Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1770. и 1771. провео је у Скрадину, где су га Срби довели за свога проповедника, потом у Млецима, у Задру и Трсту. Све то његово бављење у Далмацији имало је великог утицаја на његов даљи рад.
године, када су, приликом турске навале слова преливена у танад. Од 1838. и у Задру у Далмацији почињу се штампати српске књиге.
и 1876), Задру (1868. и 1905) и у Загребу (1890. и 1904), по 1 у Панчеву (1881), на Цетињу (1913), Котору (1913). Као спев хрватскога
ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ Рођен 17. децембра 1819. у Зрмањи, у Лици, где је свршио немачку основну школу. У Задру је свршио гимназију 1838. До 1839.
1848, у Загребу, Кукуљевић даде ново исправљено издање, са нарочитим Томазеовим предговором. У Задру је 1849. изишло треће издање, четврто издање дала је Матица хрватска у Загребу 1888, а пето, дефинитивно издање, према
До 1854. био је капелан у Пероју, у Истри, и по северној Далмацији. Од 1854. до 1863. био је професор богословије у Задру. Кратко време, 1863, уређивао је у Задру лист Звіјезду, уз главну сарадњу Стјепана Бузолића и Меда Пуцића. 1864.
Од 1854. до 1863. био је професор богословије у Задру. Кратко време, 1863, уређивао је у Задру лист Звіјезду, уз главну сарадњу Стјепана Бузолића и Меда Пуцића. 1864. отиде за секретара кнеза Николе на Цетиње.
Вршидба, која је доживела три издања,84 1862. Виенчић домољубних пјеѕама, Крвава кошуља штампана је у Задру 1864, и латиницом и ћирилицом; у старости је штампао Тужну књігу и старачку љубавну лирику Миље и омиље (1893).
1843. био је општински секретар у Будви, од 1861. посланик на далматинском сабору у Задру, коме је једно време био председник, затим посланик у бечком парламенту. Од шездесетих година бавио се само политиком.
1881. покушава се у Сарајеву да издаје забавно-поучни лист Требевић, у Задру 1883. излази забавник Бока Которска, на Цетињу, од 1889.
Када је 1880. покренут у Задру Српски лист, он му је постао ревностан сарадник. Ту је 1881. године штампао први свој приповедачки оглед Наши
Једно одабрано коло Мојих симпатија, у коме су студије о домаћим писцима, из раније три књиге, изишло је 1913. у Задру, латиницом штампано. Естетичка писма из Рима такође су штампана 1913. У засебној књизи Матица српска у Дубровнику 1911.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
но с изјатијем, ако Скрадињани не получе дозвољеније да ме могу имати; и будући да се оно не допусти, тако останем у Задру, гди дође к мени и мој Данил, и пребудемо ту целу годину.
У Задру, колонел Мајна, капетан Јово Грбљанин, конте Зорзи Габо из Кандије, госпођа Ана Рапсоманићи и мој љубими Лазар Славујев
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...; Р. Патак, алфијер у...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
гереналску кабаницу. Купио сам то, каже, неђе у Задру од једног Прајза. Опазио сам ја већ одавно да ће нешто бити, па велим: нек' се и ово нађе, злу не требало!
гереналску кабаницу и ону шкрљачину што је неке године, кад је ишô у Каурску, купио од неког Прајза у Задру.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
). Збирка песама проте Јована Сундечића Низ драгоценијег бисера или духовне и моралне песме за децу, издата 1856. у Задру, прва је оригинална збирка поезије за децу.
Био је православни свештеник у Истри, Далмацији, Дубровнику и Задру. У православном селу Перој у Истри почео је да пише песме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су се поглавито по томе што нису живели у шуми или код јатака, него код својих кућа, у кругу својих породица (у Сењу, Задру и другде), одакле су предузимали даље или ближе походе на Турке.
Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови: шенлук чини ага Бећир-ага... (Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње? да л' је вила, да ли гуја љута?
Отале се свати подигоше, повезане Турке поведоше, и дођоше Задру бијеломе; побацаше Турке у тавницу, а Тадији хећиме нађоше.
Нити грми, нит’ се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага — уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу.
: а кад дође Задру на капију). У песничке особине језика спадају (поред онога о чему је у уводу било речи) и апострофа, персонификација