Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су били донекле и зидарски занат: Бока је у ранијим временима давала чувене мајсторе, који су зидали Немањићима многе задужбине, тако и по Млецима, затим су градили куће, цркве, мостове по Херцеговини, Црној Гори и другим земљама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
1, Београд 1897, с. 27. ⁵ Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба: или како наш народ подиже пород свој, издање Задужбине Ил. М. Коларца, Београд 1914, с. XXВИИИ. ⁶ Ковачевић, И.
15. ³ Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба, издање Задужбине Ил. М. Коларца, Београд 1914, с. 19. ⁴ Грбић, С. М., Српски народни обичаји из среза Бољевачког, СЕЗ, XИВ, Београд
Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, издање Задужбине Ил. М. Коларца, Београд 1914. Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, 65, Београд 1952. Младеновић, У.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У диму, изнад закрпљеног столњака у »Балкану« , градиле су се куле и градови, осипали се у прах и пепео дворци и задужбине; лишће је прекривало камене некрополе испод којих су спавали ишчезли ратници, племићи и монаси...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
свог; а и оне су чеда сунчева, па и ми смо се сакупили сад у позоришту глума сунчаног да благу једну споменемо сен рад задужбине храму звезданом; а она ће помолити се, знам, оном што сунцу круг показује, што звездицама свет опасује, да милостив
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
част му наносили, нека би пријатељ имао гајрета; да би наш брат домаћин у цркву ходио, праведно се Богу молио, да би задужбине дијелио, прилоге остављао што би јак био, све од својега труда, а од божјега дара, а вазда му бог на помоћ био!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Њен су саставни део, дабоме, ликови као учесници радње. Прича је усредсређена на настанак везирове задужбине, па самим тим и на везира Јусуфа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Серца вам стоје нравном зидару на Свак час отворена. Дух родољубиви, Рад в храму задужбине зидат. Не чека времена бољег, к труду с’ Предаје; краси лик добродетељи По вечном вкусу; слади са трудом труд.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно име, свечар; крсно име; крсни колач“ ктитор ― оснивач неке задужбине; добротвор манастирски, црквени кувет ― снага, јачина куљав ― трбушаст кумало ― „гошћење у част кумства после
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Припадао је групи живописаца из Солуна који су сликали зидове велике епископске цркве у Ариљу, задужбине краља Драгутина. Одвојио се од групе због свађе с главним мајстором, који се, ако добро памтим, звао Стикриос.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па, ако, не дај Боже, умреш пре, да онда због те твоје задужбине никоме не може падати у очи: зашто сам једнако на твоме гробу, и зашто теби највише чиним помене и парастосе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Венецији и Риму, и тако свршавали и трговачке и банкарске своје послове, богатили се толико да им је преостајало и за задужбине и фондове народне.
Сви су му честитали, а он је суморно вртео главом: — Имам једног сина, а имам две задужбине. То мирише на кољиво. — Најмлађи син, Стефан, био је даровит младић, али необично напрасите нарави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
може, говорити хоћу: што бијаху Немањићи стари, цароваше, па и преминуше, не трпаше на гомиле благо, но градише с њиме задужбине, саградише млоге намастире: саградише Високе Дечане, баш Дечане више Ђаковице; Паћаршију више Пећи равне, у Дреници
Све то јесу њине задужбине! Ти остаде у столу њиноме и потрпа на гомиле благо, а не гради нигђе задужбине; ето нама неће пристат благо ни за
Све то јесу њине задужбине! Ти остаде у столу њиноме и потрпа на гомиле благо, а не гради нигђе задужбине; ето нама неће пристат благо ни за здравље, ни за нашу душу, а ни нама, ни коме нашему“.
Тад говори славни кнез Лазаре: „Чујете ли, сва српска господо, шта говори госпођа Милица, јер не градим нигђе задужбине? Хоћу градит цркву Раваницу у Ресави крај воде Равана; имам блага колико ми драго, ударићу темељ од олова, па ћу цркви
што нам књиге кажу: настало је пошљедње вријеме, хоће Турци царство преузети, хоће Турци брзо царовати; обориће наше задужбине, обориће наше намастире, обориће цркву Раваницу, — ископаће темељ од олова, слијеваће у топе ђулове, те ће наше
Да копамо мермера камена, да градимо цркву од камена, и Турци ће царство преузети и наше ће задужбине служит од вијека до суда божјега: од камена ником ни камена“.
Милошу: „Ви сте мудри, господо латинска, јесте мудри, ал' зборите лудо: да ви знате наше намастире, наших славних цара задужбине, какови су и колики ли су!
да видите лавру Студеничку недалеко од Новог Пазара; да видите Ђурђеве Ступове код Дежеве, старијех дворова, задужбине цара Симеуна; да видите чудо невиђено, б'јел Вилиндар усред горе Свете, задужбину Саве светитеља и његова оца
Саве светитеља и његова оца Симеуна; да видите Жичу код Мораве и код Ибра више Карановца, Сопоћане Рашки на извору, задужбине светога Стевана, српског краља Првовјенчанога; да видите Папраћу велику виш' Зворника, Спречи на извору, под високом