дрвеној дршци, знао сам савршено добро да је земља била део вибрирајућег система и да се ударац по дршци ножа много боље
Краков, Станислав - КРИЛА
Мали Анамит је носио Душков ручак на дрвеној табли. Из суседне собе се ускоро чуо пуковников глас. Протествовао је што их једнако кљукају сардином.