Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ прихвати Марко. „’Бро јутро! Здрав’ осван’о, Цуца! Је ли ти се што снијевало!“ стадоше га задјевати. „’Бра ви срећа!“ рече он дебелијем гласом, као из бадња да одговори. „Оно, ушњех да сам у сред Цеклина.
Нијемац сједе на одар, па гледаше зачуђено у Јанка. Овај га поче љубазно задјевати и шалити се с њим, као у сретна времена, кад бијаху другови у прашкој војничкој школи.