Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је зора свитала, ми смо већ били код Живкове куће... Његова стара мати, бог да јој душу прости, лепо нас је примила и дочекала; а кад јој је Живко рекао да јој је
Ујутру се искупило у кућу и око куће људи и жена, по већој части из родбине Живкове; они су, све двоје и двоје, шапутали, климали су главом и уопште су показивали да су таквом женидбом незадовољни, али