Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Рећи ћемо! ПЕРА (госпођи Живки у коју као да има више поверења): Молим вас, госпођо, реците само: Пера писар из административног одељења.
И после тога готово да дигнем руке, кад једног дана – ти одскочи и ускочи у министарке. Алал јој вера, Живки, рекô сам мојој Кати. Кажем ја да неко из наше фамилије мора да оде високо.
Не могу на миру да прођем од њих. Знаш, ја сам ти као најближи, па они све мене: Шта је, ујка-Васо, зар се Живки не може ни прићи? Окупили ме као да сам ја министарка. Одох, ево из ових стопа, да их обиђем и да им уречем састанак.
ВАСА: То и ништа више! ЧЕДА: Е, па реците госпа-Живки да нећу да је оставим. ВАСА (изненађен): Нећеш? Е, јеси ли чуо, томе се нисам надао од тебе.
ЧЕДА: А и на то сте помишљали? ВАСА: Нисмо помишљали, али знаш како је, најближи сам Живки, па кога ће да запита за савет ако неће мене?
Сви прилазе Живки и рукују се, а женске се љубе.) САВКА (љубећи се са Живком): А ти мене, Живка, заборави! ДАЦА (љубећи се): Ју,
умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род! ВАСА: А како ти се звала покојна мајка? КАЛЕНИЋ: Мара. ВАСА: А отац? КАЛЕНИЋ: Крста.
Запиши ти, ујка-Васо: теча Сава – пензија, а тетка Живка и ја размислићемо да ли се та ствар може некако удесити. (Живки.) Дозволите ми сад, тетка, да вам и ја кажем свој случај. Мене су пре годину дана истерали из службе.
година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род!
ДАРА (мајци): Дакле, то је тај почасни господин кога си ми наменила? Е, баш ти хвала, мајка. ПИСАР (Живки): Треба ли, госпођо, да узмем овог господина на саслушање?
Ништа га не разумем. 'Оди бога ти! (Даје му слушалицу.) ВАСА (узме): Ја сам овде, зете, Васа... Јест!... Живки нешто зврји... реци мени... (Слуша.) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти?
ВАСА: Е, тај си му колач лепо испекô, то ти се мора признати. Али овај други колач, што си га испекао Живки преко новина, то ти не ваља. ЧЕДА: Прегорео је мало. ВАСА: Прегорео је много, а не мало!