Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!... Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!... Самац сам ти у свијету.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите? Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети? Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице и дати
Матавуљ, Симо - УСКОК
Вјеруј да ја у својој земљи нијесам учинио ништа срамотно, са чега би љага остала на мени, са чега не бих био достојан живјети са слободнијем јунацима!
„Не дамо харача!“ рекоше Црногорци. „Ако ћемо га давати, даваћемо га Турцима, па с њима у миру живјети!“ Послије седам година опет је владика скупио главаре због исте ствари и опет начинише закон, бољи и већи од првога,
част твоме ђетићу, али ја сам рекао пошљедњу ријеч, а о тој работи већ не троши ријечи, а наше куће, ако хоћеш, могу живјети у љубави као и до сада!
Милићевић, Вук - Беспуће
забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Потопљен као и свака прошлост, завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у сијерој мирној води
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: — Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живјети, те си се вратио по мене!
Крштени га краљ хтједе пустити, али Грбо му рече: — Ако га пустиш, нити ћеш Ти живјети ни ја. — А да шта ћеш од њега? — упита га краљ.
чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живјети; иди по свијету па ради, те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом руком убити. — Сачувај боже!
Сјутрадан рећи ће Таригора: — Е браћо, ако ће се живјети, мора се и радити, стога ако сте споразумни са мном, а ви хајте данас у лов, а ја ћу остати да справљам ручак и да
па иди својој кући ако хоћеш и нека те прати божји благослов; а ако немаш воље да идеш одавле, можеш остати па ту живјети, и нико ти за то неће замјерити или приговорити.
Пошто им отац умре, рече неправедни праведноме: — Хајде од мене, нећемо више заједно живјети, и ево ти триста цекина и један коњ, то ти је дно од свега што нам је од оца остало, више ти нема ништа.
Свијетла круно, ја нећу више овога госпо'ства; ја волим опет бити прост војник, па имати своју слободу, неголи овако живјети.
ХАМАЛ И ХАЏИЈА Био неки врло сиромашан човјек, те не могаше друкчије живјети него најпослије мораде хамалити само да заслужи кору хљеба, па да се прехрани.
„Код нас се може са сто дуката врло добро у дућану радити, па зашто бих ја овај терет подносио, кад могу сад лакше живјети.
Па то твоја жена! И ти могао с њом живјети! И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту јаму упао прије толико времена, па ми је изнајприје истина било тешко, а
— Па колико имаш наднице, болан? — Имам само плету. — Па можеш ли живјети о једној плети? — Могу, и да ми се неће. Али од ове плете враћам један дио дугове, други давам на добит, а трећијем
гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у турској живиш земљи па не смијеш, болан, тако слободно као Турчин живјети. — Па настави: — Дерте ви двојица, држ'те тога Влаха; нек и он запамти да не може без изума турске ливаде пасти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
потоњу рече“, одговори Мита, „да нема те љубави, па ни те силе, која би га могла из Црне Горе покренути; да ће у њој живјети до свог суђенога дана. То је потврдио својом поштеном ријечи, а мој господин, ништа му више на то одговорио није!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
п. жени се или узима слугу) за кога се мисли да неће дуго заједно живјети. 2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића! Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду!
— И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо. — Боље је часно умријети, неголи страшно зло живјети. — Доста живе ко добро живе, али ко добро умре. — Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека.
Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају! Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци
Боље ти је изгубити главу, Него своју огр’јешити душу. Боље ти је мушки погинути, Него женски сто годин’ живјети. 4) ШТА ЈЕ ЗЛО Зло годиште рода иште, А невоља пријатеља.
Не плаче слијеп што није лијеп, Већ што не види бијели свијет. Не страши се мушки умријети, Већ се боји срамотно живјети. Није анђел да се не разљути, Нит је шејтан да се не помири.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једну вечер лежећи заједно ова двојица, рече откупљеник: „Мени се додијало већ овако живјети, а још ми је жалост виша тебе гледајући ђе с мене страдаш, него хајдемо у вилину гору, тамо ћемо наћи једну моју
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том ходнику, дакле, почео сам живјети. За облачних и бесунчаних дана, у њему није било игре. Ходник би навукао сјену на своја стакла и погасио своје јабуке.
На примјеру мог односа према њима (а и њиховог према мени) научио сам како можемо годинама с неким живјети а да се међу нама не развије клица било каквог осјећања.
догађај, какав ли катаклизам мора да им се учинио тај одлазак — њима, којима је ваљда било непојмљиво да се уопће може живјети негдје ван нашег мјеста, у другој каквој кући, другим каквим начином живота!
Један мали катаклизам. Једна црна рупа без дна у тијелу козмоса. Смрт искупљује сваки живот. Живјети се може и неозбиљно, и неодговорно.
— Није то ствар фантазије или потреба за митосом: то је ствар вјеровања. Бог ће живјети све дотле док људи буду имали потребу вјеровања. И та је потреба у човјеку основна и неискорјењива...
Једно клупко интимних контрадикција !... Не схваћам како с тим клупком у грудима можеш живјети, како с њим можеш ступати кроз живот!
Који пут ми је чисто стидно што једем свој крух. Али што се може! — кажу: „живјети се мора”. Међу разним значењима које има та многосмислена ријеч, ето постоји и једно такво у коме је и ја схваћам и у
Нас ће заорати нова бразда, на прољеће. А дотле — „живјети се мора”! Старац је мучао и гледао у земљу. Опет је почео лупкати капицом о капицу. Па закључи: — Добро је и то.
Бива ми јасна неодољива жеља да се све то збрише, да се живот свега тога ослободи, да се започне живјети сасвим изнова, на чистој, бијелој страници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја ћу живјети и даље, а твоја ће глава с рамена. Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојк
Ја заиста под овом срамотом нећу више живјети, него се идем утопити у оно језеро. Сад ко има образа и ко је мој — за мном!
право да ти кажем кад си ме нашим часним крстом заклео, да сам волији с главом дома код ђеце и моје, да опростиш, жене живјети него у вашем рају без главе.
Ћипико, Иво - Приповетке
— преврне разговор. — Биће ти биле оспице?.... Ништа зато — преврне бесједу, — можеш од самога прања живјети! А видјевши да се она збунила и да му не одговара, диже се и наново свијет послужује пићем.
сада јој се сама из душе јавља: никоме стално не припасти, нити се на кога у животу заувијек ослонити, већ слободно живјети на своме пустоме шкољу!
— Да ми није жао? Нека ме овако старе, само да ми је живјети! Да је могуће увијек живјети!.. . Старица доврши и гледа ме као да очекује од мене да продужим разговор, но ја се
— Да ми није жао? Нека ме овако старе, само да ми је живјети! Да је могуће увијек живјети!.. . Старица доврши и гледа ме као да очекује од мене да продужим разговор, но ја се подадох својим мислима.
Ћипико, Иво - Пауци
И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. — 'Ајдемо! — рече замишљено.
” Пред његовим очима ређају се све црње слике. Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!
—Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити! —Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. —Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
чојек, а жена ти је жена, И пошто си је већ имо, Са несрећом је боље у постељи но с њом, Јер вечери су дуге а треба живјети са својим мукама, Провести са својим бригама; И доста је бројати њих, ко овце да се не загубе.