Сремац, Стеван - ПРОЗА
се онако у шеширу разговарала с Јовом, а затим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима. После су лепо живели. Никад свађе. — А, шта — рече му један — а ти се помири са твојом домаћицом. — А што?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Изиђе из затвора па одмах за некаквог тамо фељбабу, Максића. Оде и пропаде. Пропила се међу оним душманима, туговала за нашим свијетом, а онај њезин преко прага јој дао није, тукао је. — Тукао? — опет јекну дјед.
Треба, брате, помоћи при евакуацији, само нека душманима не остане. Канда исто мисле и ови моји пријатељи, јер чим је у шипражју нешто шушнуло, Вачкоња начуљи уши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кретосмо кроз село. Наше је одступање дошло изненада, те жене наричу на сав глас: — Зар нас душманима остављате?! — Децо наша, зар ми самохране да се бијемо!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груде, Да с душманима многим свуд једну борбу водиш... Ја видим руљу с брега, где јури да те скрха, И гледам тебе како низ брдо и сам хрлиш.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А ми ћемо одговорит’ Ведра лица (како није!): „Ми се нисмо одмарали — Свађасмо се најсвојскије. Душманима својим дасмо Радост нову пљуском сваким; Крстили смо један другог Именима свакојаким.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Храни, негуј, Црногорко, И леп наук казуј њима: Светити се душманима — Моја верна Црногорко! 1862. НА ЛИПАРУ Јесте ли ми род, сирочићи мали? Ил’ су и вас, можда, јади отровали?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песми о Марку она је то злато примала и из султанове руке, и тако срамотила свој поносити сан о надмоћности над душманима. У тој покорности цару — ма како она ограничена, нестална и незнатна била — лежи најдубља срамота.
У тим борбама расла је народна вера у победу над вековним душманима. Из тих борби сиротиња раја ушла је у велику буну из 1804.
Онда цар оде у тамницу и, нашавши Акира жива, пун радости пита га би ли он могао својом мудрости одољети душманима. Акир вели да би, али се прије мора опоравити од невоље претрпљене у тамници.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тако и уста душманима запушила!...) — Здраво, ти како си, Доке?