Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— На то се они на мене изрогаче: „Та ми хоћемо да осветимо нашега кнеза а твог оца”. — Ја им на то кажем да ја врло жалим мога оца, „али ако се ми пре подигнемо и завадимо с Турцима, ви ћете онда утећи преко Саве, или помирити се с Турцима”.
ноћ онаку стра̓оту око себе гледећи већ сам себе прегорео, али ми је жао момка, који ће с моје памети погинути, опет жалим и коња где га доведо̓ бадава да га Турци јашу, ни отет ни поклоњен; а ја шта сам тражио, нашао сам.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Знаћеш кад дођеш. И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... Алекса се спреми и оде судници. Кад је тамо дошао он затече људе на окупу. Назва им бога. — Шта радите?
Али овако!... Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...
Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!... Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!... И мртвога се стидим!... Алекса му је одобравао.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути... Ја не знам зашто само тугу снијем, А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се скријем, И негде плачем дуго, дуго, дуго...
Африка
Грди унапред свог повереника што можда неће бити довољно пажљив према мени. Опраштамо се. Жалим необично што губим тог тако скорашњег а тако великог пријатеља.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Жалим, али ја немам за то довољно времена; ја овога часа путујем. РИНА: Куда? ПАВЛЕ: У неодређеном правцу. РИНА: На дуже
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
За једно педесет година, набораног врата и очију утонулих у кесице, бићу сасвим налик на Грету. Почињао сам да је жалим, или сам жаљење самога себе пребацивао на њу, не знам. Знам само да то није педагошки деловало на Грету.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ваистину то да једнако жалим, што ме не поведоше на Вранцеза! Зар не би љепше било да сам погинуо ове војне, но да чекам смрт у пепељаку, као баба
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ви жалите српска села, а како је у Италији пропала најлепша варош, Мантуа. ГАВРИЛОВИЋ: Ја жалим што је наше, и што људи страдају. ЗЕЛЕНИЋКА: Све нек пропадне, пак ће опет за неко време процветати као феникс...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Виногради, збогом умиљати, Збогом, грожђе, нећу те ја брати, Ао бербо, тебе жалим клету, Та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Његов алат, његова и работа! Нисам Хасанагиница па да се жалим ако и мени не дотекне. Али, да знаш, ово ћу да му упамтим! Биће још неких пазара, затребаће му и моји грошеви!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
(1898) УВЕЛА РУЖА (ИЗ ДНЕВНИКА) „— — — Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде те и ти с њиме! Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више. Али хвала и сну.
свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му, запара палцем дахире, певајући бесно, из свег гласа: Ја не жалим снагата моја! — Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије.
— Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља
— Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља.
— И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они... А видиш какви су! Шта ће они после без мене? Уто му се мајка врати.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
доцне ми дође, ал' ми није скупо, није ми скупо чекат на тебе, само те жалим што ти срце зебе. Ал' немој тако да се жестиш јако! на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- мада и жалим станиште бивше, разорног ритма, његов крешендо, финални удес када га шкропи кишица ситна, смислених капи бесмисла
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим. МАРКО: А с ким би овде говорила?
МАРКО: Добро, кад ме у чему изменути може, да не жалим што сам на њу трошио. АЛЕКСА: О, заиста, она није била у Бечу всује. МАРКО: Нека псује,...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ДЕДИНО ПИСМО Унуко мила, стигло је твоје писмо, колико жалим: још се видели нисмо! Стар ти је дека, шездесет већ му прође, далеко варош, па како да ти дођем.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Каква несрећа наш живот, ако га гледамо с једне стране. Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси. Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао.
Или не, све је то лаж јер је мисао. Нећу да мислим. Нећу да мислим, и ево више не мислим. Не жалим више никога. Не жалим више ништа. Живим само својим ћелијицама, само ћелијицама. Као биљка.
Или не, све је то лаж јер је мисао. Нећу да мислим. Нећу да мислим, и ево више не мислим. Не жалим више никога. Не жалим више ништа. Живим само својим ћелијицама, само ћелијицама. Као биљка.
Ево, цео свет жали ову жену зато што пати, и ова је као све жене заиста јадница, али, што се мене тиче, ја жалим пре свега тога што се рађа. Зашто да живи, шта ће њему да живи!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Тако ми бога, Сарка, узела сам га колико успомене ради. Ти знаш колико ја жалим покојника. САРКА: Знам, како да не знам. ГИНА: Па велим, за толику жалост право је да узмем какву ситницу за спомен.
ГИНА: Зато, ако хоћеш да знаш, што искрено жалим, а не као ви. САРКА: А што па као ми? ГИНА: Метнули сте црнину на себе само због тестамента, а овамо ниједан ни сузу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А ја им се жалим, како мени прети командант одреда. — Ваљда ниси толико наиван да очекујеш још и одликовање за своје осматрање — рече
— Ја! — вели јетко поднаредник Траило. — Добро је што те није ударило од позади... — Па не жалим се ја, поднаредниче, него само велим... — У рату има право жалбе само онај коме одлети глава...
— Па, бре, људи, зар је мени мало мојих мука, него и администрацију да водим ноћас? — Господине капетане, јако жалим што ми нисте друг, па бих вам рекао нешто — упаде Душан.
— Разумеј, ми смо сада у рату, гине се на све стране, погинућемо можда и ми. Отаџбина је преча од твога оца. Жалим... али не може. На своје место! Већ по навици одговорих: „Разумем!
— Слушај... роса, младост... „сортимент“ — говорио је као у заносу. — Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре. Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све. Не жалим ни тебе ни себе ја, и смешим се на даљине.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
приметио, приберем се и приђем, те му и ја честитам речима: — Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати; али, ево, то сада чиним.
Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд. Нико о њему не чу ништа више. — Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. — Тхе, ко му је крив.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ничег нисам имао, а опет, није ми падало на ум да се жалим на лоше радне услове, и на оскудицу. Душа ми је била пуна, препуна.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, како те жалим! — гле, сузе ме гуше, — Оличена судбо свих живота редом, Тебе, браћу људе и све живе душе, Једнаке пред општом
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Више жалим пуста џефердара но да ми је руку окинула! Жâ ми га је кâ једнога сина, жâ ми га је кâ брата роднога, ере бјеше пушка
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свет покоја вечног чека дане. И док ћуте звезде, стазе, руже, Ја их жалим, оплакујем, волим; Искидане мелодије круже Мојом душом наивно и боно. А часови струје монотоно.
Хигијена несећања вида. Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да се тихо што беше погребе; Гледам да се свега мање сећам.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Толико сам знао, а друго ништа!... Ево, од Петрова дне с нама је био и четовао... Богами, сердару, жалим га као ниједнога друга; преда њ други није ноге износио, ђе се смрт у очи гледа, ђе прскају људске очи...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нек не жалим што ми вене, кад те видим. Ал’ си била, ал’ румена, ал’ си ружна ил’ малена, па бар да ми срце не вене?!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Обећај прилог цркви. десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он... Ох, тешко нама!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| И данас тужи ми срце спомињући ју. Жалим је колико да је јуче умрла. Толико сам је љубио да, да је живила, не би се нигда од ње удаљити могао.
ли ти мене не послушаш, ја се нећу кајати за добро што сам ти учинио; мени ће бог платити на другом свету, но ја тебе жалим.” Свак ласно може познати какав је ови савет био, како га и сам сад познајем; но онда ко ће луду дати памет?
А сад жалим што нисам колико-толико заштедио, те би те сад боље могао оправити; но, с ово мало можеш до Кијева доћи. А онде, ако
Но, како све овога света тече и пролази, тако и њима дође време, те прођу. Али и[х] ја не жалим за две причине. Прво, што и до данас, спомињући их, радујем се и | веселим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она сагну главу и наже се над тепсију с кромпирима, настављајући да им љушти меку, земљану кожу. Ја само себе жалим. Ти и твој отац бисте ме у капи воде попили. Али, знајте, више ми ништа не можете! — Нож лако и дубоко засече кромпир.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Жалиш ли за дворцем? — упита је. — За хаљинама у дворцу? Жена одречно одмахну главом. — За сином жалим! — рече. Следеће ноћу принц се крадом увуче у дворац и изведе одатле сина. Не зна се које био срећнији: син или мајка.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Виногради, збогом умиљати, Збогом грожђе, - нећу те ја брати! Ао, бербо, тебе жалим клету! Та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео?
О, како те жалим! - Гле, сузе ме гуше, Оличена судбо свих живота редом! Тебе, браћу луде, и све живе душе, Једнаке пред општом,
старинском оделу, С угашеним оком и прсима спалим, Видим на досадном како те поселу Подругљиво мотре, - ја те силно жалим! Не схватају они ту трагику бора: Ни пустолов врсни, ни блудница часна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ала је то интересантно!“ узвикну одушевљено госпођа Лавоазије. „Жалим“, тако наставих, „што нећу доживети тај климатски оптимум да бих га се науживао са чашом на руци“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И већ је замишљам у добу бајне девојке како удубљена предано размишља о искуству свога напаћеног оца. Ох, колико жалим што је нисам могао пратити у њеном развијању, у једном тако слатком узрасту кад се расцветава, што је нисам могао
Ја сам, вели, за друштво и каријеру своју рескирао, пре него што сам се оженио, и никакву каријеру не жалим, џаба ти каријера! После сам се оженио, и примерном се животу одао, а жену сам добру имао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Ох, жалим само што немам сина па да у твоје руке повјерим његов одгој! Да га учиш животној мудрости! Ти си рођен таленат за инфор
Какве ли крваво зарађене утјехе презреном малом пјешаку! Генерал умире. Настојим да га жалим. Трудим се да саосјећам с њим. На концу, то ми је и дуг самртничке солидарности!... Јест, мој тужни генерале!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и
За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече. Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље. Моја је душа сада суво поље.
За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече. Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље. Моја је душа сада суво поље.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Никад нисам зажалио због тога, али жалим што академски холови америчких колеџа данас не одјекују оним свечаним грчким ритмом који сам први пут чуо у поткровљу
успели да учините један врло значајан прилог развићу једног од великих чуда нашег столећа, радиотелефона. Жалим што нисте у стању да као члан Националног саветодавног одбора за аеронаутику, ваш дар и даље стављате на расположење
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Отац сам, а ко не воли децу? — подиже свој трубни глас чича Мојсил. — Али ето, не жалим њих. Чим је овде на Косову омркло, ја знам да смо сви за трошак Турчину. Но стар сам, деце немам више, унучади не.
Но стар сам, деце немам више, унучади не. Ће остане пуста земља. А њу жалим. Притиснуће је душманин, па ми је тешко да умрем, а нико мој да не дочека мајку Србију, те где ми се родија дедо и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
21 НЕГДА 23 НЕ ЖАЛИМ 25 ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ 27 НА ГРОБЉУ 29 ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ 32 ШТО СЕ КАСНО УВИЂА 33 ХУКА... ТРЕСКА... 34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА.
Кâ да оде у вис горе, — Не дâ с’ видет’ оку моме; Ја осећам бол откида И жалим за њоме. Хоћеш ми се икад вратит’, Да те боље чувам таде, Мисли моја... или жељо... Ил’ спомене... шта л’ бијаде?
Негда је тако било, Друкчије него сад: И свет је био млађи, И ја сам био млад. 1888. НЕ ЖАЛИМ Имао сам добру мисô (Тако мислим бар), А у мени горуцô је Са Парнаса жар.
Пропаде ми лепа мисô; Томе нисам крив. Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив. ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ (Од Хамерлинга) Хладно се смешиш из празних груди, Гиздавко
Многи жале твоје миле шале Што у друштву твоме често чуше, Ал’ ја жалим, што свак’ није знао Бисер твоје душе. Збогом, Јово, пријатељу драги, Многе ране у гроб си понео, Јер си Српство
Омакне л’ се која суза Луда, дечија, Ти пољуби голубане Кад не могу ја. Жалим што ме неће спалит’!... „Ју, Господе мој!“ Ал’ нећу се повампирит’, Ништа се не бој.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити. АНЧА: То је врло велики сат. ФЕМА: Ништа, ја не жалим платити. Је ли, Анчицема, у џепу се носи? АНЧА: А, боже сачувај, овде на левој страни. (На прси показујући.
Петровић, Растко - АФРИКА
Грди унапред свог повереника што можда неће бити довољно пажљив према мени. Опраштамо се. Жалим необично што губим тог тако скорашњег а тако великог пријатеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тај млади Бугарин освојио ме је онако мртав, те сам се заинтересовао за његову судбину... Веруј ми, и дан-дањи жалим што нисам прочитао то писмо. Журили смо, те сам писмо ставио у блузу.
Нашао сам је у Беас-кули. Друже, провео сам код ње шест дана и шест ноћи. Ја њој паре, а она мени слику. Али не жалим. Једва чекам кад ћу опет у Солун.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЧОВЕК Давно раскрстивши с Боговима палим Не преза, не стрепи, мирно живот живи, Не зна шта је мрзим, ни волим ни жалим: Одвратно му небо и видици сиви.
глас ти истоветан, А до скоро ја сам трептао сав збуњен, Кад ти такнем усне, свет за мене цветан, А данас те жалим као цвет окруњен.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
2. Сад не жалим обмануте наде, Нити летим у небеске стране; Ја не тражим пријатеље младе, Моје давно погубљене дане! Ја не иштем
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
јер није добивала довољно топлоте, сазреваће за коју хиљаду година сваке године, и давати све лепше и слађе плодове. Жалим што нећу доспети да их се науживам, јер врло волим смокве. За време векова груписаних око године 28.
Она ме сећа једне, иначе наивне слике коју сам још као ђак видео некад у Бечу, на коју сам се онда насмешио, а сада жалим што је немам при руци. Та наивна слика претстављала је живот човеков.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Он ме је гонио да се добро храним, да се лепо носим И китим. Не за мене већ за њега. И ако, не жалим! Не жалим што ме је љубио. Јер да њега није било, шта би сада било од мене? Била би сељанка.
Он ме је гонио да се добро храним, да се лепо носим И китим. Не за мене већ за њега. И ако, не жалим! Не жалим што ме је љубио. Јер да њега није било, шта би сада било од мене? Била би сељанка.
Зашто ти то не кажеш? Ево ја те жалим! И увек, кад год хоћеш, у које доба хоћеш, дођи. И ја, и деца, и моја кућа, сви ћемо бити срећни.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја врло жалим Тису, што је била планинска река, и после отишла из планина. Она се код Сланкамена улива у Дунав, и то је крај, Дунав
Апотекарица настави да плете. — Сад може госпа Мања узимати часове од Павла, или од Црнца... Све више и више жалим што немам сина, видело би се тад ко је за тенис, и чуло како се изговарају речи по енглески.
Фрау роза се хвалила свету: — Све сам доживела што сам желела да доживим. Ако унук доће после моје смрти, не жалим. Биће добар као и мој Павле, и добар као Павлова жена. Много добро дете, чисто га видим.
Али кад му је отац умро, напустио је права тако рећи пред последњим испитом. — Зар не жалиш, Стефане, забога? — Не жалим. Доста школе, сад долази право учење. — Зарио се у књиге, и сам је радио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ах, дечице, — мислио сам у себи — како вас жалим, како вас жалим! И све ме је копкало да им речем још: — Како ли ће невина игра да вам преседне, мила дечице, кад
— Ах, дечице, — мислио сам у себи — како вас жалим, како вас жалим! И све ме је копкало да им речем још: — Како ли ће невина игра да вам преседне, мила дечице, кад будете сазнали да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Збуњен оваквим одговором, Исајло се почеша иза врата. — Господине поручниче, ја се не жалим... него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли...
Збуњен оваквим одговором, Исајло се почеша иза врата. — Господине поручниче, ја се не жалим... него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли...
— Господине поручниче, ја се не жалим... него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?...
Вели ми Лука: — Пази, ала се ућустечили, као да је сваки од њих Наполеон! — Вала, господине поручниче, не жалим да тимарим, само да не идем пешке — каже један возар. Војници из околних логора истрчавају на пут да виде.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар ја не?... Откад ожењен, хаџија већ, па не смем у механу да уђем. Бојим се, видеће ме старији, трговци, људи... Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему. Ено, хат му лежи. Слуге га јашу, да не ослепи од силине.
КОШТАНА (певајући и играјући): Крај Вардар ми седеше, Т’нке пушке фрљаше. — Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан!
КОШТАНА (певајући и играјући): Крај Вардар ми седеше, Т’нке пушке фрљаше. — Ја не жалим снагата, Жалим срмали јелек, Хај, хај, срмали јелек! СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану, те је жалим, прегорет не могу“. Не сјећа се танана невјеста, но бесједи своме господару: „Моли бога ти за твоје здравље, а
Ја не жалим три товара блага, у Жабљаку пуна кула блага, на благу се ни познало није; но сам дужду ријеч оставио: да доведем хиљаду
“ Тада рече дијете Грујица: „Ој госпођо, Џафербеговице, ништа мене тога жао није, већ ја жалим, Џафербеговице, кад сам био код двора мојега, ишао сам у лов у планину, а сад овђе никог не познајем“.
Ил’ његова блага големога? Ил’ ти није у вољу Стојане?“ Одговара Туркиња ђевојка: „О Стојане, жалосна ти мајка! Ја не жалим брата Мустај-бега, нит’ ја жалим блага његовога, — ја сам нама блага понијела, ти си мене насред срца мога; ето,
“ Одговара Туркиња ђевојка: „О Стојане, жалосна ти мајка! Ја не жалим брата Мустај-бега, нит’ ја жалим блага његовога, — ја сам нама блага понијела, ти си мене насред срца мога; ето, болан, Личког Мустај-бега и са њиме
дворе н тимаре, и у двору остарилу мајку, вјерну љубу скоро доведену и сестрицу милу неудату; ал’ ја тога сад ништа не жалим, већ ја жалим ђе ћу погинути, погинути данас без замјене“.
у двору остарилу мајку, вјерну љубу скоро доведену и сестрицу милу неудату; ал’ ја тога сад ништа не жалим, већ ја жалим ђе ћу погинути, погинути данас без замјене“.