Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
асне од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики петак, па нећу умети ниједне кад дођем пред његову екселенцију. — Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја мој језик нешто могу да позајмим!... А кад ћеш морати тамо? — Прекосутра се крећем.
Фала богу, то само кажем ја, а то боме, треба и он још више и још пре да каже. Видиш ти, молим те, само њега! ’Оће он екселенцију да превари! Умал’ му нису слиндарили ону браду. — А шта је с тобом? — Са мном? Ништа! Врло добро!