Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
једно ми унуче болесно... Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву... Једва изговори ове речи... Загрцну се. — Добро, доћи ћу! — рече попа суво. И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен.
— Хвала богу!... Хвала му што даде да те затечем!... Опрости и благослови... Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну. Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мој отац као да се мало занесе, па се наслони лактом на раме материно. — Марице, — поче он — зар ти?... Загрцну се, па покри очи рукама и ућута.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. — Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у плач. — Стано?! — тргох се уплашен. — Ох, ох!
— Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?! — Загрцну се он и уплаши. — Несам, веруј, него знаш, пођох на њиву, и твој ме човек нађе, те — дођосмо! А ти се љутиш?
У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на уснама. Диже се. — Миле...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Буди веран заклетви... и извршуј све што ти се нареди... — Онда застаде, као да се загрцну: Нека ти је Бог на помоћи! Ја узех ствари. Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ.
Ех, јадна децо. Син ми је тамо, и ја се свако вече молим Богу да вас сачува — стара се загрцну. Разговарамо међу собом и питамо се куда ћемо сада.
Вучко покуша да се дигне. Рекосмо му да седи и да се не замара. — Море, људи, није мени ништа! — он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста. Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид.
капетане... опростите ми... што одлазим! — и Ђорђу се скотрљаше две крупне сузе из очију. Командир се загрцну, обухвати његову главу и пољуби. — Ти си се одужио отаџбини...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања... — Зашто?!... Зашто?!... Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур! — Вукашин се загрцну и умуче. Говорио је да не ћути, да отац заћути и да се што пре заврши ова њихова прва и последња свађа.
Грчеви јој брзо промилеше лицем и уронише у мир још једрих а модрикастих образа. Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле. Под прозором запева петао, весело, из све снаге.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сви стражари наоружани су пушкама, а улице поплочане глатким зеленим каменом! — Шта сада? — загрцну се цар Пелетин. — Заиста, шта? — уздахну Пелетинка.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сам Јаћим и против своје воље и начела заусти да и сам са оним четири пута „здраво“ поздрави оно вођство, кад се намах загрцну, баш као петлић кад први пут, пошто заклепета крилима, намери да кукурекне, па одједном упола прекине.
Али утом, погоди га неко посред уста. Он се загрцну, испљува, исплази, и смејући се усиљено, ружно и патнички, затресе главом.
И тада и сам Господ, кад чу ово од св. Петра, загрцну се и зацени од смеја, па кад се мало утиша: — Петре, — рече — ако ћемо право доста им је било.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се. — Земљо моја, мајко моја, колико ли сам зноја, сузâ и крви своје на теби пролио!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Учитељ је само помилова по глави, престаде даље да о плакању говори. Сока се на то још једаред загрцну, али као да се одједном нечега непријасног сетила, намршти се и уздахну дубоко.
Обоје су много волели купус, и чим кажу: башта, загрцну се од смеја, што обоје одмах виде читаво поље једрих, плаво-зелених, увек као росом умивених купусних листова, које
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред мојим очима су падали. Онако рањене Бугари су убијали — командир се загрцну. То није била жалост славољубивог командира који је изгубио своју јединицу и са њом команду, већ искрен бол за
— Господине капетане — глас му је дрхтао. Као да се загрцну. — Господине капетане, пешаци се заклињу на заставу, а ми артиљерци на топове.
господин поручник, како дођосмо овде, и видо оне планине, е, нешто ме стеже овденак — он показа на груди и готово се загрцну. Лука га погледа испитивачки и ублаженим тоном запита: — А шта си видео у Солуну? — Видео сам...