Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро! — рече и саже главу. Завлада мртва тишина... Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... И Јелица осети бол у души. По гласу Станковом слутила је да му није право... А њој беше жао што се наљутио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Уз дуваре струјао је влажан дашак и прожимао до костију. На остацима позлате по зидовима жмиркали су одсјеви петролејских лампа. Савлада ме умор, и неопазице закуњам. Тргне ме поклич. — Веглиате, арциери!...