Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
К. се са другим магичним травама употребљује у љубавним враџбинама: он је у стању да одржи љубав и спречи свађу (етимолошка магија: мајка га даје удатој кћери — »калопера, да се (не) карате«, Даница, 9, 65; или: »калопера, да ме не поћера«,
, 97). У односима између мужа и жене к. се употребљује у враџбинама да би се сачувала љубав и мир (етимолошка магија: мајка или сестра дају к. млади »каранфила, да се не карате«, Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118).
, »јер ће онда момци копнети за њима« (ЗНЖОЈС, 5, 277; етимолошка магија: копитњак — копнети). К. употребљују и нероткиње у врачањима за децу.
Ако ме не видиш, ево ти кукоља па кукај док ме не видиш« (етимолошка магија, Беговић, 220). К. је лек од дечје болести буба (»кад дете често чеше ноге, кад су му хладне уши, а глава
млеко, па се сумња да га чинилице одузимају, врше се врачања са купином да би млеко поновно »покупила« (Беговић 229. Етимолошка магија!). С помоћу к.
сеје на Бадњи дан просо око плота и три пута каже: »Колико овде проса и проштаца, онолико ме просило просилаца« [етимолошка магија!]. Затим оде шљиви, поспе око ње п.
спомиње се како невеста доноси своме мужу киту милодуха, да би се миловали (Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118. Етимолошка магија!). С. има улогу и у љубавној дивинацији.
Која девојка жели да има мушку децу, треба да на венчање у себи спомиње ц. а за женску децу границу (етимолошка магија! СЕЗ, 14, 99). Ц. може бити и фетиш. У околини Велеса има један стари ц.
жабине на бравчету, а басма против »поганице« (пробади) завршава се речима: »Купинице, по богу сестрице, скупи (етимолошка магија!) сву муку и болес̓ и погану поганицу!« (СЕЗ, 65, 1952, 253 и 259 ид, Поповци). Купус.
Мак. У народној песми (Вук, Пјесме, 1, 534), у клетви: »Трећу киту мака бијелога — Да се смакне с овога свијета!« (етимолошка магија). Маслина. У Боки Которској на Бадњи дан ујутру ките м.
па га пробије дружицом (већим вретеном) и кроз ту рупу гледа момка с којим жели да се здружи и да му окрене памет (етимолошка магија, СЕЗ, 58, 1948, 254, Гружа).
Чешљика. »Да коса буде честа«, пере се водом са чешљаковином (етимолошка магија, ГЕИ, 1, 1952, 148 и 158). Да не боле очи, на Видовдан пре сунца умива се водом у коју је исцеђен сок из цвета