Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич је довикивао капетану, да узме у крило његову жену. Он му, каже, то дозвољава. Павле на то пребледе. Госпожа Евдокија, међутим, погледа Павла, мило, па му рече да не треба придавати никакву важност шалама њеног мужа.
Госпожа Евдокија, међутим, била је, од почетка, заносна. Њено тело је било тело праве лепотице, а тако близу, у колима. А њен поглед
А та Евдокија, упаљеница, ушла је као ђаво, и пролеће, у њега, и хтела да га скрене с пута.“ Божич је имао искричаве, сиве, очи, а
“ Божич је имао искричаве, сиве, очи, а све је на њему било сиво, чак и трикорн. Евдокија је била, сва, као млада кобила, на којој све игра, чак и грива. Имала је обичај да протресе косу, као да јој смета.
Уосталом, Божич га није испитивао. Госпожа Евдокија рече да, међу онима који се селе у Росију, она има неколико рођака, и да је, и она, мужу, говорила да би било најбоље
Павле је седео, дуго, намрштен, и занемео, а госпожа Евдокија гледала је некуд у даљину, као да се тамо, на видику, нешто, велико, догађа.
Они се селе у Росију, а наговарају, да пође, и њега. Госпожа Евдокија га тек сад, пред вече, поче да запиткује о том каква му је била жена, је ли била лепа, и црнка, или плава?
Госпожа Евдокија, која је – случајно – у том тренутку била мало задигла сукњу, седећи прекопута, па почела да притеже своје штримфле,
Госпожа Евдокија се Исаковичу чинила, тог дана, још лепша, него дан пре, али је и са њом, да много разговара, избегавао.
Госпожа Евдокија, која дабогме није знала шта Павле размишља, седела је ћутке. Противно оном што је очекивао, њена ћерка, међутим, опет
Као кад човек сусретне некога који има неми осмех лудака. Најзад се појавио и Божич, и госпожа Евдокија, са ћерком. Смејали су се капетану, што је тако поранио. Појавише се и домаћини и поче праштање, церемонијално.
Појавише се и домаћини и поче праштање, церемонијално. Павле чу, како госпожа Евдокија обећава домаћици да ће јој се, кад, у Беч, дође, одужити, за гостопримство.