Ћипико, Иво - Пауци
Истина, било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш? Крало једно другоме, и клали се међу собом! Али са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци. И у кући не би се изјело бољега залогаја да не би њиме понудио свога фра—Јера...
—Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. С улице крену жупској кући. Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.
У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником. Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.
Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа. Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. — Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. — А улови ли шта?— упита Иво.
Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. — Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. — Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће.
Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара. У дућану нашао је много свијета.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жупник је имао у гласу нешто светло, а дечко нешто топло и мазно. Једна старија хористкиња католичке цркве, која се жупником много одушевљавала, казала је једном: „Наш господин жупник, кад проговори у мраку, као да се светло ужегло.