Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А и време је већ да га ожени. Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
специфичан облик породице јесте онај који се у народу назива „велика кућа“ („заједница“, „добра кућа“, „јака кућа“, „задружна кућа или „кућа“, „оџак“, „фамилија“), а у литератури је познат као „задруга“.
се одликује својеврсном економијом која је добро прилагођена начину производње — екстензивном сточарству и земљорадњи. Задружна својина (земља, стока, кућа, оруђе итд.
Пословице то јасно истичу: „Задруга мед носи“; „Задружна кућа тече имућа: доста помагача, пунани хамбари“.¹⁴ Уколико је једна задруга већа, утолико се она више ценила као
12. ⁴³ Мићовић, Љ., исто, с. 123; Грбић, С. М., исто, с. 305; Јовићевић, А., исто, с. 49. ⁴⁴ Милићевић, М. Ђ., „Задружна кућа на свету“, ГНЧ 18, 1898, с. 49; Тројановић, С., Старинска српска јела и пића, Просвета, Београд 1983, с. 266.
²⁴ Љубоја, Гордана, Деца у традиционалној култури, Етнографски музеј, Београд 1988, с. 16. ²⁵ Милићевић, М. Ђ., „Задружна кућа на селу“, ГНЧ, 18, 1898, с. 49. ²⁶ Грбић, С. М., исто, с. 139. ²⁷ Петровић, А., исто, с. 369. ²⁸ Грбић, С. М.
Милићевић, М. Ђ., Поменик, Слово љубве, Београд 1979. Милићевић, М. Ђ., „Задружна кућа на селу“, ГНЧ, 18, Београд 1898.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко је себи зао, како ће другом бити добар? — Не ортачи се с оним с којим ћеш се гологлав хесапити. — Задружна кућа тече имућа. — Ортачкој кобили ребра се броје. — Боље самост него ли зла дружба. — Друзи ме чују, а ја се знам.