Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сви се чуде. Стану пред кућу Алкину. Алка је већ извиривала кроз жалузије. Срце јој јаче куца, ето јој живе жеље Миливоја.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
! Аж-дру-ба-лееее...! Што си то опет учинио, морија те однијела!... Повирио бих кроз приклопљене жалузије, али Аждрубалу већ ни трага: предосјећајући батине, некуд је клиснуо и скрио се.
Притајио сам се. На небу се блиједо оцртала дуга. Гледао сам је исјецкану мокрим летвицама жалузије, имао сам у исти мах осјећај скучености и осјећај бескраја.