Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Он деминутиве гради од свега: од штогод ће сачинити штогодарце, заменицу која се вратила именици, или, можда, стоји на граници између заменице и именице! Такви су му и многи други проналасци.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ето зато Станковић - и ту су појаву сви запажали - има обичај да употреби и заменицу и име лица на које се она односи. Типичан Станковићев обрт може се реализовати тачно на ономе месту, испред
И то ја ја! Ох!”80 Јунакиња тада, управо као чист рефлектор, преузима сабеседникову (очеву) понављану заменицу ја, па је у преокренутоме грама тичком лицу огледалски понавља: „А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.