Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је ту затражио да га одвезу на улицу зовомаја Ландштрасе, где намерава да одседне, у „Енгелу“. Док су преносили његов пртљаг – неку кожну саћурицу – у друга кола, међу осталим поштанским колима, из којих су
Није никад дотле био љубавник удате жене. Исакович је о мајору Јоану Божичу мало знао. Корнет, Зимински – који је у Енгелу становао са њим – причао је Павлу, о Божичу, по нешто – да је Јоан Божич опак човек, убојица, а коцкар, и женскар, на
Павле је тако био упао у мрежу интрига, у Енгелу, али то није знао. Он је знао Божича само као јуначину, о ком се причало.
Била је луда кад јој је пало на памет да долази у трактир, к њему! Она на то одговори, смејући се, да имају познате у Енгелу, фамилију Зиминских, и да се нико неће чудити да посећује ту фамилију. Дотрчала је да му каже да јој се отац вратио.
А тамна јој је коса падала низ врат, као реп у веселог ждребета. Зна, каже, она, и за материну посету у Енгелу. А знају то и Зимински. Шта ће бити ако и њен отац то буде дознао? Божич ће их убити.
Текла Божич се на то смејала, а лепо се смејала. Каква, каже, у Енгелу, рођака? Врага! Њена мати је долазила, јер је љубоморна, и јер је хтела да види, није ли са Исаковичем нека женска.
Хтела је, каже, да га моли да је код себе задржи, јер се боји да, после овог што је доживела у Енгелу, оде кући. Павле јој онда, потресен, понуди да она остане у његовој изби, а он ће отићи њеном оцу, да му све објасни,
Кад се међу оним, намученим, пониженим, раздраженим, официрима, који су становали и крили се у Енгелу, рашчуло да је Исакович папире добио и да одлази, почели су Павла да траже и вијају, па су га нашли, и у
При растанку, са онима, који крећу, било је у Енгелу, много сербског плача, загрљаја, преклињања и обећања. А многи су се у таквој прилици и братимили и ородили.
Исакович је, међутим, говорио, и казивао, мало. Павле је у Енгелу општио, мало више, само са једним официром, Марком Зиминским, па је то, остале, вређало и жалостило.
Што се пак тиче Зиминског, он је био једини официр, који се међу тим сербским официрима, у Енгелу, није смејао. Остали су, крај свих мука, и опасности, били гласан и весео млад свет.
“ Марко Зимински, међутим, јако је волео Исаковича. То је био човек тек узео двадесету, који је ходао по Енгелу, јер је већ давно чекао пашпорт, и дани су пролазили, а новаца му је нестајало.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Из разних историка«, нарочито по Енгелу, који се махом ослањао на Рајића, он је израдио дело Дѣяния къ исторіи србскога народа, које је изишло у Бечу 1821.