Црњански, Милош - Сеобе 2
На њима опази неку таму, као маглу, жалосну. Кћи чувене лепотице, Петричевичке, имала је нежну лепоту дугуљастих глава, са огромном, густом, црном, косом.
Теодосије - ЖИТИЈА
и равнатељ његова милосрђа чувши ово паде душом у скрб због овога, и по речима брата пожури се, хотећи утешити његову жалосну душу непоколебљивом вером у Христа, као што он рече ученицима: „Све што год молите верујући, биће вам“ Са овом вером
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Другим речима: отишли су у хајдуке који су се борили да освете жалосну судбину свога народа. Људи динарског типа су често необуздане природе и не могу лако да поднесу чак и ситне неправде.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зачас, насред реке што је протицала под балванима, тако близу, осети своју жалосну самоћу и засукавши брке, затуривши клобук, потера коња и покуша да се не тресе као буре.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме? Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад твоју малу?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе. Ја видим како све то жалосну пропаст значи И ниске страсти стално како ме вуку доле, А хоризонат мисли лагано да се мрачи.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
како ти мирише глава!” Онда жена устане с њезина крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
звала га да нешто пресече, а он је бежао и викао. Оџаци и дрвеће, и све што не види, а осећа, гомила се у нелагодну, жалосну језу. — Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Сва бесмртна виде намјерења, тражиш узрок твога паденија. Свуд ћу тебе куд хоћеш водити; ја жалосну вашу знадем судбу.“ „Ах, божество творцем назначено!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
које му је као откуп за ћерку обећао Марко, што је изазвало, дотле притајену, жестоку Томчину нарав и коначно одлучило жалосну судбину Софкину онако како нам је она на почетку прве верзије - уосталом, са нешто више појединости - била приказана.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Често сам се зарицао да нећу да га гледам колико ни добар Јеврејин ону жалосну своју долину плача. У Качанику, кад год полазим за Косово, у возу увек загњурим лице у узглавнике. Да га не гледам.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Још је из рана крвца лопила, А модра светлост жишка немоћног Осветлила је таму жалосну... Онда је седи Ђукић издисô... СПАСЕНИЈА: Станоје!... ГЛАВАШ: Јест, ја сам!
Па немој штедет срце сестрино, Опиши верно муке његове, Да и Станоје живо осети Болова мојих слику жалосну! ИСАК: Место прозора, уске мазгале Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге скљештене, А суве руке беше
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја нити смедох даље распитивати за ову жалосну историју, нити се приближавати овоме малом и несрећном сведоку њеном, овоме тужном споменику одбегле свести...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уви, Лазаре, што ти рече! Подиже неверу поред себе, А благородну низврже душу, ах, На вечно Сербом жалосну пагубу! Он рече.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
гласови Освитка скорог бледи долазак Узнемиреним кажу прсима, Да спремна буде мирно слушати Мртвога сина повест жалосну; Па када чује... ах, несрећнице!...
Заклињемо се!... Ал’ најпре Ђурђе Са виновницом греха вечитог Нека остави земљу жалосну, Коју је, занет црним лажима, Са наше крви масним потоком Немилостиво точећ топио...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А он је јадник умро од исте болести. Као да се отимам од смрти, устао сам онако малаксао, не бих ли заборавио жалосну успомену.