Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље. Дође подне, сунце припече, а ми чујемо
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јело!... Рано!... Јелица отвори очи, па онако буновна упита: — Вичеш ти, мајко? — Ја, кућо. — Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. — Није, рано!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Канда у те доби — На прагу стоји весник коби, А зидови су пуни змија. ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи, Од Илин-дана огањ пржи; Корито речно празно зјапи, Једва се лист на грани држи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ми своје пиће То је случај да сам њу срео могао сам срести другу И пред том другом, онако исто, отворити своја жедна уста да приме њезин напитак.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Море, Павле, жедна ти је њива!“ говорио му је безобразни Ђурђе. Али су браћа видела Павла само једанпут, да жену узима у руке, кад је узе
Теодосије - ЖИТИЈА
Љубављу према Господу своме устрељен, псаламске стихове говораше: „Жедна је душа моја Бога јакога и живога, Када ћу доћи и јавити се пред Богом?
Милићевић, Вук - Беспуће
капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви. Како би,он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
док је крвник тај на свету нисам тебе, царе, вредна, богињи га жртвуј данас, давно му је крви жедна. Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није сметња.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
обнавља као вода У рушевном кладенцу, без чекрка и ведра, Али на дохват шаке кад праву препозна жеђ: Љубави, јеси ли жедна? Усркни овај слог: Рим.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Краул и бетерфлај! БЛАГОЈЕ: То нећеш доживети! ГИНА: Крпа остаје крпа! Ниси ти ништа друго, до једна обична крпа, жедна ракије! И та твоја цвећка од глумице! Моћи ће да те привија! Да те привија на своје живе ране!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ Под говорним изразом треба разумети у првоме реду синтагму1 или читаву реченицу (Жедна би те превео преко воде, Кицош је на ушима, Што је руха на њему је, што је круха у њему је, итд.
До подне мрзи на себе, по подне на цео свет. Дохватио би с неба таране. Жедна би те преко воде превео. Завадио би два ока у глави. Завезана врећа. Зна ђавола на леду поткопати.
те се стида не застидио, а страшна не препануо, већ свакоме доранио, и даривао части и љубави, ка’ и нама данас. Жедна напојио, гладна на’ранио, гола преодио, невјешту пут показао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире до костију.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће. НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода. Бол је твоје пиће (оно: чега нема).
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
време Слепоме телу, што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна пољубаца, неге, А не покрова, не мртвачке пеге.
Увијена у огртач знања Бедна, ружна и отровна ти си: Жедна, гладна и жељна сазнања, Увек стара, никад ведра ниси. За осмехе не зна лице твоје, Погурена ти се крећеш
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нико се није могао отети утиску да је та жедна земља, на којој је никао корен српског национализма добродошлицом дочекивала те сузе.
Нико се није могао отети утиску да је та жедна земља, на којој је никао корен српског национализма добродошлицом дочекивала те сузе.
Ћипико, Иво - Приповетке
самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна, до сита водом напојила...
Крв му се из главе пуши, пада на земљу и нестаје је... Земља, жедна, нагло, похлепно је пије, хоће младом топлом крви да загаси жеђ... Сунце је жеже — жедна је!...
Земља, жедна, нагло, похлепно је пије, хоће младом топлом крви да загаси жеђ... Сунце је жеже — жедна је!... А кроз засићени ваздух, крцат мириса тамјана, воштаница и старих туника што за собом остављају у светлости дана
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се заболе, Стопила худе сметове што снеже И уздрхтала и жедна и жудна У крвавом се загрљају слила, Здеравши чежњу, што се врх њих свила.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Кол’ко их је?... Побро не зна!... Али да је чета бесна, Да је дивља, неуредна, Крви жељна, крви жедна, То му кажу црне очи, Свака реч му то сведочи...
Ћипико, Иво - Пауци
Тако ишчекујући није ни опазио иза себе Маше. — Раде! — јави се жена. Добре ли сам среће, жедна сам! Раде се окрете и зачуди.
Дуг је дан, стићи ће и кући. Сјети се кобиле: биће жедна. А сада му је кобила драга као очи у глави: ждријебна је. Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски
—Машо! —Раде! —Опет се састасмо .. . —Па да, кад се тражимо! — осијече жена. —Биће да је тако... Жедна си ... —Пићу из твоје руке, да и нијесам. —Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа.
А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља. И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале. — Ча да гледамо нашу пропаст!
Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити. Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!
— Никада! А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира. Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?! А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Узалуд је неколицина наших тумарала уоколо не би ли је нашла и вратила. Нигде је не нађоше. Попила ју је жедна земља, истопила је месечина, склониле је од нас виле небеске. Данима смо уз вино препричавали своје згоде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И жедна, отврдла земља пила је вечерњу росу, А небо свој тавни вео безбројним звездама осу. Лукави, несташни Амор, управо у гл
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из дана у дан очекивао се почетак духовног саобраћаја са Марсом, а нарочито американска журналистика, жедна увек сензација, једва је обуздавала своје нестрпљење у том очекивању.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И нека умрем већ једном, нек превазиђе та мисао, Сувише жедна да зна који би нов сан да устави Толико добре тишине дође из ноћи коју сам дисао, Мир, срце; и тај Час даћу, за један
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' 1907. ПРЕД МОДЕЛОМ Хоћу ли тебе својим скромним кистом, О дивна жено, насликати моћи? Кô жедна биљка што мре у самоћи, За тобом и ја гинем жеђу истом.
Ја у њојзи слушам повијест из данâ Кад син земље ове није прахом био, Но са бојних поља теби долазио Да напоји жедна коња од мејдана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Његова је сабља увек била жедна турске и насилничке крви, и кад би се из свих песама сабрале турске главе које је он посекао — испала би грдно велика
Маркова похлепа за благом је и похлепа сиротиње раје. Маркова слабост према дукатима је и рајина слабост. Гладна и жедна, гола и боса, осуђена на доживотну беду, годинама бацана чак и на горки хлеб од храстове коре, сиротиња раја је
Милош Поцерац је јуначка песма за себе. Његова рука је рада да се игра с Турцима, а сабља му је жедна турске крви. На ђогату он излеће на горњу капију лозничку и сече Турке око града.
сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде преко мора сиња, када виде све српске јунаке, ја се бојим кавге међу браћом, може јада бити на весељу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад сам на мога злотвора, кога ми је ваљало гладна нахранити и жедна напојити, — а ја сам га клео и говорио да га нестане, И род му и пород погине, да му се ни имена не зна, те се цело
Скупе се где на коју воду шумска жедна зверад, — пити не могу; ваља им чекати док не дође инорог. Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо
Твој ход не би ти у залуд био, ни би изгубио свога од мене дара, или голога ме оденуо и жедна напојио студене воде, заисто би двоструко враћањем достао од мене. Све сте ви то могли чинити, ама не ктедосте!