Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад настала година десета, тад говори сужањ Милутине: „Господине, бане Задранине, хоћеш мене пустит на откупе? Је ли мени млого дуговања?
Је ли мени млого дуговања?“ Вели њему бане Задранине: „Кучко, курво, сужањ-Милутине, хоћу тебе пустит на откупе, ал’ је теби млого дуговања: три стотине сријемских
Кумрија му с вриском одговара да не има ђеце ни једнога. Кад то чуо бане Задранине, он говори Кумрији робињи: „Је л’ ко данас двору долазио?
“ Вели њему Кумрија робиња: „Господине, бане Задранине, данас није нитко долазио, осим једног туцака јунака“. Њу ми пита бане Задранине: „Какови је био туцак јунак?
Њу ми пита бане Задранине: „Какови је био туцак јунак? Је ли вама штогођ говорио?“ Кумрија му на то одговара: „То је био страшан туцак
““ Тад говори бане Задранине: „То је главом Анђелићу Вуче“. Па он брже ситну књигу пише, те је шаље Анђелићу Вуку: „Богом брате, Анђелићу
Ал’ Вук бану књигу отписује: „Господине, бане Задранине, нећу теби ђеце поморити: нема њима од злата бешике, него им је дрвена бешика, два комада јелова дрвета; нема њима