Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо, и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо. Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим... — Пољубили!... Та иди, молим те! Та шта говориш!?... И пољубили...
да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера, само тако ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде н помиримо се... — Уф, уф, уф!... Да се помириш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле онда поче да сипа, све чешће, у Ванијеву чашу. Треба пити, каже, да све наше бриге заборавимо. Ум је наш за морем, а смерт наша, можда, за вратом. Поп се онда загледа некуд у даљину и престаде да пије.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
да је и она, једном раније желела да оде, али није отишла, јер сви ми са шеснаест година желимо тако нешто, па после заборавимо и не одемо. Ја ћу отићи. довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. — Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
делу града, стизали пред мала камена гробља обасјана месечином, хватали се за зидове и од њих тражили помоћ, желећи да заборавимо пискове локомотива и брза промицања предела иза стакла воза, долазили до најудаљенијих страћара приљубљених уз градске
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
коју смо наслутили као ванвремену лепоту и смисао, да је нигде више на земљи не нађемо, али, исто тако, да је никад не заборавимо.
Усхићен оним чудом којим нас природа прожме кад год заборавимо на себе и широко отворимо очи, Ерић незасито куша сласт бурних, муњевито ухваћених слика, завршавајући своје кратке
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Децо, ја видим да је овај дан срећан за мене. Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо. СУЛТАНА: То је лепо, љубезни Трифићу, али ја имам јошт мало дуга.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наређено је да се коњи тимаре и оруђа чисте. — Чудим се да није наредио и топовску обуку... Знаш, да не заборавимо! — каже Александар. — Не брини — смеје се командир — постараће се он и за то. Али другога дана је наређен покрет.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Касније, у вреви живота, као да потпуно заборавимо на пејзаж, потпуно изгубимо везу са стаблима, с природом око нас. Занима нас само човјек, го жив човјек, с његовим
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у вечност која ником не треба, вечност за проклетство, које будно вреба под свежом хумком плен свој непомичан. Заборавимо мрачно поверење себе са собом, у страшно подозрење простори се руше и црна наилази плима.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Предзмајевску епоху је нужно познавати пошто нам указује на услове у којима почиње да ствара Јован Јовановић Змај. Не заборавимо, и његова поезија за децу настаје на подстицај школских педагога и неретко представља препев или прераду песама из
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он и она ће умрети, на француском језику, наравно, али деца њихова ће ово мало колико нас још има обрлатити да заборавимо да смо Елини... да смо Хелени — прелазио је Харисијадес на класични језик, да би реч имала више истине и снаге.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ Родај нам, скрбним, со те лозе вина да пијемо и нашу тугу старостљиву да заборавимо. Знамо те јасну и светлу кано сунце, сјајну једнако на зле и на добре људе.