Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Бог зна ’оће л’ и жив остати! — О, о, забога, шта чујем! — Е, а сад збогом снаш’-Пело. Журим се! Збогом! Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.
— рече путник отимајући се више од себе. — Ал’ кад вас молим... — А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим! Продангубићу, а морам зором да сам код куће. — Ал’ ај’те... Ал’ кад вас лепо молим! — Не!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рампа ми се, иако је од Тисе до ње било читавих два километра, учинила близу. - Журим! - одговарао сам познаницима који су ме заустављали. - Да ти не гори нешто? - рекао је Атаман и отпљунуо кроза зубе.
рекла је да ће бити спремна? Је ли спремна? - Једи као човек, Слободане! - рече отац. Био је у праву. Кад журим, једем као свиња. Овога пута још и као свиња која читаву вечност није јела, ако то нешто оправдава.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Гњурам се у дим рата и налазим сурове бојовнике: голубијег срца. Прије него ме одведу, журим да испричам златну бајку о људима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
се кради из твојих двора, обасјај земљу у ноћи благој, у сребро окуј врхове гора, а ја ћу поћи мамици драгој. Журим се кући, баш ми се дријема, а мама за ме вечеру спрема.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ви, одмор... да. Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити. — И не журим се. Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви... Некако то ви радите друкчије, живље.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Небо мрачно, страшно и немо, а ситан снег завејава у очи и бије у лице. Нигде живе душе. Журим напред и клизам се по каљавом путу, то лево, то десно. Посртао сам, падао, и најзад залутао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« помисли и таман хтеде да се завуче под покривач кад чу лепршање крила и нечији јасан глас: — Извлачи се из кревета! Журим. — Ко си ти и куда журиш? — девојчица се трже и обазре око себе: нигде никога. »Вероватно још сањам?
Сунце се радознало загледа у Белу жабу, и осмехну: — Не могу, журим. А нема ни потребе! — златним прстима дотаче Господар неба Белу жабу. — Зар не видиш да си цвет? Локвин цвет. Локвањ!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. — Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим. Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. — Шта си му то говорио ?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када сам му рекао да се журим да што пре стигнем у своје родно место Идвор и да због тога немам времена да се и сам попнем на Алпе, он ме је
Када сам му рекао да се журим да што пре стигнем у своје родно место Идвор и да због тога немам времена да се и сам попнем на Алпе, он ме је
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛІX Ти ме питаш, што те гледам, У душу ти поглед журим; Ти ме питаш, што те гледам, — Гледам, гледам — па зажмурим.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тако, али шта после, ништа, отресе прашину са дупета, погледа те мазно, ово ти баш није требало, и до виђења, здраво, журим.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Где си, за Бога, била? НАЗА Тамо где сам требала. И добро је што сам била. Али ме не прекидај. Морам да се журим да стигнем дружину. Дакле, када поче зора, као што знаш, ја се изгубих. Одох право тамо. Код Стане.