Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
душом и прекрасним разумом богом обдарени и украшени чловек да овако мудрује, и да се овако неких старинских плеснивих завичаја држи, и то ни за које друго разумно доказателство кромје што су тако и стари држали, то значи да силом хоће од истога
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
које се изводи у великим размерама, старо је занимање: од пре 150 година становништво ове области зарађује хлеб изван завичаја. Пре овога доба су у незнатном броју одлазили у печалбу.
Сви воле свој завичај. Чак и код оних који су се одселили и годинама живе ван свога завичаја, остала је љубав за својим селом и планином. Они воле планински ваздух и осећају лепе стране пастирског живота.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Идите тамо, наћи ћете своје другове, слушаћете балалајке и чућете песму вашег завичаја и... заплакаћете можда, али те сузе лече душу, верујте, лече је. Тако учините и видећете како ће све то проћи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
те о детињству теми и некој врсти естетског идеала, добро ће бити да се све то испита баш на Ћопићевим причама из завичаја.
света добила је одређено философско усмерење: мудрост трпљења, одрицања и надања дубоко је обележила дечје виђење завичаја. Лирски заноси детињства, и лик примитивног човека-тежака, прожимају се и условљавају.
А када те, личне речи, нису преузете из сећања на давне дане, оне су измишљене у духу лексике детињства и завичаја. Тешко је рећи: шта је ту народно, шта на народску.
Могло се сањарити плодније и лакше, тј. могло се претпоставити да се до завичаја невиђених чудеса и непојамних тајни даде приспети бродовима и чамцима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Амнестован 1840, врати се у Италију, дође до завичаја, на гроб својих родитеља, потом се настани у Млецима, обилно радећи на књижевности.
Он жели да верно слика народни живот свог малог завичаја, да дâ »огледало народа нашега« у Боки Которској, и каткада ради као реалистички писци.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
њему неста на истоку, Па гле га опет на небу високу; Све обасјало, што с' досад утаја, Те рајске краје милог завичаја.
Он гледну своме злотвору, највећу, Што њему ћаше сваку узет срећу, Из завичаја мила што г' изагна, Па светом белим потуцати с' нагна.
13. Зато из свог завичаја Овамо се млађан сломи, Да сред бољи обичаја Срце своје припитоми, Да на пусту себи славу Наспе мозга пуну главу.
Милета нам од лова ожедне И пожеле малко воде ледне; Од свог често ишâ завичаја, Ал' до овог још не дошâ краја; Зато јунак ето и не знаде Де студенца у гори имаде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја. Ево, опет га осјећам, има укус пелина, који шкрто мирише на сунцем опрљеном камењару.
Неосјетно је милило кроз траву, дизало увис перје, суварке, сламу. Плутали су по њему отпаци завичаја, само отпаци, а све остало покривала је и сахрањивала свемоћна вода, животворни вјечити елеменат који не стари, без
Ћутало је, добро чувано у родној колијевци завичаја, кроз који више неће мести гласне олује, рушилачки вјетрови, нити ће га прекрајати и мијењати равнодушни странци.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Трезна халуцинација. На столу Лампа и мапа твога завичаја, Мапа нигдине цртана по мери Недоживљеног, што нас тако спаја у истинити савез, параболу: Исте смо крви.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Болан сутон - а равница. Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тамо прве испрео сам бајке о људима свога родног краја, затрепташе у чудесном сјају остављене стазе завичаја. Измакох се из ђачке крлетке у чаробну шуму приповијетке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Најзад ето блаженог ми завичаја, нема више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне
Црњански, Милош - Лирика Итаке
љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна корала, као, из завичаја, трешње. Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком.
Преда мном тече и стоји залив, тежак и мутан, сасвим као наш Дунав, мокри и модри, троми пуж мога завичаја, што пузи, са старим градом на себи, у небеса. Све су љубави у вези.
Ову чашу Јакшићу, који је писао песме и гладовао у Сумраковцу. Ја сам далеко од завичаја и обешењака. Сву ту радост, која ће вас, можда, сетити Тагоре, мада мене сећа више Хамсуна, побудило је у мени ово
ПЕСМА Кад раширим руке у жутом лишћу, што засипа јауке, сине нека страшна, мутна моћ. И плане и дрхти цела око мога завичаја невесела у сласти лудој, пуна звезда, ноћ. И кад ме се сете шуме радосно, стидно зарумене.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ишао сам тако врло много година, и отишао некуд тако далеко, далеко од свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико живи и не зна, и која се сигурно само у сну може
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кров завичаја, Месечев таван, На њему јармови, рогови, Заталасана висораван — Колибе, дебла, стогови, А рубом неба — богазе Куд
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и наду, Животом блешти,
Хоће ли се икад вратити у луку Завичаја давно напуштеног, куда Туробна се јесен распростире свуда, А кишне капи о прозоре туку У досадноме, једноликом
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сиромах Јан нађе се ненадно гдје никад не би пожелио. Замијенити неограничени простор свога завичаја са тјескобом васпиталишта, слободу са гвозедним заптом, стриково мило лице и предавање са ћосим учитељима, који му сад
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ли идеје, успех, каријера, салони, друштво конзула, министара и дворских дама да надокнаде губитак оца, брата и снаје, завичаја? Хоће ли му тај нови живот за који се спрема бити важнији од братовљеве мржње и очевог презрења?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
— Жива нећу из свог завичаја — одговорила је Љубица — а мртву ме могу и пси изести. То је било у јесен 1813. године. У јесен 1842.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога завичаја, Пуне жеља, да се свему диве. Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост лепота се просу И
Ћипико, Иво - Приповетке
За то вријеме браћа окупише стоку, па, ни часа не почасивши, породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу живот.
Па ето и пошљедњега Мрљановога рата, и преда мном отвара се Каштелански продор, продор мога завичаја, и тада, на догледу витког звоника, моја је мисао живља и постепенце избијају јачи осјећаји из дјетињег доба.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
С друге стране, то што се Вук Исакович при одласку из завичаја (на војну) буди из сна, а успављује се при повратку (са војне) у завичај, представља чудесно леп пример прстенасте
коња кроз празнину (као што је и два пута угледао бескрајни круг са звездом), али је једном кроз празнину отишао из завичаја, док се други пут кроз њу вратио у завичај (као што је и симболички круг једном угледао при изласку из сна, а други
Најпре, то што је Вуковоме одласку из завичаја придодао излазак из сна, а његовом је повратку у завичај додао улазак у сан, Црњанском је омогућило да исприповедане
/ у туђини, / душу нам увија, / све тешње, / бескрајним миром плавих мора, / из којих црвене зрна корала, / као, / из завичаја, / трешње”.
сижејном линијом романа ваља се посебно позабавити; наиме, кретањем пука и његовог предводитеља Вука Исаковича из завичаја у туђину, па из туђине назад у завичај.
“337 Нигде Исаковичево опажање није - на дугоме путу од завичаја до Рајне - у толикој мери динамизовано, нити се тако јасно види наилазак једног његовог особитог стања, између јаве и
свега, лако се примећује да се и у поеми као и у роману кључне симболичке слике окупљају око два пола: око туђине и завичаја, око туђинских и завичајних предела.
Народа који је изгнан из свог правог завичаја, па у туђини заснива нови; народа који је због тога немиран, склон сеобама будући да је несигуран, подвргнут туђој
Стога је за разумевање Сеоба свакако важно то што Славонско-подуски пук креће на далеки фронт из завичаја који му није прави завичај, и што се - после заузећа неких француских градова и склапања примирја - са рањенима и
само је она могла са свим тим саобразити ону већ познату нам слику главног јунака који на ратничкоме коњу из завичаја одлази кроз празнину, и у њега се кроз празнину враћа.
грађа је, као што се види, Милошу Црњанском дала као књижевну подлогу судбину народа који се, изгнан из свог завичаја, „са љубичастих падина Шаре и пашњака крај Бистрице”, сели по туђини, ратује и гине за туђу корист, за туђу царску
Ратници његови из блата и магле одлазе на војну као из завичаја, и у њих се враћају са војне као у завичај. Пошто роман има прстенасту композицију, судбина народа оличена у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
пунан благослова, — И Србин не памти оваквих дарова; Достојан је веља жара ти и сјаја, Достојан је твога новог завичаја.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Верујем, мада без наде ући мора у ноћ, у заборав кроз који се простирем, та песма без завичаја, та птица без гора, да смрт своју не издам, да живим док умирем. Онај ко пева не зна је ли то љубав или смрт.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Имали су, па и то не увек, нешто мало оскудног и сумњивог завичаја, при првом буђењу себичних националистичких романтизама таман онолишно колико и у много уздржљивије доба козмополитске
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Без цели и пута, Од постанка свога па до свога краја, Ви, вечито хладни, путујете мирно Без цели, без бола и без завичаја.
ИВ ПАЛМА У Алхазарскоме врту висока палма се диже Из мога завичаја. У жарки летњи дан С Алгавре прохладни ветар лелуја њезине гране, И она снева сан: Под њеним кореном слатким пустињски
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све је оправдано, човечно, разумљиво, и чак дирљиво, али је опет све и увек нека капитализација. Стећи три, четири завичаја, то је реално појачање права на живот, и то се, наравно, може претворити у капитале сваке врсте... Чудесна раса.
И одједаред за доста велики готов новац купио шуму, наравно, подаље од његова села и завичаја, тамо где има шумâ. Сад је истински напуштао кућу и усамљивао се. По два месеца се не враћа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1921. РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ НА УБОГОМ ПОЉУ... На убогом пољу мога завичаја Не чује се пјесма весеља и жетве, Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја.
И Бог му помаже и њиме се стара, А наш црни сељак црна хљеба жели. На убогом пољу свога завичаја Он не пјева пјесму весеља и жетве... Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја. 1905.
''Тамо далеко! Јер нас усуд прокле И на нас паде тврда туча с неба...'' А зар вам није завичаја жао? ''Жао је, брате... Бог му срећу дао... Но хљеба нема... Збогом! Хљеба... хљеба...'' 1906.
Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и плава! У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Намргођени, под оружјем, из оних јединица које су се бориле против непријатеља, они су се сад пробијали пут свога завичаја ријешени да не иду у ропство.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
или безумно, опет обашка грађане и сељане, разборите и неосећне, лежаке и тежаке, с нечим одбијене с добра првог завичаја, врсне и неваљале, за се ни за другога, речевите и тупе. Има луђе од луђега. Мач над мачу. Од злочеста по злочестији.