Употреба речи задире у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... Наједард зачу грактање. Он прену. Прену и Заврзан. Грактање се зачу опет. — Одговори!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Марко Алку не слуша, него јој вели да му у кућевни мир не задире, и најбоље би било да му не долази. Већ је од Мице набрушен.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

који у нама ствара онај добро знани, неугодни расцјеп осјећаја, кад нешто шкрбаво, као нераван прелом кости, гребе и задире у стијенке наше унутрашњости.

Ћипико, Иво - Приповетке

Па полагано приступа на рат што дубоко у море задире, гдје је сеоско гробље, о чије се зидове за олује валови, пјенушећи се, разбијају; вјетар свија мрке самце чемпресе и

каштел, и парох Кеко, и поље са брежуљцима у позадини, и морске олује, и онај оштар рт подно поља што далеко у море задире, једнако песком и белом пеном оивичен.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Од овога симболистичког настојања да се поезији врати изгубљен углед започиње велико прибирање и преиспитивање које задире у сам песнички кôд. Тада започиње и велико, опасно сужавање њене комуникативности.

поезију гледа као на особиту употребу особитих, емоционалноекспресивних језичких средстава, а сада поезија почиње да задире у саме темеље људскога говора уопште, да дезаутоматизује и ону крајње аутоматизовану област људскога језика.

Ћипико, Иво - Пауци

И оре, иако није земан томе. И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме. Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га

И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...

А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра. Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.

Промисли се и пође к њему. Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. — Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.

Иво прђе прама мосту што задире дубоко у море. Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Јер паланка никада не задире много у мислене резултате над појавама. Она, у својој дебелој једноликости, и у својој вечности преживљује углавном

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности