Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— Право се орао на своје перје тужи. Ништа није жалосније човеку него кад од овојих сродних страда; од кога ће дакле помоћи чекати?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ништа жалосније од рукавице Кад остане без животне другарице! И нигде никог да се потресе Крај слике ове, збиља потресне...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А зашто?“ „Ваистину, смијеш се од доброте а не што ти је срце весело; то се види; лице ти је жалосније кад се насмијеш. Добар си и мени и осталим грешним људима. Добар и предобар, а ми какви смо према теби?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Он отвара очи, онда уста и запрепашћен, престрављен јаукне. „Гле, гле“, кажем, „што јаучеш жалосније, све ми је смешније. Волим да те гледам ту, ето тако, у том кревету, као у мртвачком сандуку.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Борисав Станковић можда има топлије насликаних ликова; можда и чулнијих, страснијих; има и оних који болније пате и жалосније завршавају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
своју у страшној смртној муки беспомоштну оставе, кад деца от родитеља бегају, да избаве се јавне погибели; може ли жалосније бити миле сроднике своје гледати како мртвеукопатељи са клештама и чакљама из куће, собе или које друге стаје немило,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Било је жалосно посматрати посивело дрвеће и цвеће које је венуло онога часа кад би се извукло из пупољка. Још жалосније је било гледати старце и децу како се муче да удахну кап ваздуха.