Употреба речи животу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ево, погледај у мој дневник, преврћи лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире...

“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах! та много сам штошта одонда изгубио што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило; осташе само успомене на прошлост, пуне туге и милине, пуне радости и

у гробљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу. И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу.

Бежи одавде... Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!“ Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... Шта сам му не то мога одговорити? Шта сам знала радити?

Чељад закука, село говори о томе два-три дана, па опет ућути, а власт шта ће?... Суди онима што су у животу, а и шта ће власт са мртвацима?... Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!..

Очи му упале у главу, мутне, једва разликују предмете око себе. На целоме лицу не мож’ трага наћи животу: бледо и увело, нос му је дошао шиљаст, као у воштане фигуре, што их Талијани по варошима показују.

— Ох, Милисаве!... драги мој!... И они се наново пољубише. Беше то свечан тренутак какав се у животу више не враћа... Нико га двапут није уживао...

— Зашто ли сам ја ове ланце вукао?... — питаше сам себе... — Је ли то награда поштеноме животу?... Мучење, батине, ланци, робија и вешала...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко мрзи на кавгу и уклања је се, избежава и избављава се млогог зла и немира у животу. 53 Мачак дивји и петао Дивји мачак ухвати петла и каже му да хоће зато да га убије што он у ноћи виче и не дâ

Расудимо какви су људи који нас совјетују, јесу ли добри, јесу ли разумни, и јесу ли у животу своме показали такова дела да љубе ближњега свога како себе.

Тада почне сама себи говорити: „ Ала сам, јадна, несрећна на овоме свету! Кад сам се најбоље у животу најела, напила, окупала и насладила, баш ли онда морам погинути!

И право има. 63 Мишић и мишица Мишић, кад прирасти и почне из рупе истркивати, упази први пут у животу мачка. Пита мишицу каква је то ствар? „Не пштај, мој синко, зла и опака! Зове се мачак.

и благородни кад позна праву цену и способност своје словесне и разумне душе, не сумња да више посла у овом кратком животу имати може него икаков трудољубиви тежак, занатлија и трговац.

Колики немир и смуштеније! Мирно и чисто од свакога лукавства срце и блага душа јоште у овом животу почињу пречувствовати сладост царства небеснога, а лукава и зла срца јошт се овде почињу мучити.

какав сам у детињству био, и по томе и по другој деци судим; што сам у оно време добро чуо и научио, много ми је у животу помогло. А при томе и доста добро нарав деце познајем, јер сам с њима свуда имао дело за заслужити мој хлеб.

Видите ли оно језеро?”— „Видимо”— викну сви. —„'Ајде, дакле, да и ми једанпут у животу учинимо што да ваља. Сви ви напред, а ја за вами, да скочимо ту и да се удавимо, шат се когод нађе те нам рекне: „А ф

Тако и сама истина потире цену своју кад је лажљивац каже. Кредит и поштено име прекрасна су стјажанија у животу, зашто их ни море не може потопити, ни злополучије умалити.

Давнашњи Јелини, и не имајући такова чиста поњатија о вечном животу какова ми имамо, само за оставити поштено и славно име за собом, послушајмо Еврипида како су мислили и говорили: „Είη

За све прилежавај што треба животу; а највише свој разум упражњавај, ибо оно што је највеће у најмањему, то је ум вредан у человеческом телу.” Ум!

која је способна Правди, Истини, Богопознанству и свакој божественој добродјетељи, сљедователно и вечном и бесконечном животу, толико мало маримо! Откуд дакле толика немарност, разве што је како надлежи не познајемо?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Те све промене у мом животу, Москва и Петербург, Варшава и Беч, где сам негда био, појављују ми се као сан моје младости.

Као што ми је отац причао, то су му били најгорчији дани у животу. Напослетку био се решио потући се са Аганлијом, а не водити близу две хиљаде своје браће у очевидну пропаст, но о том

Докле год видиш мене жива и моје Крајишнике, не бој се твому животу; а кад погинем ја, и Али-алај-бег и паша Сирчић и наше војске, онда ти ништа помоћи не могу” и проче (војске око 6000

да заповеди официрима пограничне страже да свакога Србина који би преко Саве у ову страну бегао и тражио свом животу спасенија — примају, јербо досада није то за неко време допушчато. — Г.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

умакањем хлеба у њ происходећи — који бива због прокењкати — искривити лице на плач прокопсати — имати успеха у животу прокртољити се — промешкољити се проносак — прво јаје које снесе млада кокошка просехирити — са уживањем погледати

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Е, али како да остави Лазара? Зар да не казни греха његовог?... И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... Душа га заболи... Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.

Презре народ „лоповску кућу”. Он је на њу само бацио проклетство... А живети се мора!... Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. И они су живели... Како?... Срце им зна, душа им зна!... То није био живот него вечне муке.

Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... Сем тога, он је страховао. Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову...

Ја се морам осветити!... Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... На то му нико ништа не одговори. — Дакле, пристајете? — Пристајемо! — У добри час! — рече он.

Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.

— Умро је — рече Станко. — Умро?! — Јест, бог да га прости!... А и боље!... Ко зна шта би га још у животу чекало!... — А на коме си кућу оставио? — Крстивој је тамо... А готово, вала, неће куће ни требати.

Добро је. — Добро? — Како се само пожелети може! Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... Станку сенуше очи радошћу.

Не говори тако, јер ћу те омрзнути!... Шта ћу ја овде?... Шта чекам?... И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?... Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?... Никад, војводо!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.

Јер како је празно наше срце, када Нема у животу да оплаче ништа. Твој бол беше извор све твоје чистоте; Он је твоја младост, лепота, и тајна; Не прокуни тренут

Какво чудно одојче! Када оно сиђе из наручја мајчиног и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срде зазвечаће у додиру с јадима, тријумфално као што звече мачеви.

Њена светлост је била толика да тај човек никад у животу није знао ни за мрачну шуму ни за тамну стазу. СРЕЋА Широким путем који те вечери из града вођаше у поље, ишла је

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом.

, итд. Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима се, хоћеш-нећеш, подетиш. Тако је и са мном било. Ко ће томе дати рачуна?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских. Он тера само »хец«, од дуга времена.

и њена крв је бујније струјала у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа, и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће, и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом

Остављам сада фантазији мојих читалаца да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам да представе себи како је било и

Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, бог да прости. Ако остане поп Ћира у животу, неће се, зарек’о се, смирити док поп-Спири не скине и браду и бркове, да изгледа к’о шокачки плебанош!!

— Сад после Божића. — А, дакле истина је. Е, тај ће, боме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је он ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!

а ко је узме, биће срећан и задовољан, к’о и сам што сам у супружеском животу свом. — Та коме ви говорите — вели домаћин — та знамо ми већ то одавно! Пију, куцају се, па опет пију.

« Већ није био таки њен мачак, »хер Кáтер« назван. Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.

што треба свакога дана извесна мера ракије па да се може кретати, — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.

То им је мотор у животу, и оне бар знају зашто живе или, боље рећи, животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и

већ да баца и »шлајам«, — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше. И попови нису као некад. Говоре, додуше, међу собом ради г.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Тако се дуго још кошкају, Љуба о економији, а фрајла Милева о амизант животу. — Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући.

Врло му за руком иде. Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира. Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.

Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут. Онде се науче баронском животу, па кад дођу кући а оне се збуне, не знају живети као што се код куће живи.

Алка и Мица, док су биле девојке — присне другарице, а као удате су једна спрам друге охладнеле. У животу тако бива код мушких и женских.

И тај процес подуже траје. Међутим се носи фишкалу старо вино и „ауспрух“ па фишкал још зажели видети такову питу у животу, а кад то чу госпођа Алка, она му начини тако исто велику баклаву као што је њена била, исече је на кришке, па је у

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јуришић, који је пуних двадесет и шест година живео без икаквог плана, имао га је јасно овога лета и први пут у свом животу. Тај план био је прост и изводљив: свршити с испитима и оженити се.

Е па, да ли би онда оно урадио? Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам ово: да сам у свом животу често сретао многе људе чија ме је бистра и свежа разборитост, једна дивна јасноћа интелигенције просто зграњавала;

ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и страшном животу; не доћи, мораш долетити: да се увериш колико тек сад знам бити нежна и слатка и страсна, да загрлиш опет твоју милу

од оног кобног акта на фронту, у оном склонитом месту поред великог дрвета, мучило гаје те најцрње ноћи y његовом животу, гризло га, гребало као мачјим ноктима, па је змијски гмизало дубоко у његовој души као у некој пакленој сенци те се

и то да су оба телефониста погинули у капели, поред њега који је једини од њих тројице, неким пуким случајем, остао у животу. О свему томе мора имати релација, а и у Операциском Дневнику све дословце мора бити описано и забележено.

је нечег тако јадног, смешног и блесаво-очајног да се жени, која га је кришом посматрала, чинило како никад у свом животу одвратније и гадније човечије главе није видела.

Они то опазише па се измакоше. „Тако ми Бога, — мислио је Јуришић идући за женом кроз онај ходник — ја у своме животу никад нисам видео лепше ни одвратније људске животиње.

Наталија је све своје детињство и дотадашњу младост провала поред ове жене, коју је звала мамом и која је у свом животу од створења истински волела само једно: своју рођену сестричину Наталију и од ствари све могуће књиге на свету које би

— Наташице! — јаукао је Јуришић док је она кашљала. — Или као да сам била заспала једне ноћи и у оном монотоном животу сањала један чаробан сан, после кога сам се пробудила видела да је ишчезао.

Само ја никад нисам осетио оно што је живот у животу, никад млад нисам био, и сам сам себе негде давно изгубио. Тако је, свака ми се капља крви буни кад помислим: да је

акције, кад срце дрхти да искочи; у оном дивном елану радости, у раздраганости оној што и оно учествује у пуном животу и стварању. А овде где је живот, где је покрет, где је овде елан?

Африка

плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

Величанствена осамљеност и величанствено присуство простом, сложном, заједничком животу у природи. Идући уском стазицом плетеним конацима у Алепу, ја као да сам ишао и путањом која води кроз овакву исту

ерудицијом, срдачношћу и простотом, са свим оним што га чини једним од највеличанственијих људи које сам срео у животу, да ми се растанак са њим учинио бескрајно тужан.

Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати прави бол?

Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања. Велики разговор, о животу, љубави, шумама и умирању, са великом белом децом која су неким чудом остарела.

„Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча.

не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.

Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не. За то време младићи се уче тајни риболова, лова, љубави, рата, крађе, лечништва, ратарства, итд.

Никада у животу ја нисам срео човека који би толико представљао несрећу упропашћеност а истовремено силу живљења и неумитност пробијати

И поред приче о његовом животу, тако једноставно трагичном, био је за мене и дале несимпатичан. Као да је погађао то, и као да би ме сасвим победио,

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању, ми не

колиба спава на земљи још једно живо биће То је нека старица која је најисушенији људски створ који сам икада видео у животу. Она је буквално костур обојен црно. Сликам је.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Уосталом, што се тиче мртваца, човек кад умре, умре као и животиња. Све те приче о загробном животу само су прича, да се плаше деца. То је да се бабе лакше исплачу.

Месецима, дакле, та млада жена, која му је умрла на порођају, није у његовим мислима, у његовом сећању, у његовом животу, имала никаква места.

Бојим се, убит ће те! Невишт си, Павле, у животу, јер си удов. Тако ти Катинке, сриће теби триба. Пропашћеш самохран, удов, немиран у свиту. Не ваља самоћа.

Пратио их је и долазио им је у посету, да им прича о свом животу и својим јадима. Долазио им је у Руму, долазио у Варадин, па је био почео да им долази и у Темишвар.

Не би на то пристао, ни за живу главу. Али се и њему почело да чини да има нека, велика, тужна, разлика, у животу, између њега, који има толику децу, и оних који их немају.

Био је тужан, али није ни сањао да су то били последњи пољупци, које су он и његова жена измењали, у животу. Трифун се био зачудио, кад виде да фењер, у капији, још тиња, јер је Сунце било одскочило и била је већ велика

Све промене, које се човеку догађају у животу, догађају се истом човеку, али чудно. Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом

Још ја, капетане, имам шаку чврсту, за бритву! А чврста је шака једина радост у животу!“ Лице је у тог старца било, кад је било мирно, лепо.

путу у Росију, тај човек, и та жена, и та ћерка, били су за Павла случајност, али као случајност у људском животу, која је, често, несхватљива. А која прође, и ломи, као олуј летњи, без смисла.

Кад је чуо да је Исакович удовац, одржао је читав говор, на немецком, о браку, који је највећа срећа у људском животу, ако се супружници добро изаберу.

каже, може да се деси да се заборави, као што се то често дешава мушкарцу, али, каже, права љубав је само једна, у животу, као што је прва љубав, прва жалост, у животу.

што се то често дешава мушкарцу, али, каже, права љубав је само једна, у животу, као што је прва љубав, прва жалост, у животу.

Теодосије - ЖИТИЈА

А младићу, док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових.

како сластољубље овога света не би коснуло, и да против моје воље не одвуче душу моју од такве љубави према анђелском животу, као што учиш, оче. Хтео бих бежати, а пута не знам.

А ви, колико је могуће, водите бригу о својој души, нити опет предузимајте да ме тамо у вашем животу видите. Ако Бог усхте, овде у Светој Гори Дочекаћу и видећу господина оца мојега, и свете и часне старости његове

И као што си се у животу земаљског царства апостолских дарова удостојио, и у пустињи украсићеш се испосничким венцима смернога монашког живота.

Цар га запита о здрављу И о животу светога старца оца његова. А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен,

свију зала сачувао, и сада опет када Христу одлазиш, измолићеш од њега својим молитвама, њему угодним, до краја покров животу мојему од зла, и нећеш оставити у светим.

људима, да и ја, недостојни слуга твој, добијем поузданију смелост, да си послушао молитву моју, па ћу ти убудуће у животу своме вредније угађати, и сви људи твоји који знају и славе име твоје.

Или да ми не рече Авраам, или још тачније — Бог Авраамов: „Добра си твоја у животу твоме примио“. Сећаше се и првога свога распетога живота у Светој Гори, ропскога служења са смерношћу, младићкога

А овај прими светога са великим очекивањем, јер беше слушао о њему чији је син и о доородетељном животу његову. у пустињи, а осим тога био му је и пријатељ, јер кћи цара Теодора Ласкара беше удата невеста Радослава, сина

Размишљаше и о пређашњем свом животу и о многој помоћи ка Богу од поука оних преподобних и од гледања њихова живота, помишљаше како неће ништа моћи успети

могаше дати целовање, уз велики плач обојице и свију благородних, јер беше јака болест самодршца и никако се не надаше животу.

Додаде овоме и апостолове речи, и рече: — Ни старање о животу без праве вере у Бога не може нам што успети, нити нас прво исповедање вере без добрих дела може представити Господу,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Она се показује у свим приликама у животу, нарочито у материјалном животу. Самохрана жена са децом увек се помаже у тешким пољским и другим радовима.

Она се показује у свим приликама у животу, нарочито у материјалном животу. Самохрана жена са децом увек се помаже у тешким пољским и другим радовима.

Изгледа да су геометријски облици ове уметности врло стари. Динарски свет показује у обичном животу доста бистрине или брзог схватања, неретко и досетљивости и хитрине духа.

Цењени од свих, они служе као пример селу и крају. Грубости у свакодневном животу, које се уопште могу посматрати код сељака, скоро нема код шумадијског становништва.

И заиста, у њима су честе алузије на пастирски живот. Чак и неписмени често цитирају стихове о људском животу и судбини највећег српског песника, Његоша, који је био црногорски владика и кнез и који је без сумње многе своје

Оно што је испуњавало живот сваког члана племена, основна мисао у животу, било је јунаштво. Чим изиђе из колевке дете почиње „трчати за славом и споменом“, каже Марко Миљанов, славни војвода

Мајке и жене више воле кад им синови и мужеви с чашћу погину, но да су са најмање повређеним образом остали у животу. Родитељи не знају за жалост и тугу, ако су њихови јуначки погинули.

Готово само жене раде и старају се о свакидашњим потребама. Оне су остале ближе животу, готово су човечније. Увек у жалости за неким од својих, обучене су у црнину, како каже у спомен несрећне битке на

Нема интимног живота, никада се не говори о љубави, осим ако им се та реч у сну омакне. Сањари се најчешће о јуначком животу. Подсмевања и шале може се рећи да нема, изузевши унеколико два племена, Цуце и Пјешивце.

“ Узели су разбријавати браду „по војнички“, по угледу на цара. Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања“, „свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је зачудо код ових осетљивих

Запажа се да се последњих десетина година све више интересују за прилике и догађаје у животу Србо-Хрвата, и власти су велики број Личана оптужиле за велеиздају.

оставило дубљи утисак на динарске мухамеданце од вере у судбину, „к̕смет“, по којој су све људске радње и догађаји у животу напред Богом одређени.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у ваздуху! Лакомислени врапци узеше се клети да никад у животу нису видјели џак с мачком, а да су га, кажу, и видјели, они би му, богме, показали пошто је ока проса.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

осмеха И дивљач од својих зуба Да лове да време убијају Каква ми је то па игра 6 Корен ти и крв и круну И све у животу Жедне ти слике у мозгу И жар окца на врховима прстију И сваку сваку стопу У три котла намћор воде У три пећи знамен

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

земљишта покривено је мочварама, плитким водама и воденим талозима, а пренасељеност изазива тешке кризе и поремећаје у животу народа! Ја сам покушао чак да поставим у хидрографији и нове методе.

НОВАКОВИЋ: Не видим зашто тебе то све толико узбуђује? Има случајева са којима се човек мора мирити у животу. Упорство у оваквом случају је право дивљаштво...

АНА: Како узбуђена? АНТА: Па знате ваљда шта значи то узбуђена жена; били сте ваљда и ви који пут у животу узбуђени? АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена. АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило?

РИНА: Морала бих му се вратити; замисли, морала бих му се вратити. Ја сам тек у овоме новом животу познала шта значи то срећа у браку и сад зар да се вратим у брачно ропство? Изгубила бих и тебе, Миле!

АНТА: Па да, господин мени: робија. Тако тек: робија, као да другог занимања у животу нема, него робија. И зашто не би господин завирио мало у та своја упутства за живот да и себи одмери коју годину?

Господе боже, ја не умем да мислим; то ми се први пут у животу дешава да не умем да мислим. (Седне.) РИНА (Милану). Зар ништа ближе ниси сазнао?

Ја хоћу да ми венчање моје јединице буде највеселији дан у животу... (Милује је по коси.) Стрпи се мало, видећеш, све ће добро, све ће лепо бити.

СПАСОЈЕ: А каква је то теорија? ЂАКОВИЋ: По Ајнштајновој теорији, све су појаве у животу релативне. Могло би се, дакле, узети да је тај човек само релативно жив.

ЉУБОМИР: А ви можда налазите да је то злочин? Верујте да није, јер тако то бива у животу, од мртвога се отима оно што се може. Неко му отме жену, неко дело, а неко кућу и целокупно имање. Шта ко стигне!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Затим ће наићи поплава и корњаче ће се упаничити, неке ће и погинути, али ће их већина остати у животу. Корњаче су у суштини неуништива бића.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”. Варош У. лепа је варошица, крај Дунава.

— Па говорите шта сте ради. У оно доба у пурђерском животу жена мужу је говорила са „ви“, па ака се случило да у каквој отменој кући жена мужу каже „ти“, тој кући нису најбоље

XИИ Прошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних!

Но није чудо. У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том поверењу одговорио.

Тако матор па да идеш у маске? — Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо. Та знаш да смо се у животу доста напатили. Знаш за наш краковски пут? Па зар жалост до гроба да траје?

Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. — Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. — Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу.

— Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати. — Тебе ради хоћу, и то сад први пут у мом животу. — Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. — Како то? Све му исприповеда. — Шамика хоће да га преда суду.

Шамика је у парадној хаљини, са сабљом. Данас је за њега у животу свечан дан. Сусрете се с братом. — Станите мало с фијакером, господине Кирићу. Шамика стане.

Па код вас свака ће женска лепо живети. Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу. Лепота, младост пролази. — Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.

А што да га познаје? Онда не би био „галантом”. Кад су га питали зашто он не фишкалише, одговорио им је: „Ја у мом животу никад нисам продао ниједан јастук, а камоли кућу и земљу.

и Пеште — даљина само две миље — у свом животу толико миља прешао, да је с тим могао као Кук целу земљу нашу унаокруг отпутовати и натраг се вратити.

Qуіјоте) — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу дос à дос (фр.) — леђа у леђа; један другом окренути леђима Драј Мускетире (нем.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Говорила му је о ноћи, које се боји, о мраку, у ком је хватају страх и привиђења. О младости, која је прошла. О животу, који је за њу тако тежак.

Кад, најпосле, отвори исплакане очи, виде да је свануло и да је напољу свакако хладан, кишовит, тмуран дан. У животу госпоже Дафине Исакович било је доста несретних и тужних дана, као, уосталом, у животу свих жена, али ниједан није био

У животу госпоже Дафине Исакович било је доста несретних и тужних дана, као, уосталом, у животу свих жена, али ниједан није био тако тужан и тежак, као тај први дан њеног браколомства, дан влажан, хладан, са сивим

са великим долинама и тамним шумама под собом, Вук Исакович се тако, изнемогао, мучио да се сети ма чега у своме животу што би га утешило у том чудноватом замору и слутњи своје смрти, што га беше обузела.

Уморан од труцкања кола и изнемогао од непрекидног размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу који се видео свега једно парче, беле, као пужеви,

Полазећи у овај рат, четврти пут у свом животу виђајући смрт, он се надаше при поласку да ће се нешто најпосле свршити и испунити, што се ето никада не свршава.

Последњу зору у свом животу, дакле, госпожа Дафина нити виде, нити чу. Измучена грозницом, заспа испружена и непомична, од изнемоглости, као

Она им је завидела на развратном животу и прекомерним насладама, и у својим грозничавим мислима замишљала сцене њиног бурног живота.

свога девера, она хтеде да и последњег дана свога живота увери себе да је пошла према једном, језовито пријатном животу, који је чека уз Аранђела Исаковича.

Уопште према једном животу, према коме је онај њен бивши живот био не само злехудан, већ и узалудан, страшно узалудан, са детињством код очуха,

је да ће, овога пута, доживети нешто што оне друге нису могле да му даду и веровао је да мора постојати у његовом животу неко доба у ком ће му бити пријатно и добро, лако, као на небесима, као што је његов брат Вук веровао да мора негде

Грех његов остаће тајна, нико је више неће имати, а та његова једина, права љубав у животу, свршиће се у некој светлости, без које би, то је осећао, постала неиздржљива, мрачна патња и казна.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Позитиван циљ магијских поступака и обичаја приликом рођења јесте да се дете, пре свега, одржи у животу, а затим да буде здраво и дуговечно.

Најзад, настоји се да се овим поступцима детету обезбеде још и успех и свака срећа у животу. Пошто се верује у то да ће онако како је неком на рођењу, тако исто бити и целог живота, велика пажња се посвећивала

Због тога се за дете које је рођено на неки светац верује да ће бити јако, здраво и срећно у животу.¹⁵ За њега се каже: „добар га дан донио“.

Дете рођено у петак, верује се у нашем народу, неће имати среће у животу. (Негде, нпр. у ђевђелијској кази, међутим, сматра се да ће дете рођено на овај дан бити — срећно.

Најбоље је за дете ако је рођено пре подне, док дан напредује, јер ће онда и оно добро напредовати у животу. Овде је значајна и дихотомија јутро/вече.

Негде, пак, верује се да ако женско дете има косу на глави одмах чим се роди, биће у животу срсћно. А колико новорођенчету буде „свртака“ косе па глави, кажу, онолико ће се пута када одрасте женити, односно

се да је боље да одмах једно од њих умре и да тиме однесе са собом сву несрећу, тако да оно које остане не буде у животу несрећно.⁶⁴ Ако се дете роди пре времена и ако ово „недоношче“ преживи, верује се да ће у животу бити веома срећно.

⁶⁴ Ако се дете роди пре времена и ако ово „недоношче“ преживи, верује се да ће у животу бити веома срећно.⁶⁵ ВЕРОВАЊА О ПОСТЕЉИЦИ И ПУПЧАНИЦИ За постељицу (плацента) која расте за време трудноће и служи

⁷² У Пећи и околини одсечени пупчаник ушива се новорођенчету у пелене да би се оно одржало у животу и да би било здраво.

Да би се дете одржало у животу, важно је да његова будућа „помајка“ буде жена којој су „чељад неначета“, тј. да јој деца нису умирала.

, верује да дете прво треба да задоји Циганка, да би било здраво и срећно у животу.¹⁷ Да ово задајање има ритуални карактер, показује и строго утврђен начин на који се врши, а такође и средства

Магијски смисао овог обреда је да се дете учини стаменим, отпорним, односно да се одржи у животу. За одржање деце користи се и трава оман чији се корен издуби и стави на брадавицу сисе, па се тако дете први пут

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За себра увек верна животу, за себра који сунце воли. Ако живот изда и шева, и гуштери, сунца уживачи, и песникиња мириса, зова, за себра,

у сенци јагуаре и пантере, за риса у кавезу који као човек тамницу ломи, за свако гоњено звере, за звериња срца животу одана, за сва њихова и сва наша зверства и добра богодана, помиловања!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

годину. Добро је кад човек вуче за собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову.

Изгледа да су ме оне вишње из тегле ухватиле. Изгледа да сам се напио, први пут у животу, и то од вишања! Те вишње су ми, изгледа, дошле главе!

гледао сам само њега — најбезначајнијег од свих безначајних статиста на свету, који се и поред свог бедног положаја у животу и на позорници ипак самоуверено смешио као да је најважнији у целој представи — центар драме и свемира, града и

Гледају за њеним прашњавим петама и узбудљивим боковима. Пропустио си највеће чудо у животу... – Завежи! Бел Ами се протегне: – Будала... права будала! Да је то казала мени... – Било би исто.

»Мени се најзад догађа право правцато чудо. Једанпут у сто година, једанпут у милион година, једанпут у животу...« Свлачи мајицу и пада у фотељу. Топлина стиже у таласима са лимених кровова испод отвореног прозора.

Док чека, Бел Ами преврће књиге расуте по белим плахтама. Албер Ками Лето. Никада у животу неће дознати да је био тако близу решењу свих својих загонетки.

тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са заносним мирисима младих женских вратова, тренутак који малим блудницама отвара капије страха

Немирне ноћи у сиротињским собама, топлине јутра и све порнографске фотографије којих су се икада дочепали у животу, већ избледеле од многих копирања и додира — све се то слило у један утисак у коме ученици сасвим заборавише на

Били су то врло фини, учтиви људи. Рус је стојећки пијуцкао вотку, Американац — томато-ђус. Вероватно су први пут у животу видели изблиза просечног Југословена, па су чекали да сазнају шта ћу ја поручити за пиће.

се брже тамни, што укусније рибе, вино, лед, цене, љубав, мирисе, музику, све чега се могу дочепати у свом кратком животу: осетити непцима, кожом, ноздрвама, желуцем, опипати прстима...

– Сигуран си да те ништа не боли? – Ништа. – Хвала богу, читави смо, изгледа... – А то вам је и најважније у животу — каже Лука. да је човек жив и здрав! За ауто, мање-више... – Где је овде хотел? – Нема хотела! – Како, нема хотела?

кућама и госте по дан-два, док се мало не опораве; теше их и смирују, учећи их да аутомобил није најважнија ствар у животу, а онда се растају у пријатељству и обећавају да ће се редовно дописивати.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ја сам сад добјеглица и ништа више, а стараћу се да у новом животу стечем права која има сваки Црногорац. Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као

Дознао сам да си разборит и јуначан и да си се одмах привикао нашим обичајима у животу и да ти је намјера да останеш с нама. Кад си већ по своме избору постао Црногорац, ја те примам као да си од моје крви.

Мало-помало и Јанка почеше све већма занимати те ствари, поче се све већма приљубљивати животу народном. Уосталом вјежбаше се и у проучавању талијанскога службенога гласа и убрзо показа успјех.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Деца су, и иначе, вођена и усмеравана при сваком кораку у животу, она сама ни о чему не одлучују, па је и разговор о њиховим жељама и потребама, могућностима и тежњама, увек усмераван

Као и у животу, и у литератури се дечје друштво тражи из осећања неприлагођености свету одраслих. Изабел Јан тако тумачи и мотиве

Њих привлаче све директне, незадрживе животне манифестације. У појавама природе, у животу флоре и фауне, широко се отварају путеви наивној уобразиљи; слобода интерпретације је изазовна; смисао и значење нису

Током 1992. пратио сам, у будимпештанским Српским народним новинама, причања Предрага Степановића о животу једног младог зеца из Мохача.

Ако се изузму приватна писма, ово је све што сам, на језику Паскала и Бодлера, у животу написао. Плави зец мог драгог пријатеља Душана Радовића (1920—1984) једна је од узбудљивијих епизода српске поезије

добромислености претежног дела оног што је за децу написао; у овом моралисти има свежег даха доброте, љубави према животу, праве бриге за дечји духовни развитак: то су трајне, непомерљиве основе његова певања.

Према благим манама, он је благонаклон; према тежим строг, или ироничан. У животу уопште и у дечјем посебно, има ствари које не иду, које стоје К'о што стоји Кржљавићу љуби Цигара у зуби!

Вучо би да пева о животу уопште, што је, као и одувек, а данас посебно, врло тешко. Како у дечјој песми и ризични подухвати понекад успевају,

О селу, о људима на селу, о њиховим мукама и радостима, о деци, о природи, о животу и смрти, он зна само оно што је на почетку појмио; то знање је тако довршено, тако давно заокружено, да има снагу

фикција, друго име књижевног посла — изгледа сувишно. Он је, давно, у неком претходном животу, у другом свету, био песник; књижевно стварање се своди на присећање и призивање окончаних пустоловина имагинације.

Ниџо, Петар Чобанин и Малиган Делија средишње су личности ове дечје митологије: њихова је заслуга што се, у стварном животу, нису превише опирали дечјој потреби за чудесним.

Али и њихове су сањарије том животу неопходне, бар онолико колико и суровост с којом се наставља. Чак и лажовчина Мартин, који уме да, за часак, одведе

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Та стална опасност од католичког прозелитизма даје нарочито обележје животу православних Срба у Угарској, и ништа није толико утицало на стање духова и стварање идеја у том делу српског народа

Духовни сталежи били су од врло великога значаја у културном животу српскога народа, али они нису били на оној висини на којој је било грађанство.

Отргнут од књига и у стварном животу, Димитрије се почео трезнити. Али када се прва повољна прилика указала, стари верски занос се поново разбуктао и он

« Високо развијен и духовно и морално, он је природан и скроман и у књигама и у животу. Он се не прави свецем и не изиграва генија.

У целом његовом писању има известан добродушан, срдачан тон. Онакав какав је био у животу, природан, кротак, питом, човекољубив, такав је и у свом писању.

и најоригиналнији је када даје практичне разлоге против празновања, када чини трезвена и тачна опажања о сувременом животу и обичајима српскога народа, наводећи чињенице и случајеве које је сам видео.

37 То је низ побожно-поучних размиљања о животу и људским страстима, у другом су делу пригодне и китњасте похвале важнијим Србима из свију сталежа.

Г. Цимермана, са опширним предговором у коме Соларић прича о свом животу; Мудролюбацъ индийски (Млеци, 1809), превод чувеног етичког дела лорда Честерфилда које је превођено на све живе

године, итд.), ипак су се Срби кретали напред у свом духовном и књижевном животу. Број српских основних школа све је већи.

У културном погледу Србија чини исти напредак. У почетку XИX века она још мало значи у духовном животу српскога народа.

»Откако су се државни питомци стали враћати с наука, утицај аустријских Срба у нашем јавном животу све је више опадао; наша интелектуална зависност од Аустрије бивала је све слабија, и ми смо почели долазити у

Око 1840. извршиле се знатне промене у духовном животу српског народа. У XВИИИ веку српска култура је на народној периферији, само код угарских Срба; у првој половини XИX

Милићевић, Вук - Беспуће

Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.

Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у сусрет дјеца.

у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. .

Он се увјераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули многи други, и однијети за собом и успомене и

Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.

Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође;

у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је

човјека, како је он себе замишљао, он налажаше у себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно своме рођеном злу. Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?

касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.

И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.

Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће. И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде тренутака,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

вић умела накнадити оца, и њена милошта осладила му је рâне дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову. После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела.

— вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну. У кући сва три дана журба. Јова је оставио прасе у животу читавих три дана, уживајући у његовом ровењу и гуњецању.

« Од то доба једнако лепо живе. Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; понеки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.

Дало му се на жао ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило. Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити!

виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.

Учитељ је био тврдо убеђен да је садржина главно, и да ће им то требати као парче хлеба доцније у животу. Затим је требао да пређе на науку хришћанску, али пошто је »Оченаш« једина молитва у Јеванђељу, а дечица и онако

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Итд. за тим9 у 40 и неколико редова њему о проведеном животу говори, и опрости се. Певац се оће и с10 другим да опрости.11 Но јурве кукуричу петли, И зора веће ено светли.

на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле прва забели ти зора, Да се сетиш јутра и уранка, Да се сетиш оног

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

и нешто тражио па опет, неразбуђен, настављао потјеру за нечим што ће ми вјечито измицати и привиђати се и касније у животу, кад будем најбуднији и најсабранији. А тек наша јутарња враћања са млинарења!

да је дјед само уздахнуо и сјетио се својих спасоносних вила: — Чујеш ти, брат-Сава, још су оне моје виле у животу.

какву смо грдњу због њега извукли и ја и стриц Ниџо, који ме је с њим упознао, па паметно заћутах, ваљда први пут у животу. Узео сам слику са софре и обрадовано гракнуо: — Ово ђед Раде!

— Вала ћемо је пошљокати, па нек се и то чудо прича — диже руке дјед предајући се поново разгаламљеном неуништивом животу, који је тако бучно и безобзирно јуришао чак и на њега, новопеченог свеца.

Послије тога првог бријања у животу, кад изиђоше на пашњак, изгребани и крвави, одједном осјетише да су они један другом нешто више него познаници и

Да би га дуже подржали у животу, Беду су, попут пања, пажљиво чистили перушком бојећи се да се, једном, од старости не распе у прах.

— Пропада свијет, брзо ће крај свему. Маштајући уз пут о смрти и о другом животу, калајџија је закључивао да је и сȃмо небо по свој прилици начињено од чистог бакра.

Прије свега неколико дана Илија је добио тај сат од командира чете, први свој часовник у животу. На брзину је научио како се „чита“ вријеме, па отад мало-мало а он вирне у справицу и свечано Објави: — Толико и

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Из целе тебе избијала је топлина, мекота и неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих. — Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе.

У њему не беше ни трага о каквом осећају, топлини и болу. Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас. — Ја, ја! А ти? — Ето, хвала Господу!

слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају који је она још у животу спремила за своју смрт. Ујутро, у само свануће, изиђох. Нисам знао где да идем и шта да радим.

поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије и другом, новом, животу. А тај је живот био: Ита.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Још и сад кô да чујем то свето „вјечнаја”. а као да ћу га слушат животу до краја. И синоћ баш га чујем, већ доцкан пред зору, а неко кô да куцну на тамном прозору.

после рада тог оправљао се бог. На особит оправљао се рад: у једном лику, једном животу, створења сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички плам, непроникнута

— То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, да каква би тек била, жалостан, да још једаред устане из гроба, да се повампири! Страхота! ратос таких мисли!

Што ме сунце не погледа?” „Не питај ме, срећо царска,” невеста се исповеда, „још је Самсон у животу, то је извор мојих беда.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

рече царскоме сину: — Кад си ти мене овако обрадовао и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, зато сам их задржао, али их сад

НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ Био један побожан чојек, па већ остарио и свашта се у животу нагледао, само никад није видио правде.

А старац одговори: — Најволио бих да видим правду бар једном у свом животу, то сам од бога желио и искао, па ево још је не виђох!

А старац одговори: — Ама, духовниче, ти мени рече да ћу виђети правду, а ја што виђех данас неправду никад је веће у животу нијесам видио. — Нијеси ти видио неправду, — вели свети Саво — већ правду, само не знаш док ти ја не кажем.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ох Боже, шта сам ја согрешила да се такве чини са мном играју? (Намести столицу.) Нигда нисам у мом животу ни видла. Сад како знам у руку да узмем? СРЕТА: А гле, ти си милостива госпоја, ја сам и заборавио.

СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. СРЕТА: Ајде да видимо. СУЛТАНА: Ах, први пут у мом животу да клечим. СРЕТА: Први пут и јеси луда. док си била паметна, тога није требало, а сад оћеш мужа са шанови.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Као, она има неке важније задатке у животу од кувања! Као, управо измишља серум против беснила или завршава „Уликса“, па нема времена да се бави клопијановићем!

Мислим, требало би да човек у животу непрестано у некој својој фиоци чува по једног старог Фокнера испод свега, да се не избламира сувише, ако разумете шта

Тражите од мене до после свега што сам до сада налупетала (Видети мој необјављени есеј „О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски

да тумачи личност неког крајњег негативца који тек у рату као постаје свестан колико је био злочест, кад га први пут у животу приме као себи равног, мислим у друштво и све; знате већ ту врсту филмчуга!

млевеним месом, а потресним истинама главе својим ћеркама — трећим Београђанкама, које ће се такође начисто прећи у животу. Али, вратимо се на почетак! Како се ми уопште рађамо: откуд ми овде?

Комшилук се проводи као луд; сви су на прозорима — први ред балкона, а да им се не нажуље лактови, толико потребни у животу, подметнули су испод њих јастучиће, па лепо пију кофијановић и довикују се међусобно делећи нам читаву лепезу корисних

Оне су углавном блесаве. Јер, ко би нормалан издржао толика окапања у животу, толико чврга у основној школи, толико окраћалих капута старијих сестара, толико звоцања када се врате кући у десетку,

из провинције да би после свега тај момак лепо збрисао без довиђенце; ко би опрао толико брда прљавих тањура у животу и начисто упропастио руке, ко би тако мирно гледао свог рођеног мужа како после ручка хрче као тенк у рикверцу, ко би

Ја то стварно не разумем. Па ја сам већ са десет година знао шта ћу да постанем у животу! А ти? Хајде, реци, шта мислиш да студираш? Шта те то тако изузетно занима? — А, ту смо дакле!

Можда уопште и не постоји? Али, када му једанпут крене у животу, мислим, мом матором, испуцаћу све своје адуте, на часну реч, дабогда се не помакла с овог места!

“ Ништа, ништа, само ти фурај! Ко је трећи? Нема га. Тако вам је то! Док вам све иде како треба у животу и око њега, просто је немогуће да ескивирате све оне који желе да се друже.

Он некако успева да живи ван општих места и општих мишљења. Баш бих волела да успе у животу, кеве ми! На пример, пошто нема чесме у куполи где станује полуилегално, јер га је његов отац пуковник исфурао из

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

За словну румен залази ми тело. Тек листак жут сам међу иноцима. СТЕФАН РАЧАНИН: У СЛОВНУ СЛАВУ Животу збир су минуси и нуле. У словну славу јасните се, фруле.

(Творите речи с припевом зричка!) Обиле паше - грозди се стока. Нема животу границе, рока. Чувар од врта, лика ми одлив, с четири реке, истога врела, шуми божанствен, светли незлобив

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Цјељ је мога путешествија по могућству сила мојих добра чинити; а ја у цјелом мом животу нисам срећнијега часа имао него сада, причинивши вашој господични малоје задовољство, која је всјачески достојна усред

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос (треба ме тући!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Сигурно; био сам увек спреман на рад. — Ја сам се увек дивила, кад један човек тако млад успе у животу. То је дивно видети. Изабела, молим те, лежи мирно, не ударај ме по грудима.

Још сам млад а живот је за мене сасвим свршен. Да сам постао марешал, могао бих покушати у животу још и много штошта друго. Сада је сасвим свеједно: живео или умро.

Сада је сасвим свеједно: живео или умро. — Али ко вам може бранити да покушате још увек друго шта у животу и у свету! Жена и деца ће вас чекати. — Не верујем да је могуће. Да нисам подузео занат, још бих и могао.

“ — Зашто није вредело да Енглез буде добар у животу? — О, зашто? Слушајте само, шта му се догодило. Неко је дошао и рекао ми — сећаш се, Пипо?

мора прећи и на њу. Волео сам са усхићењем ту девојку која је трпела у животу, која још трпи и која је дошла да то каже. Заборавио сам зашто сам је звао да дође.

Никад се не зна како ће живети човек који тек почиње да дише. Волео бих да знам шта ће рећи о животу када први пут буде требало да нешто каже о њему. Смешно је како људи говоре о животу. Сваки има свој суд о њему...

Волео бих да знам шта ће рећи о животу када први пут буде требало да нешто каже о њему. Смешно је како људи говоре о животу. Сваки има свој суд о њему... Треба поклати све петлове. Чак ако би дан и заборавио да сване — каква глупост!

То није да би певали, већ да би себе разбудили. Шта ме се тиче шта ће мислити о животу. Шта мислим ја о животу? Ја говорим много о њему, али, да ли заиста мислим о њему? Шта ће бити тај нови човек? Рибар?

То није да би певали, већ да би себе разбудили. Шта ме се тиче шта ће мислити о животу. Шта мислим ја о животу? Ја говорим много о њему, али, да ли заиста мислим о њему? Шта ће бити тај нови човек? Рибар?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отиш'о с њоме”.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из светитеља миро, побих мужеве и стада и дрвећу трбухе распорих те плакаху

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Ју, какав будилник? АГАТОН: Па тај што седиш на њему. САРКА: Шта имам да седим на будилнику; никад у животу нисам седела на будилнику, па сад ћу. АГАТОН: Ја ти говорим о ономе будилнику што си га узела из наше собе.

АДВОКАТ (не слушајући га): Да, да... АГАТОН: Човек не зна шта га чека у животу. ПОЈАВА ВИИ СИМКА, ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН: 'Оди овамо, дете, треба да проговоримо са господином адвокатом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

утисци и нарушавају онај готово устаљен ток мисли, а што ближе команди, у свима расте осећање ишчекивања о том новом животу.

У разговору, неки бацају кривицу на инжењерце, други се туже на воду, јер велики број војника први пут у своме животу види оволику реку.

У мрачној земуници нисмо ни приметили када је нечујно умро. Ипак... погледасмо слободно у небо и зарадовасмо се животу.

— Разумем! Осећам како ми се мути по глави. Ови људи као да су потпуно изгубили појам о животу и смрти. Живећи овако под земљом, они се крећу као живе лешине, чекајући само час да буду расходовани.

Мој поглед досеже далеке видике, груди се шире од задовољства и радујем се животу. Људи из позадине немају то осећање. Њиховом животу не прети опасност, па су учмали.

Људи из позадине немају то осећање. Њиховом животу не прети опасност, па су учмали. А сада, оне боје јесењег шаренила изгледају ми изванредно лепе и јасне, као да их је

И још неколико газдашких синова, који лиферују војсци брашно... Са нескривеном завишћу говоре о животу у позадини. — Имадосмо, не знадосмо. Изгубисмо, познадосмо — вели са извесном тугом наредник ђак Тасић.

Нека притајена жеља вукла ме опет друговима. Било је нечег нераздвојног у животу, па и у смрти са тим људима, што ме је привлачило као магнет.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубицу одједном, поспе ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.

Скроман, тих са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков. — Да, да...

Шта ово би?... Куд оде онолика љубав ка животу ? Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?

Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу !... Све се променило у новом учитељском гнезду; не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Зато што живи у облацима, у илузијама, у сновима! Зато што је помешао живот и позориште, па ни сам не зна кад је у животу, а кад је у представи! Ни кад је оно што јесте, Филип Трнавац, а када личност из неке представе!

А овај му се обраћа са Стефане! ВАСИЛИЈЕ: Ја сам Стефан у једној представи, али сам у приватном животу Василије! Молим вас! Па то двоје свако паметан разликује!

ГИНА: И јесте ми амброзија! Ко да су у њој даждевњаци презимили!... Оћу ли ја доживети да те бар пет минута у животу видим трезног? БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке! ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење!

у Разбојницима Карл, у Галебу Трепљев или Тригорин, шта ти већ западне, али да преко дана, изван представе, у обичном животу, будеш као и сав остали свет — оно што јеси, Филип Трнавац? ЈЕЛИСАВЕТА: Џабе му говориш!

ЈЕЛИСАВЕТА: Баш ме занима како би то изгледало! СОФИЈА: Не видим зашто се ругате! ВАСИЛИЈЕ: Глумац је једно у животу, а друго на сцени, и то нико паметан никада не меша! СОФИЈА: А где је, у ствари, граница између живота и позоришта?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Стег дичан буна и убица. О роде ти си изабраник њин. Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син. ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски дан у страху.

Бетовена чело ти је пуно тешких бора, као да си мушко, што се свуд потуцо, са Христом, Мефистом и са Дон Хуаном, у животу веселом и тужно насмејаном. Као просјак са барикада пуцо, и ко Цезар долазио са мора. Ал чим се заљубиш...

А, над трешњама и младим вишњама, тамну и дугу маглу, што се, свуда, шири, у животу пред нама, где се страст, полако, у умирању смири, и чула упокоје.

Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах. Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом, да га злим не мутим? Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.

А плач ми само враћа се, порфиру једног зрна, што виси, о дрхћућем, жарком, концу, у свитању? Ту, ту бих, у овом животу, да ме облије слап свих дивота чулних, као пад мирисног млека.

Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку. Међутим, као што ми се то десило неколико пута у животу, ја сам врло добро пролазио баш са таквим човеком.

Читалац се вара. Ја сам, са сељачком простотом философирања, био дошао до чврстог уверења, у свом животу крџалије и аустријског мерценаиреа, да је најбољи лек за све недаће нашег народа једна своја држава.

29). У тој малој кући, са јоргованом под својим прозором, преживео сам најсретнију годину у свом животу. Већ тог пролећа ја сам предао књижару С. Б. Цвијановићу рукопис моје прве збирке песама, коју сам назвао Лирика Итаке.

Тих дана ја сам имао много брига, и неприлика, у свом приватном животу, и био сам раздражен толико, да сам спаљивао стара писма, па и рукописе, које у Загребу нисам штампао.

прешао преко њега, високо, из међу дубоке воде, далеких брда, и бескрајног неба, лак и прозрачан и миран, први пут у животу.

лађа без туге растанка, веза, савести, гледао у зору широм отворених очију, тако одлазим од свега овога; стојим на животу и гледам, са овог звоника, пружајући руке у зрак, милујући небеса.

Провео сам вече под најмрачнијим зидовима, што сам их, у животу видео. Свако ко је прошао крај мене био је та ман, и нечујан као сен.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад би наилазили облаци,

Људи, поданици његови, много су се бојали свога цара. Он је убијао кога је хтео и остављао у животу кога је хтео. Нико му се није смео протиВити, И народ је дрхтао од страха и само се молио Богу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу; твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада се створио прелом у животу његову... Његов биограф није могао пронаћи узроке, којима би се могао објаснити овако одсечан прелом у његовим

Његов биограф није могао пронаћи узроке, којима би се могао објаснити овако одсечан прелом у његовим навикама и животу, али се дознало само толико, да му се у том мору раскалаша јавила идеја!..

Њих су животне прилике немилосрдно бациле у прашину. У њој су они добили појам о свету, о животу, о свему. Кроз густе слојеве праха разговарали су се они са омиљеним научницима и песницима, те су тако њихови појмови

Бојали смо се Бога и слушали смо власт — то нам је била девиза у животу.. Знали смо и ми да се по другим местима народ дели на неке партије, да се гложи с влашћу, али се ми не хтедосмо

Дакле, пре свега, о нашој просвети. Благодарећи дуговечну животу, велику искуству, маси знана и нечувеној енергији нашег преузвишеног господина министра Андре Јапанца, јединог нашег

Све мисли о прошлом животу, све наде и снове младости завио је густом копреном заборава и као неког презрења... Хладна сурова смрт заузела је све

проводи целе дане и ноћи. Од кад зна за себе, од кад су јој урезани у памети први свесни догађаји у животу, од тада је и тетица вечито пред њеним очима.

Хитро пролазе месеци за месецима а за њима и године. Хитро за све оне, који су срећни у животу, но не за оне, који се чему надају, који погледају месеци шта ће им донети.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРА: Ама, нисмо решили, него... СПИРИНИЦА: Та пусти ме, човече, један једини пут у животу да кажем што хоћу! СПИРА: Кажи, али реци како је у ствари! СПИРИНИЦА: О, господе боже!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.

— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде. Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио? У кафану ниједном у животу тај није навратио. Биоскоп? Никад! („Каубоји, и разни Џејмси Дини” ).

Миле ходом болника и невољника: И пешаци иду брже од њих! Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци.

Чмава, изгубив сваку наду У непознатом, бездушном граду... То значи у животу немати среће: Млад, здрав и сладак — па у смеће!

Пет минута, да опробам: нек ме скину одмах затим! Пет минута понижења у животу да наплатим... Да предузмем неке мере по свом ћефу и укусу, Једну гозбу да приредим, слично древном Лукулусу, Два,

представио Љубомир Симовић у Плавом колу СКЗ; то је применљиво за песнички опус сваког песника који, будући још у животу, пише и дописује. Не, не позивам никог на прославу сребрног, или златног јубилеја.

Стигао сам да се запослим у великој новинској кући, и да после шест месеци даднем отказ на посао; знао сам прилично о животу, а певао сам о ономе што стоји изнад живота, што га превазилази.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Какве су животне прилике у таквим океанским понорима и каквом се животу имају прилагодити живи створови који у њима живе или се у њима нађу?

Изузетак од тога може се наћи само у затвореним морима која немају везе са океаном. Светлост је веома важан фактор у животу морских организама.

са копља и пренети је у рупу са свежом водом, коју смо били ископали на обали да би јегуље сачували неко време у животу. Морали смо се ми сами одлучити да то урадимо и да примимо ударе који нису били баш много пријатни.

Атлантске океанске трансгресије играју важну улогу у животу и кретању океанских организама. Напредовање и одступање атлантских вода аутоматски повлачи собом кретање организама у

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ко раскинут ђердан, снизали се моји Дани, разбацани, туђи један другом, И у луталачком мом животу дугом Нигде један спомен уз други не стоји.

Али сад! Још једном! Душа ми је рада добре моје земље и њезиних дражи, Где први пут слушах (и веровах тада) Причу о животу, о Шареној Лажи. Можда никад више! Збогом.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!“ Страх животу каља образ често; слабостма смо земљи привезани, ништава је, него тврда веза.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И због тога дошао да јој јави. Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа. Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.

Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души када га види. И зато ће је он стално избегавати.

коју је, хотећи да је поштеди да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће. И чак послао је да и она учи у манастиру.

Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону. Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу. У мало што није на глас јаукала, тако је плакала. Пуче јој све пред очима.

све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго. И целе ноћи биће све горе, све бешње.

Ваљда што | она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама. Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе

Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње

И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.

Софка уђе онамо, у своје сопче. Али тамо не мога да остане. Не знајући зашто, поче дрхтати. И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Награду целу добио бих, тада, За цветно доба својих идеала И јесен њину у понору јада, За дугу борбу у животу зала, За слом идеја и неуспех вере, Отрован мозак и срце прозукло, Срам сиромаштва што га немар пере И, некад

Овде је тужно, опако и црно, Овде је тешко...“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде? — Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе?

У страху пружих руке преко свега Страстима гладним, суровим и јаким Плен у животу последњи још туди, Да кобни бол се живота зајази.

умрети у влази и студи, У гробу твоме, у мемли и смраду, Већ с твојим цвећем, и да не пробуди Никад свест нагон животу, и наду.

ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро.

И пролазност својом нежношћу нас вара; Све се губи као младост, као пара, И облачи покров свака земна стварка У животу што је сав, лудост и варка. У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим.

У животу овом ми једино знамо Да нам због ње бива и горе и боље; Да смо, и крај нашег разума, још само Играчка трошна њене кр

И не створимо л’ ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно рату, Ако не срећи, а оно слободи.

собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не часном миру оно рату, Ако не срећи, а оно слободи.

Како си ми данас мрачан и орон’о! Ни пуста трага радосном животу. Варварин је груби злурадо ти дон’о Глад, ропство, беду, увреду, срамòту.

А мало среће, то је живот сав. У животу моме један ми је лав Био нешто друго, био тако драг... Слободан, снажан, и бескрајно благ Спрам мене, он је гледао

Обуздав’о буру своје дивље крви И покорно главу крај ногу ми спушт’о. То је, ваљда, била љубав неизбежна, У животу тмурном један зрачак мио, — Нешто што заборав није никад скрио: Он мени понос, ја њему душа нежна.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи.

Осим тога, пошто бјеше самотан и клонио се од свијета (а можда и огорчен у прошломе животу), црпао је он из додира са дјецом насладе што му је мањкало.

Јанко се бјеше онесвијестио; по слабачкоме дисању му знадијаху да је још у животу. „До сјутра ће се доста гноја оциједити, па ће му лакше бити, ако Бог да; а сад да лијежемо, јер сам уморан“, рече

То тргну Стану из њенијех мисли, па положивши кудјељу, нагну се над рањеником. На лицу његову не бјеше трага животу. Цура принесе ухо к његовим уснама, да се увјери дише ли. Слабачко бјеше дисање му.

„А колико их имаш, медиже, вјере ти?“ „Ма чеса, колико имам?“ „Ма костију у животу, чоче! Ти си медик, ти знаш то!“ „Да се кладимо е не зна! Откуд да зна! Ако је бројио туђе, своје није!

Дај Боже да ово писмо нађе мога брата у животу и у здрављу и да он послуша стрика и своју несретну сестру. Не знам што више, нити имам времена.

Мило ми је да будеш пристојан у овоме свечаном часу!“ Адолф натрца мундир, очешља се у часу. Никад ваљда, у своме животу, није се брже обукао. „Дакле, ево, што је пријатељу...

Једном ријечи: узајамна, једнака љубав, привлачила их је. Љубав, каква се само једном у животу може осјећати. Љубав, која од човјека може да учини јунака, умјетника, или иначе славна човјека, а богме ако му је

А данас и јест Митров данак, хајдучки растанак... А о Ђурђеву дне, кад се састанете, ако ме не затечете у животу!...“ „Остави се прича, но казуј рашта си нас тражила! Је ли каква порука од каква добра чојка?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У стихованим пословицама нарочито се казује оно шта је у животу — по народном схватању — лако а шта тешко, шта боље, шта горе, а шта и најгоре, и не ретко низови таквих издвојених

„Врачањем се тежи да се нарочитим предметима и радњама постигне напредак у животу (на пример: здравље, дуг живот, слога, љубав и др.) и напредак у имовини.

намене да буду забава, и то не само деце него и одраслих, — што важи и за загонетке, — брзалице могу да имају у животу и практичну примену, с другим, педагошким смером.

Зато се и мисли да су загонетке дубоке старине. Њихова појава у човековом животу везана је за тајанствена дешавања и чудне појаве. Оне могу чак и да чувају архаичне остатке древних веровања.

ВИИ ПРИКАЗИВАЊА ИГРА И ГЛУМА И у обичном, свакидашњем животу деце и омладине, а нарочито у вези са породичним, пастирским и ратарским сезонским култовима и обредима, пословима и

— Проста и благословена турска сабља! 10 Питали Црногорца пред стријељање: — Јеси ли имао у животу тежи час од овога? — Јесам, светога ми Василија! — А који је то био, бож’ја ти вјера?

— Ономе што очима гледа, а устима не пита. 5 Питали старца стогодишњака: — Како му је било у толиком животу? А он одговорио: — Као да сам на једна врата ушао, а на друга изишао.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

„Мени је све једно, идем онамо, па ако ми реуши да је за косе ухватим, добро сам; ако ли не, свакојако сам наумио животу своме кидисати.“ Те он онамо на оно друго брдо.

рече царскоме сину: „Кад си ти мене овако обрадовао, и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, за то сам их задржао, али их сад

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

да чините написах вам, да положите као неки вид мере, не само вама, него и онима који ће после вас боравити у овом животу.

ово рекли о души његовој, лепо је да кажемо и о оном што је најбоље за тело његово, и о храни узаконимо и о другом животу у саставу манастира, о чему треба не мање да мисли онај ко хоће да умножи свој манастир.

ће далеко отићи, а ви се спасавајте и величајте и мирни будите, и завидеће вам сви због добрих дела ваших, и у часном животу да будете у све дане живота вашег. А сетивши се још нечега, прекинућу реч.

ме својим заступништвом, мати Божија, не дај ме да усним у греховној смрти, предстатеља те и наставника својему животу сви имамо!

И у животу, блажени, провевши као други Авраам, и делом по скончању благодаћу Божијом гробница моштију твојих излива чудеса дивна,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Што наопако? СТАВРА: А у шта би се човек иначе надао? Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк.

ПРОСЈАК: Шта ће мртвацу женско и подварак? ТАНАСКО: То сам ја осто гладан у животу! Други пут прво научи нешто о људима, па тек онда... Море, ајдемо, госкапетане!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ако се то не случи касно, док се | јоште може вратити и на прави пут упутити; иначе, идући куд не зна, мора у целом животу злополучан бити. Пак се чудимо зашто су неки младићи пуни ветра, самовољице, високоумија и упорности! Ево ти узрок.

девојку испросити, пак кад те видим у мојој кући ожењена, онда нећу жалити више што ми бог није ниједно мушко дете у животу оставио. Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже!

Сам, самац и саможивац у целом животу своме ваља да остане и нипошто да се не дâ видити у миру, у граду нити у селу. Не старајући се ни за ког жива, не ваља

” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим. Никад у мом животу нисам тако плакао. Гледајући село у ком се мајка | моја родила и расла; по ком се у детињству свом играла, младост

А ја сам то у свем мојем животу присмотрио, да сви они који млого читају, | мало посте.” Мој би одговор био: „А како су у старо време свети оци много

При нашем растанку, ови ми разговор учини: „Мој синко, чини ми се да се нећемо више у животу видити; ја знам да ћеш ти куд либо за науком поћи.

Без науке, јер је нису имали гди получити, али (то што је важно и велико у животу) не само без никакове злобе но и са сваким наравним честним својством украшени. А ово је прекрасна мудрост!

с којим сам у комшилуку живио и све празничне дне у његовом друштву био и проводио, најнужније и најлепше у животу лекције примао, то јест лекције непритворности, чистосердечности, љубезности и благонаравија.

Но, оне доброте људи нити је гди чути на свету ни видити! Дође са страхом да се исповеда, а никаква зла у животу није ни помислио; нејма ти ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду глава не би ко погодио да му се

у настојаштем писму, толико је за ме знаменито да ће ми невозможно бити представити вам то тако како ја у свему животу мојему то исто чувствујем.

изнова отходио, спрама овом случају толико ми се чини колико обични всеопшти догађаји који се сваком повседневно у животу више просто и случајно прикључавају нежели по предваритељном намеренију и плану делају и исполњавају.

Такове вриске жена и деце не би[х] рад већ у животу чути. Мој друг Максим и ја нисмо о себи ни мислити могли, сматрајући на страх и жалост родитеља о дечици њи[х]овој, и

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Слуге поустајаше и скидоше капе. — А у овој прилици триба се ситити још двају њиови другога, од који је један у животу, а други у божјем двору! Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића! — Амен! — запојаше сви.

Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву. Испред св.

Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фраБрне уведе оваки ред у своме животу. Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изишао тачно у осам часова, па би, једнакијем,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најпре би Вукашин њему до ситница полагао рачун о свом животу у вароши и о школи, а затим би он њега обавештавао о догађајима и променама у домаћинству и селу.

је последња криза, последње искушење, завичај, гробови, успомене, оков је све то, с њиме се ништа не може постићи у животу. Неће да умре као председник паланачког суда!

На њу иде шубара, црна, шиљата, ништа не мисли, не мисли ни да бежи, а види — гуњ се грчи и ломи. — Јесам! У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио?

Вукашин дрхти. Одрекао ме се... Зар сам толико увредио њега, суровог и снажног? Једино у животу што је поуздано било моје, био је он, отац. Нешто што није имало обала. Отац сигурно сада плаче. Он не може да плаче.

— Кроз њих не могу да трајем. Душмани ће да опогане моју крв. — Има нешто важније у животу... — искидао би се, тукао би се због мирног и прибраног очевог гласа. Зар ти ја нисам важнији од странке?! — Иди.

Натраг се не може. Неће. Обзири... Најлакше искушење које га чека у будућем животу. Неће бити ни правдања ни оптужби. Својим бродом сâм крмани. Дође ли до слома, и кривац и тужител биће он.

у очима му остаде ред високих, голих јасенова. Понижавајуће, и сурово. Не, не, тако се и мора у животу. Једино тако. Од горчине и жалости магли му се страх и осећа неко болешљиво задовољство собом. — Стој!

је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну снагу, гомиле густе снаге од које му све зависи у животу, и он сâм.

Оданде ће се појавити светлост, помислила је, наслонила чело на камен и упутила се по животу за гресима. ...Откако сам се родила и откад знам за себе, све ћу испричати, Господе, молим ти се...

Било је то прво и једино „живео“ у његовом политичком животу које га је заболело. Аћим зажмури и кроз трепавице виде удаљеног и смањеног Чакаранца, није већи од чворка, згрушана

Спашће га. Рекла му је да ће добити сигуран лек. Досад није. Ни после неће. Свака жена бар једанпут у животу згреши. Стаде: зар с Толом? Мојим надничарем? По коси су јој милеле бубице зноја.

И Бог је туђе посинио“, приближила јој се и шапнула: „Да сам на твом месту... Што? Немој да дрхтиш, о животу се ради. То, ћерко, није грех. Пред Богом су нероткиње грешне, а не оне што рађају држави војнике и Богу вернике.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— супротстави се један од најстаријих чланова Савета, који се много чега у свом дугом животу наслушао. — То што звери иду за њом, не значи зло!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Био је то баш рђав тренутак у животу великог, препреденог кнеза. Присмотру је, у ствари, наредио не Тома Вучић Перишић него Господар Јеврем Обреновић.

Све је наслућивао а ништа није могао да спречи. Цећао се како 1815, уочи Другог устанка, умало да погреши најтеже у животу.

Код Пижона су се, чуо је Господар Јован (гласови се преносе и у смрти као и у животу), у овом веку а између два рата, сваког уторка састајали браћа Поповићи и научник Тихомир Ђорђевић.

Кад је Марко погинуо, као да је у Васи био обрањен змај: Чарапић који је остао у животу препознао је, намах, да је смрт одувек уз њега. Само, од тог препознавања осетио је не страх него радост.

Васа би да поздрави тог младог Михаила (и у животу је био, и у смрти је остао, млађи од њега за више од пола века) не зато што је био кнез него зато што је, од Турака,

кнеза Михаила је примио, о прослави шездесете годишњице Првог српског устанка, Таковски орден, али најтеже у његовом животу нису били окршаји са Турцима, којих је имао безброј, него разговори са српским чиновништвом, којих је имао неколико.

Био је празан, и чекао. Време је, изгледа, пролазило. Онда изненада стигну две вести и све се, у његовом животу, још једном окрене наглавце. Прво га себи позове Милош Обреновић и наложи му да Мачву подиже на устанак.

Никада, у томе, није успео. Одавно већ у својој смрти, Добрача однедавно види да је у животу имао бар три крупне омашке.

Хоће ли га хтети оно што он највише хоће? Није био поверљив: док је трговао, учио се животу и научио да је и живот смешна трампа у којој се, повремено, размењују чист губитак за нечист добитак, и обратно.

је изгледало као једини одговор на Милошева нестрпљења; било је од ових дарова које је одлучила да свакодневно приноси животу, јер живот ју је очигледно искушавао а искушења су, из дана у дан, постајала већа.

потврђује, у себи, исти утисак: да се све време које је провео у Београду, оне три и по године, последње у његовом животу, непрекидно кретао између тачака које, ако се повежу, оцртавају неправилан петоугао.

Ујутру, кад би излазио у башту да поздрави свитање, Доситеј је осећао захвалност према животу који му је омогућио да дочека и то, последње, испуњење. Умор је сад могао и да га узме под своје. Није дуго чекао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

то ми је сада лепо Па то ми је сада мило Као да ми никад око Није сунца ни видило, К'о да никад премалећа Мом животу није било, К'о да никад није сунце Срећу мојy пољубило. Ј.

То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, Да каква би тек била, жалостан, Да још једаред устане из гроба, Да се повампири! Страхота! ратос таквих мисли!

Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је заната ради у варош отиш'о с њоме“.

В. Рајић ЦXЛВИИ ЈЕДНА ИНТИМНА ИСТОРИЈА (1-12) 1 У први сумрак летње ноћи једне Ја сам Вас првом у животу срео; Кроз сребрнасто магличасти вео Ја спазих Вашег лица црте чедне.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Антике, о Питагори, Демокриту, Аристотелу и Архимеду имао сам у својој библиотеци скоро све што се зна о њиховом животу и раду. Упознао сам средину и прилике у којима су живели.

И оба роба, навикнута да стојички поднесу све што их у животу снађе, не дадоше се збунити догађајима, већ схватише одмах шта им ваља чинити; они покупише са земље упрашено зеље,

Он ми се - то морам поштено признати - често јадао како никада у свом животу није био те среће да својим властитим очима види потпуно помрачење Сунца. То је лако разумљиво!

„Ти плачеш“, рече јој краљ, „као никад до сада у свом животу“. Она јецаше још увек. Птолемајос Филаделфос гледаше мрким погледом преда се.

Старога века и његов најгенијалнији мислилац, увидех већ при првим корацима да је то врло тежак задатак, јер о његовом животу зна се само мало, ево шта.

е., могао се тај његов напад на Аристарха десити тек те године, или нешто доцније. Зато се све што се зна о животу овог великог астронома изражава укратко овом реченицом: „Аристархос са Самоса, рођен после 310 године пре наше ере

О његовом животу знамо врло мало, али нам је његово главно дело „Велики Зборник Астрономије“ или „Велика Синтакса“, названо касније,

Кад то рече, Герардо се замисли, утону у своје успомене и поче да ми прича. „Видех цара први пут у животу кад учини свој први поход у Италију; убрзо иза тога постадох његов лични лекар и астролог.

„Немајте бриге, слушаћу вас са највећим уживањем!“ Он ми причаше о свом животу и раду. „Рођен у грађанској породици, студирао сам у својој младости прво Тривиум: граматику, диалектику и реторику,

“ започе он разговор. „Да, он ме дочека врло љубазно и причаше ми опширно о свом животу и свом књижевном раду“. „Па да ли се ви интересујете за његове књиге?“ „Нисам научник“. „Али сте трговац!“ „Па шта?

Но тај нагли прелом у његовом животу био је можда од користи за његов научнички рад. Италија, њене вароши и њихова блага нису му била више потребна, јер

Наш главни сведок о разорењу Магдебурга, Герике, остаде у животу и могаде са женом и дететом, а без игде ичега другог, да избегне из вароши.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

може примити, знам како сам онда веровао: да се она никад не може погазити, бар ради лепоте оне успомене, најмилије у животу, најсвечаније од свих, најчистије и најдраже.

Па уверен да се ништа слађе у животу не може ни доживети од онога што осећа дете кад га буди сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да

и језиво болно, тај плач једног до безумља храброг човека као што беше он, То је нешто најдирљивије, што сам у животу видео.

“ И сав се тресем од лудачког смеха, и страсно се наслађујем његовим мукама, најгрознијим које сам у животу видео. И све ми слађе да га мучим и мрцварим, па настављам и у сасвим полуделом заносу фантазије измишљам све

успомене из прошлости, читао најлепша места из књига којима су се заједно одушевљавали, причао дивне планове о животу што их чека. И тако увек, свакога дана, све док се не би уверио да је заспала.

Да ли у оним катастрофалним променама и авантурама у бурном животу Маслове, у оним ситуацијама у којима се наизменично налазила ова кћи неудате служавке и унука краварке, или у чему

А те последње године трулежи значиле су једно грозно умирање. Све до смрти првога детета мислило се још о животу, после су саградили гробницу да у њу спусте оно драго створење, кад је она стала мислити о могућности смрти; а кад су

Али сад, настао је ето нов живот и нова нека препорођена савест категорички тражи да се о том новом животу мисли. Неки страшан крик, неки очајан јаук распиње понекад грозним ноктима душу која већ јасно осећа пролазност свега,

пут срео, и која ми овог тренутка даје смелост, којој се дивим, да вам учиним ову исповест, најискренију коју сам у животу учинио... Допустите ми, госпођо.

Али не заборавите, госпођо, да има напрасних утисака, да има махнитих момената насмрт важних у животу човека кад он, гоњен мрачним и слепим неким нагоном, потмулим радом неких сила које не познаје, ни сам не знајући шта

и сурово постављена у канцеларији, иде за човеком, па после стоји онако исто оштро повучена и устремљена и напољу у животу.

би тако могао бар донекле да ублажи оне њене муке, те да их заборави и понова почне лепо и добро мислити о људима и о животу. — Да вам нешто кажем, госпођице Тања. Ви немате баш никог овде? — О да, о не! — Знате ли шта? Ето ја сам ту.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одатле ми је, можда, остала за читав живот та вјечита двојност, та основна подјела свега у животу и свијету на зону свјетлосги и на зону мрака.

Ако мало размислим, постаје ми јасно да сам се увијек, у сваком рјешавању и одабирању у животу, у свакој сумњи и пред сваким избором, у ствари свагда ријешио за ону алтернативу која се појављивала у свјетлости.

који није хтио да плаћа сталије и контрасталије, догоди се да отада па за вјечита времена читав низ покољења плаћа животу свакојаке сталије и контрасталије.

сам у албумима превртао, саткао сам његов лик, па ми је тако жив и стваран да још и данас имам осјећај да сам га у животу познавао.

ВИИ Сав кућни живот одвијао се у благоваоници и све пресудне ствари у животу породице као да су се ту одиграле. Ту се окупљала читава обитељ о доручку, о ручку, о вечери.

Упознавао сам мало-помало његове навике, његове склоности, његове нетрпељивости, сазнавао потанкости о његовом животу.

Такву устрепталу малаксалост ваљда никад више у животу ни пред ким ни пред чиме нисам осјетио. Недјељом послије подне Егидио би се каткад сјетио свог тромбона и стао дувати

Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу! Чим се ријеши питање хљеба, требат ће већ једном нешто учинити, подузети једну голему, колективну, свеопћу акцију

реалност у реалности човјекове страсне патње, у врелини његове самообмане, у неумитности његове пропете тежње према животу.

Треба мобилизовати све људске снаге на ту мржњу против смрти. Јер у животу као да се и не ради друго него само умире. Живот као да и не значи друго него нанизати велик, грдан број умирања

Једино смрт је реална. Она је једино што нам се у животу стварно догађа. Па опет — непојмљива. Непојмљива и невјероватна.

Смрт припада само ствараоцу. Њен дах је оно што подаје једру пуноћу животу, као што мраз подаје жар образима вабећи из дремљивих дубина бића на површину кључ топле крви.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога. Никад Вујо не одлежа ни дан апса...

Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. ИВ Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.

— запита она, погледавши га право у очи. — Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... — Казаше људи што дођоше из општине.

Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе. Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога

Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.

Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу. Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану ; и он се

У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад је чуо Петар шта му ове девојке рекоше, он им онда одговори: — Тешко вама и вашем животу! Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости. Затим се окрене и пође својим путем даље.

Петар им на то одговори: — Тешко вама и вашем животу! Да ја нисам овамо дошао, ваше би кости још и сад расуте биле. Него чујте: задржите смрт док ја одавде не одмакнем.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И ту земљу данас познао сам и ја. Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама сивим. Док ми венац снова моју главу кружи.

И неста планета и животу трага; Изумире и смрт. Више нема људи; Са мене се поче да откида снага, Сви удови, редом, и поглед што блуди.

О животу из седих даљина, Непознатом к'о дубине сиње, Без свог гроба и без ма'овина, Где не пада ни магла ни иње. И ту видим жи

У природи има много дана, Мутних, тамних као ноћи крило, У животу има много рана Само зато што је снова било. Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по

Али слутим, а слутити још једино знам. Ја сад слутим за те очи да су баш оне Што ме чудно по животу воде и гоне: У сну дођу да ме виде шта ли радим сам. Али слутим, а слутити још једино знам.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Изгарао сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху.

лакоћи да визуелно замишљам бројке и рачунске радње, али не на уобичајен интуитивни начин, већ као и у стварном животу. До извесног степена сложености било ми је савршено свеједно да ли сам их написао на табли или сам их замислио у машти.

Био сам духовно срећан, тако срећан као никада у животу. Идеје су непрекидно навирале и једино сам имао потешкоће да их брзо шчепам.

Чудном игром случаја, известан број људи који ће касније постати славни, живео је тамо у то време. Касније у животу, имао сам обичај да кажем: “Бактерија славе је постојала у том старом граду.

Сусрет с Едисоном био је значајан догађај у мом животу. Задивио ме је тај изузетан човек који је тако много постигао, без правовременог образовања и научног искуства.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.

године искрцао у Касл Гардену, донео? Покушаћу да одговорим на ово питање причом о свом животу пре искрцавања у ову земљу.

године до Карађорђа. Он је у Идвору одржавао у животу старе српске обичаје. Био је мој први и најбољи учитељ историје.

Знао сам га као снажну личност, неемотивну, као сјајног представника јуначког доба. И када сам први пут у свом животу приметио сузе у његовим светлим очима, клонуо сам и почех ридати, осећајући се постиђен када сам приметио топло

Тек тада сам разумео оне сузе које сам први пут у животу видео на његовом лицу. Одмах, сам обавестио мајку да желим да се вратим у Идвор и да јој помогнем у обрађивању земље.

Онда сам почео да доручкујем, а читав мој доручак од сувог хлеба био ми је слађи него иједан доручак у мом животу пре тога. Поред мене је пролазило много младића који су изгледали као студенти.

појава изазвала је у мени такво осећање страхопоштовања да сам почео тражити и читати све оно што сам могао наћи о животу и делу тога великог старца.

По њему, ни он ни Фред нису знали ни умели да контролишу ток свога живота. Џимове мудрости о уздржавању у животу имале су на мене јак утицај.

Иначе је био сушта супротност Џиму, а и свим људима које сам у животу срео. О практичним стварима није знао ништа, а нису га ни интересовале!

- узвикну Билхарц, где си пронашао то име, ти кукче из ложионице?! Онда се почео слатко смејати као да у животу није чуо ништа смешније.

То ми је пружало лепу слику о свему ономе што се дешавало у животу америчког народа. Билхарц не би никада ишао са мном, говорећи да у таквим шетњама нема шта паметно да се види.

Билхарца је занело то што је много учио у животу па отуда и његове настране идеје. Дошао сам до закључка да је национална несрећа у томе што већина усељеника никада не

Ћипико, Иво - Приповетке

плане; науми да се мирно с Османом објасни, па, кад му стиже сучелице, упита га, а напреже се да устави дрхтавицу у животу и гласу: — Што данас мене и моје на правди обручи? Што не рече брату да прими духан?

су биле кућне и сеоске славе и уз гусле се појало, било је те су се заносили за оним брдинама и жељели их једном у животу видјети.

одзвања старачки, дрхтави глас; осјећа на себи живе младићке погледе, жељне ничега другога већ радње и сласти у своме животу.

А не сјећа се ни мјеста, засве да јој се чини да је некада ту била. И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти...

а на махове, угрожена злосрећном слутњом, чисто се тресе и каје се што је сама тражила преокрет у своме мирноме животу.

У путу убрзо се прилагоди новоме животу устрпљем жене која је одувијек вична подвргавати се и слушати. Пред њом се отвара нови свијет, о којем није нигда ни

Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и прати је цијелим путем: воља да се подаде друтоме животу, досада наслућену, чим прво стигне до намишљена мјеста. У томе јој прође оно мало дана до Ђенове.

Али он и у туђем свијету пушта маха своме младићкоме животу и безбризи, па, упознавши се убрзо с неким од исељеника, подаље од ње, весело им прича.

У вреви свијета она не види већ Лазу; он јој је у свакидањем животу једина утјеха, а Спасојева се прилика јавља тек када је мисао понесе далеко преко мора.

разгојио се, а смежурало му се испод очију и од претилости виси му подвољак; он је као и остала господа што их је у животу гледала. Па када се Спасоје к њима поврати, дјевојка се инстинктивно диже, као старијему и бољему од себе.

Пред црквом, иза голога дрвета заклоњен, блене у њих познати сеоски блека што је већ давно изгубио свијест о животу и не води бриге о љубави. Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије.

Али сада, у друштву с њим, не осјети ни слатке туге, ни сласти у животу, и није се могла подати бесвјесноме снатрењу ни усрдноме познанству са засјенутом увалицом.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Фројда и његово инсистирање на различитим вербалним омашкама и сновима, дакле на оној области у нашем свакидашњем животу која измиче свесној контроли.

Издвојио је у култури три области моделовања: у обичном животу, у књижевности и у науци. Али је занимљиво да је при томе полазио управо од тропа.

у сликарству, архитектури, црквеном појању, у заједничкој црквенословенској језичкој залихи, али и у свакидашњем животу.

Зато и ми, у часу кад се песникови земни остаци напокон враћају у завичајно Требиње, нећемо говорити о његовом животу, него о његовом делу. Углавном о поезији.

Запоставља се, дакле, историјско рачунање времена, а уводи се један други календар: он бележи догађаје у животу ликова, и то оне догађаје који су значајни за радњу у новели, за њену причу.

Зато се, наравно, време у причи и рачуна према догађајима у Јусуфовом животу. Говорећи о границама приче, посегли смо у једном тренутку и за поређењем са оквирима на сликарском платну.

Главни јунак приповетке „Пустињак и меденица“ (1921), који казује о свом животу још док су се наши словенски преци покрштавали, на самом се крају канда трза иза сна, јер се обрео у савременом граду:

По томе су оне у себи антитетичне. А покреће их необична снага: одвратност према стварности, стварном животу („укусу живота“), која се код Растка Петровића силовито испољава као код ретко ког нашег песника.

привид разумевања: тиме што знамо њихову практичну намену, начин на који су функционисале и још гдегде у народноме животу функционишу бројанице, загонетке, клетве и враџбине, на пример, ми се већ самим тим заносимо мишљу да смо их како ваља

Он је, просто речено, расејан у поезији као што је био и у животу. Али је та расејаност отворила прве пукотине на обичној, разумно заснованој слици света, коју је подупирао и сâм језик

Тражили сте да наведем једну. Ево је: У лебдивом животу Ирене Грицкат, коју је Матица српска објавила 1994. Са разних сам страна чуо да је то књига за језичке сладокусце.

“ (Недостаје нам данас, у раслабљеном и обезличеном књижевном животу, такав саучеснички, покретачки и морално опомињући глас у критици.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ето ти сад! Никад ја то у животу нисам добила. НИНКОВИЋ: Се ком ву вуле.1 Како желите, ја стојим на расположењу.

АНКА: Па мени су ти честити људи највише и досадили у животу. ЧЕДА: То вам верујем. Ал' ја, знате, нисам баш потпуно честит. АНКА (врло кокетно): То би' и ја рекла.

мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род! ВАСА: А како ти се звала покојна мајка? КАЛЕНИЋ: Мара.

ДАЦА: А зар га ја знам! ПАНТА (Јакову који седи до њега): Тако ти бога, знаш ли ти ко је ово? ЈАКОВ: Никад га у животу нисам ни видео ни чуо. ВАСА: Дакле, да оставимо све друго па да пређемо на ствар, јер Живка нема много времена.

И верујте, тетка, не кајем се што сам био на робији, многе сам ствари научио које не може човек тако лако у животу да научи. Камо среће кад би држава свакога кандидата најпре послала на робију, па тек после му дала државну службу.

мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

топлим породичним, кућним животом; друго је блиско и субјективно гледање и доживљавање, увек из индивидуе према јавном животу, а не из јавног живота према индивидуи.

Темпорална схема приповедања у првој верзији већ нам је позната: на почетку аутор проспективно приповеда о животу остареле Софке, све до тренутка кад се она први пут, након очевога одласка, почиње присећати своје прошлости; помоћу

Ко би, рецимо, желео у десетак речи изнети садржај романа, оно што се о Младеновом животу приповеда, опет би најбоље учинио ако би поновио прву реченицу: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек

Ево издвојених кључних места Софкинога опажања црквеног простора за време венчања: „Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе

] тако удешено да [...] овамо што свечаније, што јасније и потресније бивало”. Затим: „Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу [. . .

130 Премда су, по свему судећи, у стварноме животу запажени и отуда узети, као и много шта друго у Нечистој крви, ипак су овакви детаљи, ако већ не уносе иронично

промене њенога чисто телесног самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак, осети се како први пут у животу иде сама, без слуге, без фењера, од среће и радости сва се исправи, ноздрве јој се раширише.

Ослобађање тела у затвореном простору, пуштање на вољу своме чулно-чувственом животу међу блиским људима у породично-родбинском кругу, опонирано је с извесним - час јачим час слабијим - страхом од

Са опште књижевноисторијске слике сада би ваљало прећи на конкретније појединости у књижевном животу 20-их година, када се код нас - под притиском прилично јаког авангардног покрета - почео померати цео систем књижевних

Постпено се, дакле, почиње откривати откуд извиру многи, танано стилизовани песнички преливи у интимноме животу ликова, мада је тај живот иначе - споља гледано једнолик, доста суморан, често и груб.

цела може навести: „Уморан од труцкања кола и изнемогао од непрекидног размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу, који се видео свега једно парче, беле, као пужеви,

Гледају и друга два средишња лика - Аранђел и Дафина. Пред најдубљи преокрет који ће се у његовоме животу десити, Аранђелу Исаковичу изненада се, и у магновењу, преокреће слика видљивог света.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

да не омекша, да не попусти, да не увреди векове који су у њеној крви утврдили реч за овака догађања: — О, шта би у животу остало још од образа, од бурније, од чојства, кад би га само оваки Каримани бранили!..

— Нећеш веровати: у животу сам побио толико људи и никада ми срце није штрецнуло над њиховим телесима, а сад ми се нешто прекиде у души н осетих

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Да је мајка твоја жива, Знам да не би тако било. Да је óца у животу Не би дао — вера ту је — Да му ћерка овом свету Милостивом досађује.

Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење. Имао сам у животу Јадâ, незгода, Ал’ ми нико није рекô Да сам мргода; Па кад знадох смешкати се Кроз живота вај, Зашто бих се

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Молим, тко сте ви? РУЖИЧИЋ: Ја сам онај који у романма људе по сто година у животу обдржавам, без да штогод једу. Ја сам онај који курјаке кротке, а магарце паметне правим.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не

ГОЈКОВИЦА Итако будућност мрачној нади поста Сужањ и талац зло животу верно. Грлицу опева камење што оста У пределу који расте лаковерно.

Петровић, Растко - АФРИКА

плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

Величанствена осамљеност и величанствено присуство простом, сложном, заједничком животу у природи. Идући уском стазицом плетеним конацима у Алепу, ја као да сам ишао и путањом која води кроз овакву исту

ерудицијом, срдачношћу и простотом, са свим оним што га чини једним од највеличанственијих људи које сам срео у животу, да ми се растанак са њим учинио бескрајно тужан.

Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати прави бол?

Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања. Велики разговор, о животу, љубави, шумама и умирању, са великом белом децом која су неким чудом остарела.

„Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман. Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча.

не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена. Болесник резигнирано леже на асуру између кућица.

Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан још у животу или не. За то време младићи се уче тајни риболова, лова, љубави, рата, крађе, лечништва, ратарства, итд.

Никада у животу ја нисам срео човека који би толико представљао несрећу упропашћеност а истовремено силу живљења и неумитност пробијати

И поред приче о његовом животу, тако једноставно трагичном, био је за мене и дале несимпатичан. Као да је погађао то, и као да би ме сасвим победио,

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању, ми не

колиба спава на земљи још једно живо биће То је нека старица која је најисушенији људски створ који сам икада видео у животу. Она је буквално костур обојен црно. Сликам је.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу. ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка

Сад, Раде, сад! РАДАК: Лопови једни! Ви’ш како раде кад је насилу, Кад ханџар сева више темена, Животу претећ, цепа ветрове; Е, онда свега можеш добити!... (Виче.) Скелеџија, жури се!... Време пролази!

ГЛАВАШ: Ах, брже!... Свршуј!... Ил’ ћути, боље, немој казати, Или изричи спорим језиком Животу моме смртну пресуду: „Видео сам је!...“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

изгуби се она свакидања укочена уздржљивост и етикеција, а наступи нека срдачност: с човеком, с којим никад речи у животу ниси проговорио, говориш тада као са старим познаником. Штаб је био брзо готов, кретосмо се Алексинцу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Па ће можда смртним стегом Раздробити сву теготу, — Ви’ш, како су лепи нади, Што ме држе у животу! X Зар ја љубит’ више не смем? Зар се мени само крати Своју драгу драгом звати, Уздахнути, осећати!?

Као да ми никад око Није сунца ни видило, — Кô да никад прамалећа Мом животу није било, Кô да никад, није сунце Срећу моју пољубило.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Упалише ми се леђа... Тако. Е, сад је добро. — Он продужи: — Људи, ја мислим тај човек веће радости у животу није имао него кад је нас угледао. Само што нас не пољуби. Каже: „Ја њихов вечерашњи налет не бих могао издржати.

“ „Бог господ да тражи.“ Трас... Неко затвори телефон. У ушима ми још бруји: „По сваку цену!“ О моме животу овде, у рову, у блату, решава се на стотину километара даљине, и довољан је један миг па да сви, без икаквог стварног

Шта је мени скривио тај Борис Желчев, кога сам мртва упознао. А и он је волео, сањарио о животу, чезнуо за својом кућом, исто као и ја. И да смо се случајно срели у животу, били бисмо сигурно добри пријатељи...

А и он је волео, сањарио о животу, чезнуо за својом кућом, исто као и ја. И да смо се случајно срели у животу, били бисмо сигурно добри пријатељи... Овако, убио сам га... Или би он убио мене.

— Ха! — вели поносно Коста. Његово лице је озарено и ведро. Изгледа као да је тек сада нашао прави смисао своме животу. — Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак.

— Он се окрете Кости и важним гласом: — Знаш, бароне, право је. — Хоћу, грофе. Другови смо у смрти... можемо и у животу. — Јест, бароне... Гађамо исти циљ на положају, па можемо и у Солуну... Уосталом, бароне, дувани ме.

И они који су били на крају сада су први, а ови мали пешаци, ако су још у животу, остају последњи.“ Мало даље видим огромну рупу, а наоколо поломљено дрвеће. Онда парчад од граната.

А ви? Више него срећан, свакако. Понесен, уздигнут, надахнут... Човек треба да се у животу напати, као ово ми у рову, па да онда још јаче и снажније осети блаженство девојачког даха.

У овом мукотрпном животу та мала Арлета била је светао жижак, који је, чини ми се, одржавао мој разривен живот!... Зар и њега да нестане!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

потпуно независно од сваке штампом неговане књижевности, ори се од песама и напева са дубоким коренима у свакодневном животу најширих народних слојева: у суштини њихових расположења уосталом и није поезија него поетичност.

Шта поуздано знамо о њему? Када се остави на страну оно анегдотско у његову животу, а што је тако свеже, и бар у два маха, износио Јаков Игњатовић, његова уметничка физиономија је прилично нејасна.

би то била неопрезна, неопростива и груба погрешка, уско доктринарска и без респекта према поезији; без респекта према животу, давном к бившем, а пролазном као што је и овај наш данашњи. Нисам, даље, хтео правити ни искључиву антологију лирике.

Без натпетице коњ не лети. Успећеш, право тек трчи к цељи. Многи су к слави путови! к блаженом Животу стазе различне! Размисли Којим ћеш путем ширим, којом Стазицом поћи, па иди срећан!

Да л’ што се овде зачне није било? Да л’ је где човек прије дана наших? Је л’ биће које само сате броји, Равно животу кој’ сто лета броји?

— Еда л’, што овде не угледа дана Навек пропада из света саздана? Нит’ му је игде у животу трага, Нити надежде, моћи бар постати Коју имају сами незачети? О не, не да се то ни помислити!

Трлајићева] бављења у Русији оно је дваред код своје матере у Молу, јер отац му није већ био у животу. Први пут не памтим, но кад је други ред у својој З7-ој години долазио, знам да је на школском испиту са Мразовићем и

После похвале поезији уопште и истицања њенога значаја у животу народâ, Објавленије казује следеће: „Серби су, као и братија њихова Славјани свих језика, красног овог жребија

ПЕСМА (стр. 236). Текст је узет из Суботићеве Лире, Пешта 1837, 93—4. У своме Животу, Нови Сад 1901, И, 113—5, Суботић прича како је Песма настала: он ју је написао као гимназист, за један ђачки

Стармали од 10. маја 1880, 98б). — У тексту ове песме како га је Суботић објавио у Животу И, 114 има још и седма срофа, која гласи: Многа љета, многаја. На многаја љета, На многаја, многаја, На многаја љета.

је то тражио речник Друштва српске словесности, Подунавка 1844, 196б — није могао не вратити се у своме преопширном Животу Суботић.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!... Данче рањени!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе. И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу! Престаде и, сав блажен, задовољан што је имао то коме испричати, сједе на праг.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1917) XЛ СВЕШТЕНИЦИ Наша плаха младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛАДИН: Никад ти, господине Жико, нисам споменуо досад. ЖИКА: Немој никад више у животу ни да поменеш. (Звони.) МИЛАДИН: Нећу, господин-Жико! ЖИКА: Дедер говори, зашто си дошао?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Стефана Првовенчаног, као поетизација савремене историје и њен идеолошки тумач, своје најпотпуније остварење добија у Животу светог Саве од хиландарског јеромонаха Доментијана (1243).

преведени романи о Тристану и Изолди, о Ланселоту и о Бови од Антоне нису оставили никаквог трага у српском књижевном животу.

Стефан Лазаревић и Константин Филозоф откривају поглед на хуманистичка и ренесансна кретања у српском књижевном животу, сасечена и затањена тешком трагедијом губитка српске државне самосталности и многовековним робовањем господарима без

страни путописци који пролазе јужнословенским земљама, махом од Беча ка Цариграду, у својим драгоценим записима о животу и обичајима становништва, управо се задржавају на том феномену.

Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од водећих песника тог доба. У животу немиран дух, луталица, сваштар, радознао али неистрајан, он је оставио иза себе обимно и разноврсно дело: велики епски

Ђулићи имају обележја лирског дневника или поетског романа о љубави и срећном породичном животу. Ђулићи увеоци су, насупрот томе, књига бола и туге, инспирисана смрћу најближих.

блиске, мађарске поезије, затим на многе листове и часописе које је издавао и уређивао, на учешће у културном и јавном животу. Писао је лако и брзо и никада се није посебно трудио око форме и израза.

И у животу и у поезији он је стално одступао од свакодневног и уобичајеног. Важио је као пример бизарног, ексцентричног романтичар

У Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских божанстава Бурлеска господина Перуна бога грома (1921) разбија јединство радње, времена и простора.

Њима је блиска каснија Вишња за зидом (1950). Затим је Давичо десет обимних романа посветио животу револуционара и градитеља новог друштвеног поретка.

У књижевном животу првих поратних година превласт имају писци с левице. Али ни сада међу њима нема писаца од већег значаја, ни међу

века и у више обимних романа (серије романа) даће драматичан развој и обрте у друштвеном, идеолошком и политичком животу Србије током прве половине 20. века.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он

Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као

— Пољуби ме! Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита б. у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које

Улогу л. преузела је у животу конопља, и за њу се углавном везују иста веровања која и за л. В. Чајкановић, Вуна и лан, СЕЗ, 31, 1924, 139 идд.

Другу категорију чине стварне биљке са неким митским особинама, и таквих у Речнику има много. Сеновита дрвета. У Животу и обичајима народа српскога (Беч, 1867, 236 ид), у чланку Сјеновит, Вук каже: »у Грбљу се приповиједа да између

Ћипико, Иво - Пауци

И не стичу ватре, па се стињала. И раније но обично разилазе се. Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу што ће се у кревету са женом разгријати. Њихова је ложница намрштена испод тавана у штали крупнога блага.

Слатке си бесједе. —Нема међу нама дуга разговора... Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу... Чудо божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије! ...

а жељну љубити... премишљаше, осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, у хитњи, винограде, поља и дрвета...

— чуди се газда. — То је друга ствар... Наравно да они не бирају средства. А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?

затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји ћутљиву околину. ...Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му Антица, у црно завита.

насрћу на њ прости, човјечји осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...

„Али овако”, помисли, гледајући пред собом празна коња, „радим за другога. Ко ће онолики дуг подмирити?” И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети. И сине му лијепо пред очима за чим је газда Јово кренуо...

пролажаше вријеме новоме начелнику непримјетљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше: постаде развијенији, и наочитији, и слободнији на бесједи.

модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца што јој нијесу, по његовоме мишљењу, од потребе биле...

Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сјутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град. Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи

Кад дође ред на краве, вели му жена: — Не продај краве музовне ради дјеце! То бијаше први пут у животу што од њега нешто тражијаше жена, која, кад би јој био наредио да ватру загрће голим рукама, не би се била опрла

А како је раније такове ноћи са слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре! У бакри вари, а он се до Божице грије, и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу. Нисам могао тачно наслутити у ком смеру ће се померити ток наших навика, али да ће се померити, у то ни тренутка

Ја лежим такође болестан у својој ћелији, сам, никад осамљенији и тужнији у свом животу. Зар је ово начин да се човек растане са светом?

Сада је ризу изврнуо наопако. Да није помрачио? Рекао је да ће Бог решити о њиховом животу и смрти, а они му се препуштају пуни љубави и поверења.

Јеванђеље је једно, живот је друго, у јеванђељу сви људи имају места под сунцем, у животу су једни коров, други цвеће.

Зар није боље имати у животу тога вештога травара, макар да се овај спанђао са најцрњим паклом, него попустити пред навалом ових здравих, младих

Овсеница је била бајата, сир је био преслан а сланина ужегла, али никада у животу, чини ми се, нисам тако слатко јео. Са пуним устима Доротеј се кикотао некој Димитријевој шали, коју нисам чуо, јер

Не зовем те, Прохоре, због тога да нас подучаваш животу, шта ту има да се учи, све што је потребно да чинимо ми то и чинимо, живимо, а за учење како треба живети немамо ни

Одједном ми хиљаду небеских анђела, далеко од присмотре светог Димитрија запојаше у срцу. Никада у животу нисам присуствовао лепшем призору од онога што се ту преда мном дешавало на обали Мораве. Љубав је била на делу.

вриснула, цикнула, поново кикотање и смех, као да је ова земља нагло опустела и нико други осим њих двоје није остао у животу. Пљускање. Пршти јадна вода, хо, хо, хо, ха, ха, ха, хи, хи, хи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ми смо од њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отишô с њоме.“ (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...

“ „Три недеље? Даћу, ето, Ал' нека је као свето: Не будеш ли спреман, знај, Твом животу биће крај!“ И смућен се абат диже, И у Кембриџ тужан стиже, И предузе дале пут И у Оксфорт стиже љут.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ништа више. Са тим скромним инструментом сачекао је Ератостен најдужи дан у години, а највећи у своме животу, и измерио је најкраћу сенку штапићеву.

Нисам био мало зачуђен када сам испод тога грба прочитао наслов Министарство вера, са којим у животу нисам имао посла; а тек колико је било моје изненађење када сам у писму прочитао да ме господин Министар позива на

Звездано небо је сат са којега се читају ти часови, а пролетња равнодневица је његова казаљка. У практичном животу ваља употребити друго једно време: сунчано.

Но, колико су ова два астронома имала среће у своме животу, толико ју је мало имао енглески астроном Адамс. Он је, још пре Леверијеа, израчунао, скоро исто тако тачно као и

почетком јуна, а у Беч је ваљало поћи тек почетком октобра, зато је предамном стајао најдужи распуст који сам имао у животу.

Не мање Ваша жеља да се са Вама прошетам по Бечу и причам о мом некадањем животу у овом овда још царствујушчем граду. Ви се изразисте, у Вашем писму, додуше мало другачије, замењујући реч живот са

широка улица која опасује стари део града изгледа сада, после три деценија, скоро исто онако као што сам је први пут у животу видео; једва да је понекоја зграда замењена новијом. Само се на њеном осветљењу и саобраћају примећују јаче промене.

Они су се могли посветити сасвим науци, а мени беше то отежано. Утеших се у бурном, али господском животу у Бечу, кусајући све сласти велике, сјајне вароши.

Ту је затекла Георги-ја, Леве-а и Сорге-а у животу, али Вегенера и Расмуса није било међу њима. Њих су двојица, иза дводневног боравка на тој станици, 1 новембра 1930,

огромном брзином: други део те приче обухвата временски распон од само сто векова, а то је један ситан часак у животу наше Земље. За тај кратки васионски часак постала је наша Земља од усијане лопте хладно небеско тело.

И у овоме моме писму стоји само оно што сам наследио или стекао у своме животу. Па као што у нама живи целокупна историја живота на Земљи, тако ћемо и ми живети у нашим потомцима.

Много је таквих мртвих сунаца у васиони. Но као што ни сваки човек не пређе у животу све оне степенице, тако их не пређу ни сва сунца.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Чујте приповетку једну О маломе мишу, али за вас вредну. Из те приповетке видите на свету Какви с' случајеви у животу плету – – после дугог лова, лав утруђен легне, У дебелу хладу безбрижно с' отегне, И тек што је хтео да затвори

српских и румунских књига, књижевни критичар, антологичар, састављач уџбеника, активно је учествовао у политичком животу Угарске, посебно од 1848-1849.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И све, и њега и младост моју, знам сад више по гробљу него по животу... МИРОН (размишљајући, сетно): А... а... сећам се... сад тек могу... Сада тек могу да знам.

Јер кажем: Вера и Бог није за мртве већ за вас живе. да вама, живима, живот олакша: да што вас снађе у животу, особито смрт, верујући да је Бог тако хтео, лакше то поднесете.

И зато нека сваки од вас, помажући сироте, не чинећи зла другоме, живи и радује се животу. Нека се радује богатој трпези; радује меканој, топлој постељи; здравом и добром сну...

То не сме, то неће бити! А теби за то хвала! Ово ми је драже и милије него све што сам до сад у животу постигао. Хвала ти! Да идем. (Таре чело, косу, да се смири.) ТАШАНА Да донесем воде да се умијеш и освежиш?

Рекох ли ја то коме? Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба? И да покојник остаде у животу, остала би ми сестра. А ти си према мени толико добра, толико мила била.

НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Надимак тај је био и остао само случајна и споредна ствар у животу мајстор Костином. Некада свима у варошици познати Костица шнајдер био је мало, слабашно, мирно створење.

Ипак је све то изашло на добру прекретницу у животу Костину. Још неко време је остао код старог газде, али сад је он кројио, звиждао и хитао искројке.

Једаред си у животу говорио јасно и кратко, онда кад си треснуо утијом у огледало.” Стари људи у паланци говорили су да је у Ристи дед

Али увече мајстор Коста осети да га грозница тресе. Сутрадан га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из ње, жури у магистрат, оданде некуда, не увардаше куда, и опет адвокату.

Мало дана затим, Станојла Перчинова је први и последњи пут у животу обукла кићену свилену хаљину, узела Тошу, или како је она говорила, Тодора, испод руке, и корачала за њу неприродним,

Па се јавио неки меланхоличан стид, можда први пут у животу Станојле Перчинове, што је ружна и незграпна, што се није могла удати како се удаје, и имати деце.

Госпа Нола је први пут у животу изгледала срећна. Два своја мушкарчића она је волела на разне начине, из разних побуда, и то је њеном срцу доносило

Настала је сад сцена дирљива и топла. Са својим Швапчетом госпа Нола је прошла кроз један тренутак какав се у њеном животу више поновити неће. Сирота госпа Нола! Није слутила како је тешка и велика ствар бити мати до краја.

За Србом још три матуранта. Напослетку, заостао, и несигурна корака, Шваба. Ћефлеисан, ваљда први пут у животу. Госпа Нола се зграну, умало не викну, не зна ни сама да ли од зачуђености или од радости.

Имаш дете, предај се њему. Ништа лепше и слађе за жену него дизати дете, и бити мајка... Колико би теби теже било у животу да ти ја нисам била и мајка, а ко зна шта би било од мене, у овом крају, и поред Тодора, да ниси дошла ти.

Ви треба да ми верујете. У вама има безгранично много доброте и човечности, у вама има цео човек, каквога ја можда у животу више нећу срести... Ја вам се дивим... Ја ћу српску жену запамтити... ја ћу јунака запамтити.

Шта сте се привезали за колац! Или тај Мирко, или... Има још сорти и фела! У животу, видите, једни су борци, а други су ловци. Ви сте били борац, и ваш доктор Мирко је борац, а Срба је ловац.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Јер се врло и лако и често може догодити да је милостива госпоја такова која ником не само нигда у животу свом ништа није уделила, но која се јошт радује несрећи ближњега; може се догодити да је она, коју младом госпојом

— Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда? Пак ћеду у животу човеческом ређе чувене бити оне речи: Еј, моје луде главе; гди ми је онда ова памет.

— Романа ова аналогија тако укрепи да он тврдо закључи нигда више у животу не печалити се; сотим више што је добро знао: Центо оре ді фаѕтідіо нон пагано ун qуатріно ді дебіто (сто часова брига

једнако пишем, и папиропродаватељма, књиге издавајући, продају чиним, не би ту радост имао да и мене бар једанпут у животу моме ми назовем. Колико сам пути у кућу мога Глише чизмара одлазио, и при сваком питању: Је ли код куће мајстор Глиша?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису довршили, те се ни данданас ништа не зна ни о њиховом животу ни о њиховом раду на науци — то сам одлучио да за времена приберем грађу за свој животопис.

Чак би се и у животу човековом тај период од рођења до женидбе могао, као и у историји, звати период „од досељења до пропасти“.

Као што би се и период који затим настаје могао тако лепо и у животу, као и у историји, назвати: период „робовања и патњи“.

Н. једно јутро, трештен пијан, срео се са својим будућим биографом. Велики покојник бивао је често пута у животу свиња, али је овом приликом нарочито био забрљавио, тако да није умео чак ни кућу да нађе.

У биографији једног сликара читао сам како је у животу имао тешких неприлика услед сукоба застарелих погледа нашега друштва са његовом узвишеном уметношћу.

са своје материјалне стране одиста одвратан, како дневне бриге замарају велике душе и још пуно других афоризама о животу, а све с обзиром на евентуално штампање тога писма.

Кад је тако написао пуно ружних ствари о животу, прешао је на фразу: „али постоји из вестан ред ствари у животу који се не да из бећи“ и, на основу те фразе, тражио

Кад је тако написао пуно ружних ствари о животу, прешао је на фразу: „али постоји из вестан ред ствари у животу који се не да из бећи“ и, на основу те фразе, тражио је од кирајџије тромесечну дужну кирију.

Узе реч и онај трећи, што се смејао: — Разглавио сам вилице смејући се, јер толико је смешнога међу људима и у животу људи. Све што сам више упознавао живот, што сам ближе упознавао људе, све сам се слађе смејао.

Томе трећем, који је смејући се кроз живот и животу прошао своју стазу, поверавам да испише ове листове моје јубиларне књиге, јер он је једини видео живот.

ОД РОЂЕЊА ДО ПРВОГА ЗУБА Мада је смрт једини и најпоузданији факат у животу свакога човека ипак, пишући аутобиографију, свако обично избегава да почне са тим фактом.

и ја измирити са тим већ усвојеним начином писања и почети са рођењем, мада је баш рођење често пута споран факат у животу човечјем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Командир нареди двојици ордонанса да се врате, не би ли га нашли и повели собом ако је у животу. Батерија крете. Командир извади цигарете и понуди ме. Руке су ми још дрхтале од страха, да једва дохватих цигарету.

Узех чашу и прогутах неколико гутљаја, па се обазрех где да је оставим. — Слушај, нијесмо се натезали у животу, да ми враћаш пуну чашу. Попиј! — говорио је командант. И ја накретох онај остатак вина.

Он у својој уобразиљи замишља догађаје, види себе како сече лево и десно, те онда и у обичном животу уобрази како је заиста јунак. И ја верујем да овај искрено говори.

ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ Кажу да људи увек боље памте тужне догађаје у своме животу, него радосне доживљаје. Ваљда и зато што човек избегава тегобна збивања, те су она ређа, а стога и упечатљивија.

Неожењени су седели по шаторима и играли карата. Увече су причали ожењени о животу у вароши, О пансионима, чак су помињали и имена неких Маргерита и Пандора, док су их младићи гледали ужагреним очима и

Били су неисцрпни. Они су ме у послу сматрали за себи равног друга и очекивали су да им и ја нешто проговорим о своме животу.

Многобројни непријатељ успе да наше потисне из ровова и заклона. Али они који су још остали у животу, узмичући прилежу по равној земљи и непрестано пуцају. Неки заостају иза случајних заклона, окрећу се и отварају паљбу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам. О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које

Сним: богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно.

Све ово говорим што бих хтео да покажем колико је тај свакодневни сусрет сексова величанствен, ваљда најважнији у животу, и страшан својом правилношћу и условљавањем, па зато диван. И цео свет виче!

својој основи и гласи: можда и нисам рођен себе ради, али дошавши једном до свести да известан број потчињавања општем животу носи собом и сензацију задовољства што сам рођен, подлегаћу са што свеснијим и већим одушевљењем баш таквим

, и то много јести: више но што је потребно да човек одржи себе у животу, више но што хигијеничари препоручују и таман колико траже сва могућа надражења црева, желудца, једњака, слузокоже у

И што би људи били криви за моју патњу чак кад су зли; као да и они сами ме се тиче шта ја у површном свом животу, или у животу обрнутом на другу страну, не осећам бога!

што би људи били криви за моју патњу чак кад су зли; као да и они сами ме се тиче шта ја у површном свом животу, или у животу обрнутом на другу страну, не осећам бога!

или духовним И телесним, једног човека, само су две крајности једног истог неразлучног и беспримерног механизма у овом животу, чији је један део, или један резултат, можда везан у другом.

И то је оно што се сматра испаштањем, још у овом животу, грехова: сувише велико богатство искуства, сувише проширени простор да би садржавао понова упрошћену младићску тежњу,

намеру да буду коначно задовољене негде изван границе схватања: тиме њихова испуњавања добијају интензитетом у овом животу. Живот није немогућ, већ претпоставља прекорачење у вечност.

себи; Хтео бих да дишем дубље, грудима проширим лежај и стан, Да плачем, да захваљујем на оном што и не би Никада у животу, на путевима који и не воде кроз свет, Бејах толико слаб, да само губљах свест.

Толико заноса и прекора; Очи толико беху слепе; трепере сад од умора! Још те видим Сунце у свом животу. Погледај моје су руке одрубљене, Крв лопти на кључеве. О те руке, руке, благости дотицања!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем? Дечак нежно поглади Седефну ружу, сакри је под кошуљу и потрча кући.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и радости, онај ватрени однос према људима и догађајима, према животу уопште? То би било немогуће ако певач у своје дело не би уносио сву своју душу, самога себе.

епске песме које су се певале у доба пропадања старе државе, у XИВ и XВ веку, док су домаћи феудалци још били у животу, и да ли су те песме и у којој мери носиле печат њиховог утицаја.

су неки босански великаши били заробљени и одведени у Малу Азију; за њих се тек после ангорске битке сазнало да су у животу. Изгледа ипак да Турци нису потпуно сатрли српско-босанску војску.

Сијали су калпаци и челенке, копља и сабље, лепршале се заставе. У сусрет том пуном животу јурила је наказна смрт. Љуба је испраћала војна, сестра брата, мајка сина.

својих и непријатељских лешева, падајући и опет се дижући — ка једном једином и неизрециво драгом и огромном циљу: животу слободних људи.

твоја: срамота је и мене и тебе; но мој тасте; старац Југ-Богдане, мислиш ли ме мртва пожалити, пожали ме док сам у животу. Молим ти се, и љубим ти руку, да даш мене ђеце деветоро, ђецу твоју, а шуреве моје, да ја, тасте, у Косово пођем.

Ког јунака у животу нађе, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем. Намера је намрила била на јунака

Намера је намрила била на јунака Орловића Павла, на кнежева млада барјактара. И њега је нашла у животу. десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му ребра изломљена, виде му се џигерице беле.

Оно му је благо однешено, а ово му остануло пусто!“ А што ђеш ме женит другом љубом кад је моја љуба у животу? Већ дај мене триста јаничара, покуј њима криве косијере, и дај њима лагане мотике, ја ћу ићи бијелу Костуру, не би л'

Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?“ „Јесам, царе, али у рђаву.“ Сједе царе казивати Марку што је њему Муса починио; па он пита Краљевића

по ледини скаче; још је Марку гуја говорила: „Моли бога, Краљевићу Марко, ђе се нисам пробудила била док је Муса у животу био, од тебе би триста јада било!

Па дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо, је л' ми јоште у животу доро?“ Проговара љуба Анђелија: „Господару, болестан Дојчине, јесте тебе доро у животу, И Добро сам угојила дора“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА 60 У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО 62 МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ 64 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 66 ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО 67 ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ 69 ДОМОВИНА

ГООД МОРНИНГ ЛАДY Чак на Пелопонезу У кадифи Да л везу Сретох грчку принцезу КАЛИМЕРА САС КИРИА Прекјуче у животу У свом селу На плоту Нађох протестну ноту СТИГО ЈЕ ПРОБИСВЕТ НЕКА СТИСКА У околини Скопља Баве се бацањем

док је врућа Волим брате лепо сести Ил за столом ил на цести Волим се са храном срести Па макар је моро јести У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО У животу То је битно Ништа није сасвим ситно Ништа није баш којешта Што не може рука вешта Да

лепо сести Ил за столом ил на цести Волим се са храном срести Па макар је моро јести У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО У животу То је битно Ништа није сасвим ситно Ништа није баш којешта Што не може рука вешта Да поправи Ситнице су То је

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Дрекавац! — дрекну пољар и тако луђачки ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.

Она га је некад вољела преданије и с више пожртвовања нег што ће га више ико у животу вољети. Једва је ухватио згодну прилику да јој прошапће: — Луњо, не љути се бар сад на растанку. Опрости.

Отишао је Стриц, носећи у души прву истинску тугу у животу и неизбрисив лик тихе дјевојчице, која га је некад предано вољела и коју он ипак није умио сачувати.

Тиха и блиједа, Луња је ћутке гледала за колоном. С њом су, можда заувијек, одлазили они које је највише вољела у животу. Одлазио је дугачки Стриц кога је већ прежалила, али га није заборавила.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

БАШТИНЕ 441 НА МЕСТУ ПУСТОМ ОД ЉУДИ 442 ПРИТЧА О ДУШИ И ТЕЛУ 443 НА МОРУ ГАЛИЈЕ 445 ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ 446 НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА 447 ЦАРЕВО ПИСМО 449 НА МЕРИ СТАЈАХ 450 ПЕСАК И МОРЕ 451 ЦРНИ БИВО У

Рекао си: рашири ти уста, и напунићу ти их! Испуни ме твојим даром! Испунио си ми уста моја. Ја теби, моме животу, кано гроб отворих моје грло, а ти ми уљезе у овај гроб и животом ме обдарива!

Свесрдо се за све те људе по подретлу и по реду више исказате молите — како за хришћане, тако и за иноверце — о животу, о здрављу, о спасењу, за срећу им и берићет, о мирноме борављењу, на војски сачувању и надбијању наше

САН Сан је сваком права, временита смрт; Свакодневни животу конац. ГОСПОДАР ВОДА Обладати ће он од мора до мора и свим реками од крај до на крај земље.

ЕПИТАФ ХРИСТУ У мôрноме своме животу, Од моје ми младости Све више у труду, С муком сам се тешко боравио. Сад већ ваљало почива Христос, први свештеник, На

кајућим се од греха, прибег гоњеним, ослобођен закон, заклон од душмана, мрежа влачена — не смрти, него к бољем животу из сланога овога тафренога животна мора потопљеником! извори водени, основа свој васељеној! ... Внимај!

ми у помоћ« ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с отвореним очима да видимо Где су нашем пустом животу домовине, Кућишта и дуго борављење овога света. Није ли y земљи?

Хај, хај унутричино, шупљан, душман своме напретку и дугом животу! Проходећи сиромаш жељни, невољни, болестљиви, гледећи им жалостиво божји ганилук наспорен, не сми се близу ни

Такођер и здравље и нездравље једнако ходи; животу и смрти општа је скона; мера лепа свакоме своме узрасту, једно — зглавци и осећање телесно и снага по мери! ...

То ти је толико једна част у твоме животу, од твога ти труда и стицања веселити се. Сам си са својом кадром снагом и с памећу ти стекао мучећи се; опет и

Господ је заштититељ може животу — и од кога бих стрепио и плашио се?« АМЕТИСТ Јест Христос и аметистом. Аметист разгони пјанство ко га при себи

Толика је ширина овосветскоме нашему преслану, некојим и шећерну мору, — колико је временом дужина свему нашем животу! ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ Ко је чему врстан и кадар је сносити, тога посла да се и прима!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Манином. Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.

списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или, још боље, девојака од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор Мане кујунџија. Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће.

И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.

и прошевина, удешена са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу. — Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!... Тој ли те учила даскалица у чкољу?!

Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те. Врати се опет мислима синоћњем догађају.

То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом. и он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву, — постаде борац за истину, правду и

Срећна и весела у свом новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.