Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја га замолим и он дозове тога Живковића. Ја му одма кажем да гледа да набави џебане, да се с Турцима тучемо. На то Живковић рече: „Мој попо, ја хоћу, али
Ништа то; ја не смем да се усудим. Одем у Забрежје, и кажем да ћу чекати Живковића, и сутра ћу опет на чардак прећи. Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад
Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође.
” — Возе наши возари побрзо, и угледамо Живковића на Дунаву и сустигнемо — јербо његови не возе. Кад близу будемо, поздравимо једни друге срећним путем.
— Сад ми Живковића замолимо да, када себи нађе думенџију, да и нама нађе. Живковић рече: „Хоћу, браћо! А што не би̓? То није муке, а они
Живковић изађе повисоко и оде сувим у Оршаву, а ми дођемо водом на скелу у Оршаву, ал̓ ето ти Живковића и једног Србина обрштера.
) Од ти̓ новаца исплаћујемо дугове Гушанчеве и за џебану; испратисмо наше депутате: проту из Шопића, Стефана Живковића и Протића Јову до Букурешта, пак Јова да остане у Букурешту а Чардаклија да иде у Стамбол.
везира, и да нас од Гушанца и зулума ослободи, као што смо и послали проту Алексу [Лазаревића] из Шопића, Стевана Живковића и Чардаклију Петра 1. маја 1805. лето. А и г.
Каже он да му не даду Немци пасоша, „но не знам ко ће носити прошеније”. — Ја опоменем за Стеву Живковића, и они ме пошљу, да га зовем да напише на цареве прошеније. Одем у Земун, кажем Стеви зашто га у Голубинце зовемо.
„То је, вели, моје мњеније, а ви опет како знате.” (Ово је за Стеф. Живковића и за Јевту Чотру да онде у Бечу не требају.) 3. марта дођу и писма из Земуна.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Избор српских народних песама на немачком у збирци Инсел-Бüцхереи, Леипзиг, 1907. — У Београду, издао Песме Васе Живковића. — 1910. и 1911. издавао Српскохрватски алманах. — Превео Ничеа Тако је говорио Заратустра (Београд, 1912).
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Његошеве стихове добио сам од једног српског песника који је био мој катихета у Панчеву, проте Васе Живковића. Његово име никад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно дивно пријатељство које
На интервенцију Словенца Коса и проте Живковића некако се ствар изгладила и мени је дозвољено да и даље останем у Панчеву.
Тада сам им показао два писма проте Живковића у којима ме је препоручивао Ригеру и Палацком, великим апостолима панславизма и национализма у Чешкој.
Ниједан од њих није ме подсећао на Словенца Коса или проту Живковића из Панчева. Расна мржња је била водећа страст онога доба.
пољубио у руку, дао ми је једну форинту, потапшао ме по лицу и уверио ме да бих могао лако испунити очекивања проте Живковића и мојих учитеља, ако бих више времена проводио над књигама, а мање са својим националистичким пријатељима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Најпре ваља поменути професора код кога сам на факултету учио теорију књижевности – Драгишу Живковића. Практично се ја од њега нисам одвајао све до данашњег дана. Не могу рећи колико му све дугујем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Милан Ћурчин, који је приредио до сада најбоље и најпотпуније издање Живковићевић стихова (Песме Васе Живковића, Бгд 1907, С. Б. Цвијановић, стр.
најбољих пријатеља Живковићевих; спријатељили су се у Вршцу као богословци, па су се касније и дописивали” (Песме Васе Живковића, Бгд 1907, 192). Песму је компоновао сам В. Живковић, а ноте в. код Ћурчина.
је првобитни текст песме; свега у неколико случајева поступљено је друкчије (код једне песме Доситејеве и једне Васе Живковића; једна Орфелинова штампана је у одељку Напомене по рукописном препису; песме Мушицкога штампане су по пештанском
песама; напротив, критериј је углавном пооштрен, јер сам три песме из првога издања — Стеријина Маркса Бочариса и Васе Живковића Граничарску песму и Лепу Мацу — избацио; него су узроци томе следећи: 1) У Антологију сам унео и сатиричне песме, а