Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Еле, из тог великог гњезда, те задруге јаке, излетали су многи и многи Пупавци, коју су се тако по имену звали, а, међутим, било их је и ваљаних и отреситих
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И чим би он мене застидео?... — Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... — Тако је! — рече Крушка. — Ти си још и новчан — додаде Маринко.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Удружују се и сагласно бирају за старешину једног члана из задруге, који се одликује моралним и интелектуалним способностима, често најстаријег по годинама.
Изграђени морални појмови представљали су целину, готово читав један добро утврђен морални систем. Сваки члан задруге познавао је усмени закон, закон по коме се знало шта треба а шта не треба чинити.
Врло је вероватно да су задруге биле главни центри у којима су створене народне песме и фолклор уопште. У турско доба је задруга поред цркве била
доба и рат за ослобођење Србије који је трајао једанаест година (1804—1815), нарочито су били олакшани организацијом у задруге. Иако је све што има задруга било заједничко добро свих чланова, ипак она није тип економског комунизма.
Казали смо да их има у областима свих јужнословенских типова, изузевши код источнобалканског или бугарског. Али су задруге биле а и данас су још најмногобројније у областима динарског типа.
Међу задругама има такође различитих облика који се одликују понеким нијансама: динарске су задруге најтипичније, нарочито оне у селима разбијеног типа.
По њима је утврђен тип јужнословенске задруге. Међу самим динарским задругама биле су а и данас су најбоље организоване задруге у Србији, нарочито код старинаца
Међу самим динарским задругама биле су а и данас су најбоље организоване задруге у Србији, нарочито код старинаца (оних од пре великих миграција), у којима су најбоље изражене битне особине: узајамна
Али су задруге многобројне и од великог значаја у Турско доба и вековима су представљале главни облик породице динарског типа.
У турско доба, када су били остављени сами себи, динарски су се људи вратили старим друштвеним облицима. Задруге су често имале по 50 до 60, каткад по 100 па и више чланова.
Осим тога, у оно доба несигурности велике задруге су имале већи углед пред Турцима и другим непријатељима. Па и после Турака, када је највећи део динарских земаља био у
У Србији су се тек око 1876. године почеле распадати задруге, а у Босни и Херцеговини око 1880. Али су оне и данас многобројне у динарској области, само их је мање него инокосних
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Господин прота, на пример, др Јовановић, стари Француз, милостива госпођа управника Водне задруге и још неки имали су такав речник да су мирне душе могли да попуне неке празнине у Вуковом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
слуга; 2. сужањ; 3. домаће чељаде и 4. члан задруге, породице.⁶ Стара српска реч „отьрокь“ означава дете (нпр. „роди сего светаго њтрока“), али и роба (слугу) „који је
² Основне јединице патријархалне друштвене организације биле су породичне задруге и племена (братства). Село се делило по засеоцима који су настајали удруживањем припадника истог рода или братства,
Цвијић: „Дирљиви су љубав и поштовање које чланови задруге имају један према другоме, као и њихова солидарност, нарочито у најтежим приликама.
² Обично у патријархалној породици живи више генерација заједно (тип задруге), али може бити и инокосна. У патријархалној породици се беспоговорно поштује ауторитет старијег мушког члана.
је до својеврсног „етничког обнављања“, тако да је васкрсла задруга као особен древни облик породице динарских Срба. Задруге су често бројале и по 50—60, па чак и 100 људи.
Задружна својина (земља, стока, кућа, оруђе итд.) је заједничка, односно сви чланови задруге могу се њоме користити, али је не могу делити и продавати.
“⁷ Подела рада у оквиру задружне економије формално се налази у рукама старешине задруге, који сâм одређује шта ће ко радити.
За задругу је, пре свега, карактеристичах дух заједништва којим је прожет целокупни живот задруге; он је у свему: у једном огњишту на коме се сви греју, у заједничким чинијама из којих сви једу, клупама на којима
⁸ Главна вредност задруге је, истичу многи истраживачи, породична слога. Узајамну љубав међу члановима задруге Цвијић сматра једном од битних
⁸ Главна вредност задруге је, истичу многи истраживачи, породична слога. Узајамну љубав међу члановима задруге Цвијић сматра једном од битних одлика задруге.
Узајамну љубав међу члановима задруге Цвијић сматра једном од битних одлика задруге. У њој се, такође, изузетно цене и вредности као што су поштење и марљивост.
особина), па и крађе, сукоба међу члановима, оспоравања моћи домаћина, као и зависности задруге од шире друштвене заједнице.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
издао и један део заоставштине свога оца: Мемоаре проте Матије Ненадовића (Београд, 1867; друго издање Српске књижевне задруге, Београд, 1893) и његова писма о ратовању на Дрини 1811—1813 (Београд, 1861). Скупљена оригинална дела Љубомира П.
у Београду, у књигама Српске књижевне задруге. Главна разлика између овог петог издања и ранијих издања јесте што су унете исправке које је сам Томазео учинио,
и 1863 (ново издање Српске књижевне задруге у Београду, 1900). Сеоски роман Чудан свет изишао је у Новом Саду 1869. Трпен спасен, врло популаран али недовршен
Васа Решпект је из 1875 (ново издање Српске књижевне задруге 1913), Увео листак из 1878, Вечити младожења из 1878 (ново издање Српске књижевне задруге 1910), Стари и нови
(ново издање Српске књижевне задруге 1913), Увео листак из 1878, Вечити младожења из 1878 (ново издање Српске књижевне задруге 1910), Стари и нови мајстори, роман из занатлијског живота, из 1883; недовршени историјски роман Дели Бакић из 1886.
Он је писао или сентименталне аутобиографије, или идиле сеоске задруге и србијанске вароши, увек са предубеђењима, са наивним оптимизмом, са склоношћу за мелодрамске ефекте, са нечим што
у Сељанци, као и у многим другим мањим приповеткама, он је дао лепу и тиху идилу задруге; у другим, нарочито познијим приповеткама, када је отворио очи за стварност, описивао је борбу између »старинског
за стварност, описивао је борбу између »старинског реда« и »новога вакта«, сукоб између старог и новог села, пропадање задруге, разоравање и падање старог морала.
у издању Српске књижевне задруге. Од њега су остала и три романа: Горски цар (Београд, 1897), Сеоска учитељица (1899) и Порушени идеали (Београд, 1900).
Избор његових најбољих приповедака, Стари дани, изишао је у издању Српске књижевне задруге, 1902. Комад Коштана изашао је у два издања, у Београду 1902, у Карловцима 1905.
Богата је новим књижевним погледима његова опсежна и стварна критика Српске књижевне задруге (Српска књижевна задруга, Београд, 1897).
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге. Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...
Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге... Напослетку једнога дана освану и код њих установљена задруга.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962. године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад би смео?... Ето јунак је да Арнаути дрхте од њега, богат је и бездетан. Да се одвоји Од своје задруге, начини засебну кулу и задужи веру православну — да се потурчи, а он ће после лако удесити да постане колашински
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је почетак једног дела, које сам спремао на позив наше Књижевне задруге, за колекцију њених поучних књига. Узимајући ово недовршено дело у руке, живо се сећам уживања с којим сам га
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Југ је не само отац него и старешина, типични домаћин чврсте и цватуће породичне задруге. То се јасно види из песме Бановић Страхиња.
У тој песми заједница Југа и Југовића појављује се са свим карактеристичним цртама патријархалне задруге.1 Кад је зет Бановић Страхиња дошао у госте, дочекан је да лепше бити не може — сасвим по обичају који влада у
потражи крвника који му је разорио кућу и заробио љубу, није се обратио за помоћ Југовићима, него Југу, као домаћину задруге. Њега је замолио да пусти синове да пођу заједно с њиме мећу Турке.