Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Снахо јело, неношено злато! О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу! Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш
Књига Иву на кољено паде, ал’ му књига доста грдно каже: „Пријатељу, Црнојевић-Иво, кад забраниш у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш