Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Вратим се кући, а није далеко, и пошљем у околна села: Раонићу Арсенију у Лозницу, Живану (Петровићу) у Каленић, Живку Дабићу зету у Јаутину; и сва та села, и још друга, с пушкама дођу на бранковички вис.
(Неки погрешно пишу да је то слао неки бег из Бирча или Лесковца.) Одатле одма пишем и Живану буљубаши, и њему све кажем за Муста-пашиног сина бимбашу, и опширно му јавим, него да он час пре поведе војску у
Пред вече вратимо се и, кроз љубинске попаљене куће и покрај једнога одељења Турака, дођемо у Таково Живану попа-Петрову, коме је кућа у лугу, где смо пређе још наручили, да он свагда готова за нас ̓леба у преправности држи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Случајно се беше десило те је капетан отишао за неколико дана на одсуство, а оставио Живану да га заступа, као најстарији писар.
— А, избрусићу ја њега добро! — рече начелник, попрети прстом, па седе и поче писати писмо ћати Живану, заступнику капетановом. Мора да је нешто врло оштро писао, јер се све мргодио и махао главом.
— Дабоме!... Јест!... Имаће, ако нема! — завикаше готово сви. — Само се чудим оном лудом Живану — рече Пурко као уз реч — што му не да девојку! — Зар онај из Овчина? — упита чича Мирко. — А он, дабоме...
Пурко изиђе онамо до вратница. Сви се ућуташе да чују шта ће бити. — Што зовеш, море, што? — викну Пурко Живану. — Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. — Окани се ћорава посла! — одговори Пурко.
— А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. — Јест, море, јест! — отеже чича Средоје. — Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко. — Врата су му отворена! — Шта велиш? — упита чича озго. — Дођите, браћо, слободно!
Живан не да — већ га зове у Овчину, и он га прима у кућу и у за другу. Напослетку, Страхиња захвали и Пурку и Живану, па рече да најволи ићи у своју кућицу, јер је, вели, своја кућица — своја слободица.
И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако било и да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Данас имају састанак у општини, па треба да си тамо пораније. — Добро, добро, кажи газда Живану да ћу сад поћи, дâ ако не буде узалуд.