Ћипико, Иво - Приповетке
се преломљени валови; срдито ударају у чврсти зид, па, разбијајући се, савладани, немоћно кркоћу и тихо, једнолично жаморе. Бродице и чамци, привезани уз обалу, на махове се крену, гоњени наглим валом што о зид боље пљусне.
— Чини ти се — прекиде га и маче се. Али он јој не пушта руке, но држећи је за њу, пође пред њом. Око њих жаморе затресене гране, а с мора шум се разлијеже. Иду мирно напријед, никога не сретају, нити су коме на доглед.
оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим јединственим звуком. Младић, наоко замишљен, погледавши је, рече јој: — Када се кући вратим, оженићу се.. .
њих у трави цврче попци, један од осталих одваја се оштрим криком, слап над млиницом јаче шушти, јабланови у врсима жаморе и њихове тамне сене дрхте. Павле се приближи: —Цвијето, сјећаш ли се нашега гоњења? —Било па прошло!.. .
Тишина; само беле чесме јасније жаморе, певајући песму топле ноћи. Иво Полић тих топлих ноћи одмарао се код велике џамије Солиманове, Бајазитове, пуне
Ћипико, Иво - Пауци
А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. — Сада да мирно разговарамо!
У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к'о да их одонуд чека бог зна што.