Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
На то дође и фрајла Савка. Фина девојка. Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа. — Добро дошли! — Драго нам је! — Изволите сести. Како сте? Ето и господара Пере.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом. Људи су ослушкивали, у мраку, урлик вукова.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Или се, супротно Калоовој претпоставци, жеља за поучавањем и васпитањем не може узнети до жарке опсесије? Не губимо из вида да се под васпитањем често разумева пропагирање одређених друштвених правила и норми које
Његов роман Буди добар све до смрти најдража је књига мога детињства из које се сећам једино неке жарке и заразне племенитости. Често сам помишљао на ту књигу, не верујући никада да она и даље постоји.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он има две омиљене теме: интимна осећања меланхолије младости која пролази и жарке љубави према народу. Искрен и природан, он у стихове меће откуцаје свога срца, и пева не као песнички занатлија но као
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко да тако преповедат зна?“ Тако рече детешце слабачко. Дете слабо момком ојачало, Момка жарке певе послушало: „О, лепа пева!“ рече пун весела; „О, певај даље!“ твоја беше жеља.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Није ли биће гашење жара, пелинов цветак у крилу мајке, пахуља жарка што се разара и хрли, хрли од жеље жарке? Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У срцу здробљен светлуца кристал.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
у праскозорја маглена, сива промичу накривљена стабла шљива, рањаче, белошљиве и маџарке пуне сунчеве светлости жарке, па и на њима плавичаст прах од ког се поглед мути, на мах; то није пијаца, то је брод што у град довлачи приплод
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
пустим сурог камењара Палацају, гмижу, сикћу љуте шарке; Зидинама студен ветар доба стара Дува у дане прашњаве и жарке. Ту не сија сунце нит’ се леје шире, Ту таласи неми троше чврсте хриди.
куд су отпловиле барке Давнашњих нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних дана, Пределе леда ил’ крајеве жарке, У земљу снова, истине ил’ варке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но дани су прошли к'о ријека нагла, К'о тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У слаткој напрегнутости, узрујан алкохолом, морао сам је чудно погледати устајући. Ох, оне исте жарке очи засењене дугим трепавицама! — Остаћете... морате, свакако морате остати. — О, хвала... молим... кад кажете.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
руку да целујеш; кад ти ову пружи, Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке јарке; Хоће л’ јој се ражалити, пази пак ми кажи, А међутим себи место на руку
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Лепоте твоје сјајем занесен, Што подлу главу дрско подиже, Да те измами, да те превари, Ласкавим реч’ма жарке љубави — Из Венеције ти — раја вечитог. ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом!
И свет се смеје, небо радује, А у пољупцу жарке љубави Исполин неба, сунце ватрено, Испија сузу туге земљине... А каткад копљем гнева небеског Неизбројене парне
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али и питом — владар остаје! И тешко оном који покуша Са прождрљивом руком махнути На силног цара жарке пустиње... ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле — да те раздире?
те, кажи све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке Врхова ових камен росио... Говори, моли, светла госпођо!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Из празних камених груди Не струји бисерки талас у жарке јулијске дане, Кроз пусте и мирне стране. Сува кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно над њиме стоји.
Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи? Зар жарке беседе оне, што жељно преслушах тамо, Не беху ништа друго до празни прапорци само?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.
И цвета, и гори, и блиста, и у вис гледа из дола; Мирише, плаче и дрхти С љубави жарке и бола. 11 У реци, у лепој Рајни, У валâ кристалу самом, Келн се огледа сјајни Са својим огромним храмом.