Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије. Често хоће и да се побије.
— Ја једва... а ти? — упита Страхиња чисто бојажљиво. — Не питај!... — рече Радојка и заплака се. — Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одмахну руком. — Нема ми већ живота... — наставља Радојка кроз плач. — Вала, ни мени!..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ради чега си оставио своје огњиште? — Од зулума. Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. — Ко ти је душман? — Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. — И ти си дошао мени? — Теби, буљубашо.
Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити... Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!... Наш је душман опколио са свију страна.
Тако је доба у коме живимо. Не само људи него и жене треба да буду јунаци!... Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!... Зато сам ти овако говорио! Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Опасна имена која сама собом опомињу зле силе да се не шале с њиховим страшним носиоцима јесу и ова: Душман, Небојша, Злопоглеђа, Мргуд, Страхиња, Самоглав, Срда итд.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Кренуо, брате ...Огољело се, обосило. Што није појела сиротиња, то душман отео и похаро. Ово ја за своју душу, оном сто првом руком.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Какав бол им мучи груди, И дубоки уздах буди? „Моја деца сузе лију, Јер их душман мучи стари, Душмански им крвцу пију: Турци, Немци и Маџари, Што слободан свуда није, Зато Србин сузе лије”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте... Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу!
— Откуд ти, стари, овде? — запита га поднаредник Траило. — Лутам тако не би ли погинуо. Па ме ни душман неће... Него кажи ти мени једно... Има ли правде? — Има, чико. — Добро... а има ли закона? — Има...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад прву узједем, да ми је друга готова. 19 Питали змију: — Зашто ти је свак душман? — Зато што ни ја нијесам никому пријатељ. 3.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Када је битка почела, Добрачин, гружански, шанац изгледао је неосвојив. Турци су га звали „душман-шанац“ а нису знали да су они који га држе дошли да изгину.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У цркву хрли! — Срушила се већем. Болници беже са постеље своје... То нису муке, кима си се надô, То није душман, с ким се можеш борит’! „Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?
Кад већ мора бити боја, Бар таквог нам не дај, Боже, Каквог боја међу браћом Тек им душман желит’ може. Кад се мора много згазит’ На мегдану братског трења, Не згазимо барем стазу Могућнога измирења.
Другим је књигам’ постање спорно; Ти си без сумње дело изворно, Јер ти и душман признати мора Милион и још више извора. У многој кући просветна века Ти си васцела библиотека.
Чека те душман. Да се распудиш; Чека те пријан, Да му се нудиш. Чека те ближник Са скупи дари; Чека те даљник, Да с тобом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сам Славе славни син, Име ми је Срб, Први ми је сада чин Српски стећи грб, И под грбом земље све, Које душман ногом тре: Вели прави српски син, Прави српски син! Без много критичности, наравно, у Забавној песмарици Јер. О.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо! Ако нам твоје нема помоћи, Детињства твога љуљку злаћену Лубардама ће душман видела, Син Арабије, бесно ринути У мутан песак мора сињега. ЈЕЛИСАВЕТА: Шта рече?... Збиљу?...
Само је леву сису очешô. (Бошко, Богдан и Станојло долазе хитно.) БОШКО: Је ли душман? Ил’ је само покушај оружја? СТАНИША: Душман! БОШКО: Ох, кажи га, На сабљама да га разнесемо.
(Бошко, Богдан и Станојло долазе хитно.) БОШКО: Је ли душман? Ил’ је само покушај оружја? СТАНИША: Душман! БОШКО: Ох, кажи га, На сабљама да га разнесемо. СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде.
СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече. РАДОШ (пипкајући прегледа рану): Душман је био — зликовац! Срце је гађô — Ма није, дете, било суђено Да тако млађан живот изгубиш, — Ево ти листак од
— ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви. — ДРУГИ СЕРДАР: Ал’ ћемо силу силом одбити! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Душман је близу. ПРВИ СЕРДАР: То знамо ми — Мораче шумне тврдо корито Многој је сеји показивало Оштрога ножа бесне
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети. Ја га познајем пре много столећа, Од како служи правди и врлини, У
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— дужити думен — крма думенџија — крманош Дурмитор — планина у Црној Гори дрновит — махнит, тврдоглав, ћудљив душман, душманин — непријатељ ђаконија — разноврсне понуде ђаур — неверник ђе — где ђевери (некога) — узима за девера
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Хај, хај унутричино, шупљан, душман своме напретку и дугом животу! Проходећи сиромаш жељни, невољни, болестљиви, гледећи им жалостиво божји ганилук
И да тко је таки велики људски душман да зактева сав тај обшти ганилук само себи зграбити? Ето, сунце свима једнако сија, киша једнако служи бољаром и
Девојка Јаох, леле мени, сад ме зла срећа сукоби и белај ме снађе те нападе ме опак дауџија ка љути душман, а мој ближњи друг изобличивати ме и злом обносити! Досад ка свака царица почитовата сам од свакога била.