Милићевић, Вук - Беспуће
покаткад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, задрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа.
и узме блага, сребра и злата што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знак својим ортацима да је ту. Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа.
уже оде са слугама иза града на језеро, и онде дигне један камен па рече слугама, да га на ужету спусте доле, па кад задрма уже, да га вуку горе.
па бјежи натраг, и тек да се ухвати за уже, а ала испадне на поље, а он брже одсече од своје ноге меса па јој баци и задрма за уже, те га извуку горе. Потом преда царској кћери јабуке па оде.
Онда јој он каже да га мало побиште, и ако заспи да га пробуди, кад се језеро задрма. Он легне њој на крило и она га почне бискати, те он заспи, кад у један пут језеро се зањиха, а она почне плакати, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати: задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа.
и узме блага, сребра и злата, што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знах својим ортацима да је ту. Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Неблагодарни!...“ Грми с престола, Баш као неба тешке сводове Кад дивљом снагом вихор задрма: „С пољана мојих плодом пшеничним Сељачке крви пород прљави До изобиља гладни храните!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Гласник сам само дужда, оца твог, А отац ти се богме не шали. И може ли се шалит галијот Кад оркан помно звезде задрма, Шибајућ гнева бичем огњеним, Даскама мртвим трошне галије Јаок извија бола паклена?...
И спреман буди, седа старино, Да кад нам врата алком гвозденом Незваног госта друштво пијано У доброј вољи мало задрма, Да ми под братом коња прихватиш...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ђурђија је Ђурђија! Удри Ђурђију, криж јој шокачки!“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се парохијанин потужи на жену. Од давнина не може с нашом кућом.
Ћипико, Иво - Пауци
Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима. Удари свом шаком и задрма њима. Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?” —Марко! Ја сам, отвори! —Ти... Чекај, одмах!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он смућен над њоме клече. „Ићи ћу у цвеће данас“, сети се како му рече, И задрма је руком. Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку угледа јаву, И мужа над собом спази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
се тај конац све више и више крати, рука све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.
Госпа Нола чу одједаред како ветрић добаци однекуд мотив тамбурице. Па онда стиже и ветрић, задрма багермово грање, сенке грања претрчаше, као прсти преко харфе, по гвозденим шипкама велике школске капије.