Ћипико, Иво - Приповетке
И Цвета с Марком одлучи унићи, па догодило се што му драго. Лепо приђе с њим преко даске, хтеде згодно да закрене међу свет, али је наједном угледа онај морнар и упита за биљет.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде их прикупља и гони ка улазу. Волови слијежу се да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага. За благом уђоше њих двоје.
Не знаш ти како је то тешко ! ... Чини ми се туђ ..... прљав... Ма'ни... и закрене руком као да се од нечега брани. Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња
Он попође и закрене тијесном уличицом. Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву. Мимо њега журно прође чељаде и
У говору дођоше у равницу, на шири пут. Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо. На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром.
— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче. Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу. Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе. Иво тек сада.