Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Врло лажа цвета, али рода не износи. Нечист ко брка, њему под носом понапре смрди. Другом злокобљење, оном и заврат пада.
Зло по злу делу имена му је спомен. Сами себи свакад зло копамо, те нам наше зло заврат пада. Зао је занат инат. Човечији језик је попузљив и на квар хватљив. Верном и милом другу нејма цене ни измене.
шака у ропство, те га затвори ка лисицу у калитку, и кад би татархан ктео усести на свога хата, стао би му ногом заврат, и тако шњега би узјахивао на коња.