Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па се облаци размакоше и он, сунце, зари бело рало у равницу жениног трбуха улеглог у шуме. Очи се замаглише од силног мушког млаза и немог осмеха земље у загрљају с мужем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Знам, милостива госпођо“. „Крв је текла потоцима!“ Она пребледе и уздрхта целим телом; њене иначе бистре очи замаглише се. Обузета страшном визијом, поче да виче дрхћућим гласом: „крв, крв!“ Узех је за руку.
Краков, Станислав - КРИЛА
Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда.