Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На дувару је висио св. Никола, а на страни једна дуга пушка и један ножић. Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уз
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено нашег
Па, онда, немојте се згађати лењирима ни брљати астале мастилом. Немојте ми дрљати по дувару којекаке куке, као онај дугачки што се сад торња одавде; јер кога у'ватим, уши ћу му ишчупати!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан. Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. Станку заигра месо. — Ја ћу му сутра на мегдан изићи! Војвода га загрли. — Хвала ти, јуначе!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пера остави прегледања слика по дувару. — Извол’те, господине — рече поп Спира — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо; ја овде, а Јуца тамо
— О, пољубио се ти с твојим покојним тáтом Аверкијем што тамо на дувару виси! — Али, Персида, чекај, чекај, молим те. — »Чекај!« Шта да чекам? Чекај ти! Шта ти чекаш... ти, ти...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Даље на десној страни на дувару две велике слике. Једна је господара Софре, друга госпође Соке. Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у
Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.
— Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује.
Сад уђе у биртију. Разгледају где би било најбоље. Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне. Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.
Сели су за ручак. Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће. На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и
Пера се разљути. — Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Кад си ти видла за мог времена те накараде у соби? (Гледа свуда.) Гле, гле! Шта ће то голишаво девојче на дувару? ЉУБА: То је Венус. СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња?
ВУЧКО: Са здравље! (Одлази.) ЉУБА (смеши се): Па шта ћемо, мајка, с фигурама? СТАНИЈА: Што је то? ЉУБА: Те на дувару. СТАНИЈА: Да скинеш, кјерко. Срамота је то; може ко стран доћи. ЉУБА: То се за стране и меће.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Затијем приђе к вратима што бјеху у дувару, те хрбатом од средњега прста закуца на њима. „Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и скупљала, па се после као утвара све више купила и губила а онда се измешала са другим сенкама и флекама на крвавом дувару где се скупила као мрља и, као побегла наједанпут, нестало је у зиду.
мрља појавила, расла, па се испружала и скупљала, гурила и гмизала као црв и глиста и све више расла и оцртавала се на дувару као фантом, па се испуњавала у потпуну људску форму и приближавала му се до самих очију, дрмусала га и звала по имену.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. — Из среза, велиш ? Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. — Шта зар има?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Валај, ако ништа, напсовао сам га се што сам боље могао, да му нијесам изоставио — што се оно говори — ни миша у дувару. — Како, зло те смело, смје опсовати кадију? — запита ђед и отац.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гледа тако летом. Гледа тако дуго, Сита је светлости, — хајде сад што друго! Кад окрете леђа свећином пламенку На дувару спази својег тела сенку. Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи.
Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи. Весели се томе као неком дару: Њена мала сенка игра по дувару. Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа. „Тако ли је дакле!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: А по чем’ судиш, брате Станоје, Да ти је љуба данас отишла? ГЛАВАШ (показује му поремећену собу и крв на дувару): По овој крви и по овоме. (Показује на шамију и пиштољ.) ИСАК: Овде је сила употребљена. Она се бранила...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от страха јекнух. Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Капије твоје нико не отвара, По њима мирно црв дубе и шара — Гризе, кô чежња једно срце боно. Ево ми собе! О дувару јоште Икона виси, прашљива и сама, И у ме гледа и шапће из рама о до6у среће, дјетињства, милоште.
1911. МОЈА СОБА Један кревет, астал, књиге у ормару, У куту бачене новине без броја, И лик мајке моје виси о дувару уз икону, — ето, то је соба моја. Малена.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се с господом, седећи им за асталом, теке пусти се човеча рука из дувара супроћ очију му и с прстом написа му на дувару ове три речи: Мани. Текел. Фарес.
Сазида на његово име лепу цркву, и с десне стране супроћ олтара, у дувару начини му место. Врло скупо украси му ћивот и тамо га поштено положи стајати му.