Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
! — Примам побратиме! Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу... Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... Ноћ се спуштала лагано као смрт... Харамбаша викну дружини да се богу помоли.