Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
137 БАГРЈАНОШАРНА ОТ ВОСТОКА ЗАРЈА 138 ПЈЕСН 140 ЈОВАН БЕРИЋ 142 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 143 ЕУСТАХИЈА АРСИЋ 146 СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ 147 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 148 ЉУБОВИ 149 СИМА МИЛУТИНОВИЋ
Пуца, грми, јечи, разлеже се соба, Једва се примири у поноћно доба. 1810. Јован Берић ЕУСТАХИЈА АРСИЋ СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ Надежда и шчастије, сад мње опрошчајте: доста со мноју играли јесте, од сад играјте с
1816. Еустахија Арсић МИХАИЛО ВИТКОВИЋ ЉУБОВИ Пуста љубов шта учини, По мом серцу шта почини! Сву тишину изгна, прогна, И
У наведеном раду писао сам: „ да је Еустахија Арсић имала пред собом превод грчког епитафа (што је скоро невероватно); било овај латински епитаф на латинском (у шта
Крај свега, ипак би било лепо када бисмо могли имати и ону највероватније баш немачку песмицу коју је Еустахија Арсић превела: да видимо како је тај посао обавила, и да ли је у њега унела бар нешто свога.
које Вуловић не спомиње; то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ, Спиридон Јовић, а сем тога и