Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Изгледаше као човек од тридесет година: лице бледо, очи упале у главу, а у чело се удубила једна дубока бора, коју учитељ никада пре није на њему видео; корачаше мирно, с погнутом главом — човек би по самоме томе ходу, по
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Па и ова је јаруга — настави чича — како ми се чини, понајстарија. Ниједна од оних не беше овако дубока и пространа. — Е, људи, овде да копамо! — рече кмет. — Да копамо! — гракнуше сви.
— Па срећан ти рад, домаћине мој! — настави Миона. — Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... О, мене луде! Говорим којешта, а ти си уморан, работниче мој!... Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринку се та одаја учини ла сјајна као царска... Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: — Сједи овдје, крај мене, добри човјече!
Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени... Он је осећао пустош њену у својој души. Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Спрам свода зрачна и дубока Јутрос се роди, с песмом жабе, У чаши прве висибабе, Април, с два крупна модра ока. БУКВА Цело је небо у њу
Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности. Вода је била у висини нешто беличаста,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мој отац још исто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха. Одавно је већ било звонило на вечерње.
Испод шешира смеђа коса пада на чело. Густе обрве готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.
Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни због друге несреће! Јуноша! Овде лежи дубока мудрост. Потражи је и наћи ћеш! Мене је мимоишла чаша која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда неколико тренутака настаде дубока, страховита тишина, па се он ухвати за главу, и викну: — Јелена, и ти поред мене... и ти поред мене то чиниш... ја ту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
испод доње усне, кварили, подшишани, јако, црни брци, а највише, квргава бора, међу обрвама, на челу, која је била дубока, зла. Божич је рекао да Лађевич има главу као Аполон. Исакович није знао ко је то, али није питао.
То брујање звона допало се било Павлу. То је био његов први, незаборавни, доживљај, у Кијеву. Та јека звона била је дубока, а љуљала је, не само њега, него и Подољ, цео Кијев, цео свет, и земљу и људе, у сан, као неко море.
Била је новост у братској љубави – која је код Исаковича била дубока – новост, која је вређала, ражалостила. Павле је био ћутке испратио Ђурђа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ипак, по личним проматрањима до којих смо дошли мало пре рата, можемо веровати да мржња против Срба није ухватила дубока корена код бугарских сељака. Пропуштена је повољна прилика пре 1878.
Последица ове дубоке осећајности су и њихова дубока осећајна правда и милосрдност, као и готовост на пожртвовање и самоодрицање. Динарски су људи услужни и пуни доброте.
Као што је напред речено, ова дубока народна свест није ограничена само на области средњовековних српских држава. Она је врло жива код свих динарских Срба
Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост. Милош Обреновић је имао ове особине у највишем ступњу. Ере необично воле да се школују.
Хиљадама њих се одало разним занатима, трговини И напреднијој земљорадњи. Дубока национална свест је почела све више да их обузима.
Изгледа да су ове душевне особине различног порекла. Ови варошки Словени могу у тајности очувати своја дубока осећања кадшто до смрти.
Сломију се, остану без енергије, кадшто упропасте даљи живот. Да ли ова њихова осећајност није толико дубока, да би могла прећи критичну тачку, иза које настају изливи и акција?
Од извора па до манастира Св. Јована Бигорског нигде нема равни око реке. Дубока 300—400 метара Радика се усеца у палеозојске шкриљце у које су уметнути кречњачки слојеви.
Код њих је била ухватила дубока корена идеја да са својим балканским саплеменицима створе независну државу. Утицај књижевности на ове тежње долази тек
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити. Већ је дубока ноћ. Софра отвори врата, у руци му наџак. — Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој се она узалуд трудила да некуд оде.
Наступила је тада дубока потиштеност. Оно што је остало код куће, поче, у сећању њиховом, као и у души Исаковичевој, да се разлива и да нестаје
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПИЈАНИЦАМА Ако човек у пићу нанесе властелину увреде и срамоте, да се с њим пође до прве велике реке, или где је дубока бара обрасла у водену траву и окреке, куда се шуљају белоушке змије, где се коте жабе и пуноглавци, и да се до грла
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На једном месту река је била веома дубока, и згодна за купање. Изнад ње — зелена брда са степенасто наслаганим трошним кућерцима у сокацима звучних оријенталних
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Веза између дечје песме и хумора дубока је и суштинска: оно чиме се нека ситуација издваја, по чему је и чудна и смешна, управо је чинилац изворне песничке
Детињство је мука и ропство, напор и лишавање, дубока обесправљеност. Те тако и када, истовремено, пролазе једним путем, дете и дечји песник не виде се најбоље, нити се
Робинсон Крусо је Библија авантуризма и потуцања, књига која надахњује и крепи. Глад за непознатим, за пустоловинама, дубока је, животодајна потреба нашег духа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до пред 1848, и захвата готово целу прву половину XИX века. Рационализам XВИИИ века, који је пустио дубока корена, продужује се, писци су увек дидактичари и национални будитељи и васпитачи, али се стално врши инфилтрација
Тај језик пустио је дубока корена, и доцније, када је преовладао народни језик, у данашњем српском књижевном језику остао је велики број
Зато што је нејасна, дуго време мислило се да је дубока, као нека књига »са седам печата«. Данас Сербианка, увек много хваљена а мало читана, остаје као дело хладно, слабо,
Звезде су »штрецави жуљеви на божјој стопи«. Драгине очи су »два дивита дубока«. И та његова неодмерена, пуста фантазија, та жеља да буде што оригиналнији и да говори како нико не говори, да што
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изиђох и ја за њим. Напољу свуда дубока, мртва ноћ. Из чаршије, са чесме пада вода. На студеном и мутном обзорју избио месец и једва пробијајући кроз влажне
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Скоро цело острво припада маркизу. Врло мало маслињака изнад села припада рибарима. — Је ли вода дубока овде? — Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена.
Од горе до доле и било с које стране на другу, ниједне мисли. Све што је човечанско најзад спава и дубока људска дисања исто су тако мирна као дисања шума. Моја мисао такође више не ради.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са
Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно! Мир ва пољу смрти, где месец трепери јасно И ноћ дубока влада; Где данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И једнолику песму извија из снажних груди, Гонећи мршава
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
море апокалипса се лечи лепотама каже једна жена у довратку што те чека у простору не баш јавном нек те не плаши дубока тама ту почиње препород и светлуцање зоре тек на обалама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нешто најпростије и најобичније. Била је то четвртаста или правоугаона рупа дубока два метра, отприлике као ископани гроб.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну. Погледа око себе, као да се буди из дубока сна... »Што је то легла на сто ? Гле, плаче !... А-а-а!.. знам !«... И он се стаде прибирати.
још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања... Кад се сврши школски рад, Љубица изиђе за децом. Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.
Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер... Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Равно је поље широко, Мутна је вода дубока, Не иди, драги, не иди.““ 218. Роса паде те Морава дође, Те поплави Богданове дворе, А у дворе болан Богдан
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и дубока, да са Сербиом умру и мог имена смисли?
Та литература, оставила је у мени дубока трага. Мој отац ме је кљукао историјом Војвођана, привилегијама нашег народа, статутима, причама о нашим, политичким,
Нигде на свету није овако дубока вода и овако широко небо. Велики вртови у којима цветају светиљке, зелене, жуте и црвене; њино светлуцање у водама,
Укус, сцена, брзина радње, савршени су. Али, то знате. Некад је сметала свежина, иреалност, веселост, дубока истина, која се крије у свакој неприродности, кад су глумци били живе марионете; данас, дакле, имате на позорници
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
После тога настаде дубока, тиха ноћ, и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи узвишене грађанске дужности, заспаше слатким
Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга, прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је сам вечито је замишљен, иде оборене главе, а у оку му се виђаше дубока забринутост. Само у том случају могаху се на његову, иначе увек чисту и ведру челу, опазити боре...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ту је, код свога изласка из Залива, струја широка 50−80 километара, дубока око 650 метара, и достиже брзину од 8−10 километара на сат.
Приспевши на та дубока места, до којих је месецима путовала журно и без одмора, као да је свесна ради чега ту долази, гоњена неодољивим
Острву даје важност велика природна лука Хорта, добро заклоњена од свих океанских ветрова, довољно пространа и дубока да може примити и највеће прекоокеанске бродове.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима мраче, Твоја два црна неумитна ока...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почине за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јâва.
Тада су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шумове туге, бола, среће У мојим груд’ма... Сад се сплеће Све то у ништа у минуту.
Када светла суза с твог бисерног ока У немиле дане кришом тужно кане, У свету порока, мржње, зла дубока, — У моме се срцу отварају ране.
Зато нека тама, дубока и верна, Заштитница ових остатака буде Што чекају да се наше душе врате Са мрачнога пута времена безмерна.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао! Очувао нас, боже, кратке жлице и дубока лонца, дуге луке и мотике тупе; косе љенице и траве бјелице; барловачке травице и босиљевачке арлице!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Настáлу под липом шљиве и ораси, ставиш је у крило, пијуцкаш ракицу, јесен, а она дубока ко Дебела Берта! МАНОЈЛО: Боље да ти поприпазиш на патроле, и да мало мање густираш...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са
Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ; - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ. Одјек се губи, сустаје, и пада, И свуд се шири ноћ, дубока ноћ! В. Илић ЦXXИВ Са погледом угашеним, С прекрштеним рукама, На мртвачком одру свом Лежао сам међ' вама.
М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је! Нашто, кад није оштра као копље, Ни јасна к'о сунце, Да њоме продрем у знамење своје!
М. Королија ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА Прошла је поноћ блага и ведра, К'о пучина мора у време ти'о, Дубока, нема. Без даха и крета Ваздух је ћут'о, док је кроза њ лио Мистични месец маглице танке Преко цветова, траве, дрвета.
То је твоја надмоћ над калугом греха, Та снажна лепота нетакнутог цвета. Девичанство вечно, о дубока туго! О победна сило, чиста јаловости! О жалости општа, - жртво, сестро, друго, О крином венчана кнегињо, опрости!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим доцније свратићу, о разуме се. Морам, живота ми, видети како стоји дубока црнина мојој двоструко ожалошћеној снајки.
— Е сад, Стеване! Па се слушаоци испружају и протежу, док Стеван вуче, један за другим, два дубока дима из цигарете од влажног дувана. — А напољу ветар бесан, луд.
— Ама ви мора да се мучите овде? Ви сте много трпели? — О да, много. И у том тренутку једна искрена и дубока нежност, нешто благо до суза поплави душу господина Леђенског, па је зажелео да јој говори дуго, много и топло и да је
Веруј ми, стара, не шалим се, сасвим мирно да умрем... Задрхта земља. Тренутно, потмула, дубока, у самој утроби Земље тутњава... Најежено тело се стресе, па укочи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јама није била одвише дубока, али је дијете у паду ударило главом о камен и остало на мјесту мртво. Прекинут је излет, и поворка дјеце, шапутава,
Једна дубока и сасвим једноставна истина о људима, која, као таква, не може бити ни лијепа ни ружна. Наши осјећаји љубави, свих
И није ли оно што си увијек с тако пуританском стидљивошћу длановима заклањао у ствари била само дубока поквареност? Оно што човјеку у очима других даје вид покварености, то су његове вањске алире и његове вербалне изјаве,
Памтим му лик с насловних страница новина: понешто угојен, тамне кесице под очима и дубока карактерна бразготина преко лица, која му подаје однекуд суворовски, ратнички преплануо изглед.
У мени се помало таложи увјерење да умјетност није ни издалека онако дубока, онако, озбиљна ствар као што се то, у пубертетским врућицама или у немуштом пориву боготражења, понекад вјерује.
По мом старом обичају усамљена шетача, упуштам се у забаву да у себи развијам даље ту тему. Одакле у човјеку та дубока страст за што бржим кретањем у простору, та тежња за локомоцијом, или тај нагон локомоције?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није? О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сазнање о нашим традицијама и наша дубока вера у њих, стварала је у нама осећање надмоћности над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега
Ћипико, Иво - Приповетке
— завика за њим жена. — Куда ћеш? — понови. —Вратићу се одмах! — одговори он у хитњи и изиђе. Ноћ је дубока, тамна и огњевита као пакао. Море, вјетар и грмљавина њоме владају, а велико звоно пријети, опомиње.
— Морача, збогом! — јави се. Жена не одговори. Парон Зорзи ослушкује. Пред њим ј е дубока, тамна, огњевита ноћ; с мора се чује шум и однекуда далеко долази тутњава. Престаде велико звоно да звони.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном она дубока заносна линија, И сенка линије пода мном још заноснија [...].
Дучић је касније мењао стих и удаљавао се од парнасосимболистичке поетике. Његова позна, дубока, мислена лирика, прожета је суморним егзистенцијалним дрхтајем, пред страшном границом између бића и ништавила.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Томчу, изађе из куће, он нам даје хладан и језовит, али и један од најлепших Станковићевих пејзажа: „Напољу свуда дубока, мртва ноћ. Из чаршије, са чесме пада вода.
и причало”, док се за Софку употребљава већ помињана а толико јака допусна синтаксичка фраза да се њоме пре истиче дубока разлика него што се допушта једнакост, наиме каже се „па чак и о њој(!)”.
Што га је за ту средину везивало, и што му није дало да буде оно што је збиља био, то је дубока љубав према од њега знатно старијој и утицајној Софки. Љубав се тако у исти мах јавља и као препрека.
што се из Бахтинове оштре слике види, разлика у употреби језика у стиху и прози, односно поезији и роману, веома је дубока: оснива се на неким дијаметралним супротностима.
Запажа се исто тако јака тежња да се премости чак и дубока разлика између стиха и прозе. У исти ред појава иде и то што су покаткад у једном истом тексту давани час стихови час
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
И пакао је љубав кад дозревање ока Ружу у слику претвори, дубока Расањаност да јој луди мирис кроти И одузме срце ведрини и лепоти, Јер ако крајности исто сунце доји Сувишно је срце
Краков, Станислав - КРИЛА
Више шума је изгревало летње сунце, далеко позади међу каменим обалама црнила се дубока вода језера, а по пољима, праћени шибом зрна и праском шрапнела, вукли се последњи изне могли бегунци — рањеници.
Кувари су лупали мањеркама, и казанима. Дим се лагано дизао са огњишта. Клисура је била дубока те се димови нису одозго са туђих ровова могли да виде. — Боно и цисто... и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пуштај ти меке 'вако растутњала ако шћаше што бит'. За рану не мари. Завлачио сам прс' — није дубока. — Али, човече, ти ни пушке немаш. Видиш да та твоја крнтија није сад низашто.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ракетла блесну. Ја се сагох, као да се кријем од некога. — Слободно, сад нема опасности. Саобраћајница је довољно дубока. Подигао сам главу, и очи ми засенуше од блештавог сјаја.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ.
Чама, зебња и грозничава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто
Уђосмо у авлију. Нигдје живота. Мртва, дубока тишина. Све пусто, суморно, тешко. Само негдје у пчелињаку брује потмуло и уједначено пчеле, и тек каткад по једна, по
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка. Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока.
Уморно је сунце стварања и нада, А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа.
XXВ О, како боли на дну душе сане, Кô црна слика немоћнога Хоћу, Кô бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју очајну
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе. Напољу мрак, већ дубока ноћ. Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за
Ћипико, Иво - Пауци
Над све, докле око допире, пала је дубока, сњежана, зимња ноћ, чиста, бијела, неоскврнута као Пречиста дјевица! ... А њихови обгрљени животи горе и у ватри се
И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку. —Машо, — трже се — јунак си! —Што је корист кад немам порода?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Молитве су му постале збркане. Ја мислим да је тада молио Свевишњег да што пре падне дубока ноћ и да нас остале ухвати тврд и дубок сан, да би могао кришом изаћи напоље да се ратосиља беде па да се опет врати и
Нешто после поноћи јама, по мом мишљењу довољно пространа и дубока, била је ископана. Побио сам по дну на сваких пола лакта растојања по један колац са шиљком окренутим увис.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока тама Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. Све грли мир и сан.
Нигде станка нема, Уморну своју да окрепи моћ, Одјек се губи, сустаје и пада, И свуд се шири ноћ, дубока ноћ! В Само кад прошлост пробуди се древна, И старе среће загреје ме жар, Очајне сузе помуте ми поглед, у души сине
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са
Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно! Мир вам на пољу смрти, где месец трепери јасно И ноћ дубока влада; Где данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И једнолику песму извија из снажних груди Гонећи мршава стада.
Тишина владаше свуда. Сва чељад на дому спава, Дубока царује поноћ и нигде живога јава. Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (уплашена): А вода, да није дубока? СТАНА Како »дубока«? Пресушила па не можеш ни извор да нађеш. Него, нека се онако гола на сунцу играју.
ТАШАНА (уплашена): А вода, да није дубока? СТАНА Како »дубока«? Пресушила па не можеш ни извор да нађеш. Него, нека се онако гола на сунцу играју.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се бринуло о сунцу да ли правилно ходи; њега је мучило што се земља другаче не окреће, што су реке криве, што су мора дубока и што су горе високе.
Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена земљом, и многа друга корисна знања.
пасторке: Дон Родриго: Девојко, исповедам ти се овде, пред овим мртвим сведоцима, да је моја љубав искрена и дубока као што је туга која на овим мртвим пољима почива. Хуана: Ах, кад бих смела тим речима веровати!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред реком полегали пешаци и чекају да инжењерци заврше провизорни мост да би могли прећи. Брза и дубока, прљава река хучи и ваља неко дрвље и шљам.
Негде је позади Гривица... Само једна дубока јаруга, па се напоредо пење Пожарска Коса, крива као леђа у једногрбе камиле.
Ово ти пишем као дежурни, док сви остали спавају. Ноћ је већ дубока. Око мене потпуни мир, а ја сам немиран. Пишем ти, а рука подрхтава. Душа ми је узаврела и пуна неке туге...
Али поглед ми случајно паде на војнике. Њихове вилице су стиснуте, између очију дубока бора, поглед оштар и хладан. Стајали су бледи и укочени, очекујући нашу последњу реч. Они имају вере у нас.
Предао сам команданту да прочита. Усне су му биле скупљене, а између очију појави се дубока бора. Он уздахну. Онда се прибра и опорим гласом проговори: — Напишите: „После погибије командира и старијег водника
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
срце ми се бедно стеже, Железне пруге за њом спајају се у пољубац и беже; И срце ми се стеже, усамљеност моста је дубока, Прохујала локомотива, зашкрипала кола сељачка. ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу.
Брегови су тако меки, љубави моја велика, Брегови су тако меки, и река није дубока; Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека, Иста нас баш смрт чека, крај миле сељанке, У војсци и
кроз пребеле шаторе За смешног младића (Коме се визија детињства повраћа!) Црвени зрак мозак да прободе! дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића; Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе, Ја вам нећу споменути
и не погледах у дом: Свежина једина тада постаде брижни шлем, Противу дана који пода мном и сада чека Као заморна дубока река.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Предлог је у почетку, уз смех, одбијен. Али, кад звоњава истањи сан и стрпљење људи — ископана би дубока јама, у њу бачено звоно и затрпано земљом и камењем.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
мори Стамено, Стамено, сито пролетња, Стамено, зрно бисерно, Јеси ли чула, разбрала: Ситно камење број нема, Дубока вода брод нема, Високо дрво хлад нема, Убава мома, мори, род нема.
шта онда?... Зар да се не мрднем, из собе не изиђем, већ само ту да седим, ћутим, гледам у месечину... А ноћ дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу пали... Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И баш зато што су делови такве трагедије, туга у овим песмама осећа се као немерљиво дубока, а догађаји и личности у њима имају општенародне (и општељудске) размере.
Надалеко сусретоше Турке, повисоко од бијеле цркве, виш’ Врањевца, дубока потока, на високу брду голетноме, ђе Љешници јесте на погледу.
И данаске стоји коштурница од Србаља и још од Турака виш’ Врањевца, дубока потока, на високу брду голетноме; та знаће се њино разбојиште док је Цера и Видојевице и на небу сунца и мјесеца, ђе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Највјероватније ће бити да се крију ту, јер ни ђаво не смије у дубину шуме. Тамо је она дубока јаруга, понор гдје увире поточић, дрекавац, уух!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И многи туштени, уједно страховити који ће ш њиме доћи хиљадом хиљада! АД Непроходна је то дубрава, дубока долина, јака кључаница, непрокопни тамнични дувар, не може се утећи, недремовите су тамо и зле страже
Ш њихове прилике и ја појати пред Богом учећи нудим се. ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА Дубока је вода слово у мушкоме срдцу многобеседљиво...
ПОЗИВ НА ЧИТАЊЕ С тумарне струје дубока извора лије се непресахнуто врла вода слатка за пиће жедним душама. Ово је врело сасма наспорно, те колико се из њега
А Јордан заустави се од извора свога и потекло му врати се натраг, да није дубока и голема вода докле се у њему крсти. Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији.
ПРОВАЛИЈА ИЗМЕЂУ НАС Голема пропаст разсела се међу нама и вама! Пропаст — то је голема, широка и сасма дубока провалија где но проходљива ћуприја ни од којих великих мудараца ни вештих мајстора наместити се не може.
Ко лишује дељења, туђе он заноси. Забагљивати прсте мећу скрипац и врућ ватраљ на ноге навлачити. Дубока је врло и стрма провалија незнање књиге. Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу!
Где се денуше сви самоизелице, саможивци, пропалице и самовољници? Није ли све то пропаст дубока прождрла? И онамо себе видећи неће ли се за чудити одашта се нашто им живот пробрцну?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.