Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 116 Старац и злато Старац богат распрода где год што има. Све учини у злато, које саспе у један котао, закопа га у башти близу куће, гди мало који дан пропушташе да не дође надгледати га, попропипати га и његовим жутим
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Али шта ћемо сад? Топ гледи управо из стране у нашу војску; ето сад невоље! Нема се чим да закопа, да се кундак спусти и топ у Турке подигне. Но невоља изиђе на ум.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
овде сам најтањи (ту Марјан показа прстом свој замашан врат), ако вије само упркос наредио да се то дете у наш потес закопа! — Јес', господин-попо душе ми! — прихвати сад Ђоша, метнув руку на прси и унесе се попу у очи.
Сви нагрнуше да виде. — Копниде који будаком! — рече чича Мирко. Један приђе те закопа неколико пута, и доиста се указа некакав пањ. Коњ све више фрче и копа ногом. — Ту је! Ту је!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ипак увјек у послу. Он води бригу о цијелом селу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мислили смо да већ нећете ни доћи. »Можда се предомислио«, разговарамо се: »ваљ’да је пао на теме да дође па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.
дентист, то јест »цâнарцт«, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали да је гријота да свој таленат закопа овде у овим каљавим селу — вели фрау Габриела. Ту гђа Перса заћута сасвим.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
кога она воли)’, ту јабуку закопа под стреју и говори: ’Као што ће ова јабука трунути тако нека труне његово срце за мном; као што ова стреја капље,
Урођеници у Квинсланду верују да део детиње душе остаје у постељици, па је зато баба брижљиво закопа у песак.⁶⁶ У нашем народу постељица се негде (на Косову) даје псу, да дете буде хитро, или се баца у реку „да дете
би болели зуби, мајка узме први зуб који му изваде, пољуби, га, баци преко греде, па где зуб падне, на том га месту и закопа.¹ У Хомољу, први зуб дете баци на кров од куће и каже: „Врано, нано, ја теби костен, а ти мени гвозден зуб!
6293) — Што се у повој завије, то покровац покрије. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 100) — Што бешика заљуља, то мотика закопа. (...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала.
Он оде отален и дође на оно раскршће. Туде се најпре раскорачи и закопа. Онда заповиједи оним момцима да копају. Они почну копати: копај, копај, док докопају до једне стијене: Момци рекну:
јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, а кад виде да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Коња свеже за грм, хаљине остави у једном буџаку; распаше се па извади ћемер те оде и закопа га у други буџак, оружје метне најближе до себе, ако би ко искрснуо да не однесе све, а и он да би се могô бранити.
Пошто чоек сина свога са највећом жалости више куће закопа, и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се
Уплаше се свиња и међед, па рече међед свињи: — Закопај се ти свињо у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку. Закопа се свиња у сламу, а међед на крушку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Прича ми баба да су јој синови и унуци у рату. Чувала је она буренце вина за своју децу, па би желела да га закопа, како јој душмани не би узели. Уђосмо у кућу и она ми показа лествице, како бих се попео на таван.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Византија сада није друго но прћија младе Теодоре; звијезда је црне судбе над њом. Палеолог позива Мурата да закопа Грке са Србима. Своју мисли Бранковић с Гертуком. Мухамеде, то је за Гертуку!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пошто човјек сина свога с највећом жалости више куће закопа и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире
3 Приповиједају како је некакав човјек гледао из прикрајка гдје је други новце закопао у земљу, па кад их закопа, а он преко онога мјеста баци виле, рекавши: „Чувајте како сад тако до суда божјега, већ ако ја да бих дошао по њих.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Уплаши се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку.“ Закопа се свиња у сламу а међед се попе на крушку.
му рече: „Частићемо се и веселити, само најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља.” Шура му рече: „Добро, зете, хоћу.” Па онда узјаше на коња и отиде.
” По том накоси траве где је њему воља била не чекајући докле коњ ногом закопа, па узјаше опет на коња и врати се натраг.
обрадује, па му рече: „Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа онде да накосиш, а не где је теби воља.” Он узјаше на коња и отиде по траву.
Најпосле га коњ донесе на једну прекрасну ливаду. Кад буду насред ливаде, коњ стане па закопа ногом, а он скочи с коња и накоси траве, па | се врне натраг кући.
јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала.
јој осијече мали прст у руке да види јели заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Уплаши се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку.” Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
јести, ђевојка није шћела окусити изговарајући се да није гладна и да не може, него покупи све њезине кости па их закопа ђе јој је крава казала.
му рече: — Частићемо се и веселити, само најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља. Шура му рече: — Добро, зете, хоћу. — Па онда узјаше на коња и отиде.
Потом накоси траве где је њему воља била, не чекајући докле коњ ногом закопа, па узјаше опет на коња и врати се натраг.
обрадује, па му рече: — Частићемо се и веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа, онде да накосиш, а не где је теби воља. Он узјаше на коња и отиде по траву.
Најпосле га коњ донесе на једну прекрасну ливаду. Кад буду насред ливаде, коњ стане па закопа ногом, а он скочи с коња и накоси траве, па се врне натраг кући.
Она мезар откопа па сиђе у њ, извади из мртвог младића џигерицу и изједе је, па опет мртваца закопа. Ја се тада брзо вратим кући и легох спавати; потље и она дође.
Пошто чоек сина свога са највећом жалости више куће закопа, и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се
јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
на врата којих нема у свим водама зелени пси ме траже Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи пољубаца закопа у песак ова пустиња где се спрема крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да што брже липса и да се закопа, Нестрпљива чељад чине звати попа. Овај када спази смртну му тегобу, Мисли: Зар ћу саде окренут га Богу?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти. Коњ му је као ала! Кад га узјаше, завришти и закопа ногама. Размитио га је, и воли га више него ишта друго на свијету. Још има једног пса.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице треба да пљуне на јаје и б. лук, и то се закопа испод дирека којим се подупире плот (»Овде закопавам Н. Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224.
жели да нема деце, треба да нађе самоникао јасен, да га сагори, преостали угљен да пребије на троје, помокри се на њ и закопа га на неко сакривено место, одакле га неће нико ископати (ГЗМ, 19, 1907, 493). Иначе је ј.
значаја. Жена која је косата треба да остриже у младу недељу пре сунца дете у к., да острижену косу закопа испод к., и онда дете неће никад оћелавити (Горња крајина, БВ, 11, 1896, 292). К.
,, 58). У семе намењено за сетву меће се корен од к., који се приликом сетве закопа усред њиве (СЕЗ, 19, 361). О Ђурђевдану, и о Усековању (29. ВИИИ), веша се к. више врата (СЕЗ, 40, 64; 75).
К. колач (од кога се једна половина закопа у њиву приликом орања) утук је против града: њиме се махне три пута према градобитном облаку, и нареди му се: сту!
с.). Приликом првог орања заоре се у њиву половина к. колача (СЕЗ, 17, 15); кад се к. сеје, у први оџак закопа се мало бадњиданске вечере (СЕЗ, 14, 86). Три дана пред Ђурђевдан не ваља сејати к.
, па се испод ње закопа мало краваја и соли, и каже јој се: »Ја теби дајем со и хлеб, а ти мени млеко и сир« (СЕ3, 14, 1909, 57).
Кад се почну сејати конопље, у семе се метне једно јаје, које се по сетви закопа у земљу (иб., 262. Свакако, жртва демонима плодности, упор. ‹СЕЗ, 14, 51; 262; 17, 16 ид; АРW, 26, 184; Хандw. ДА, ѕ.
човек за кога се бојимо да ће се повампирити: наиме, покрије се белом крпицом (то треба да је обавезни покров) и закопа дубоко у земљу, под трн (СЕЗ, 17, 149).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Даћу вам, што да не дам. Није новац за то да се закопа. И, право да вам признам, не знам на шта би га трошила. И немам на шта да га трошим.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нешто им се тек привиђа. Ка и вода испред закопа што се натраг узбија, тако и очни зглед испред свашта силовита секне сниже и прикупи се к себи, а и стид га и очобоља