Јакшић, Ђура - ПРОЗА
свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше преда се, невесело и замишљено. „Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не!
како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: „И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде!?...“ „Јест“, рече отац.
У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио. Тетка се наслонила на прозор и гледаше замишљено у залазеће сунце, а низ лице јој текоше сузе... Није викала, није кукала...
Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела. Месечина као дан.
је био од природе разговоран, а та несрећна коб му је сасвим разбила сан; напунио је лушу, укресао ватру, па је замишљено пушио и пуштао густе димове из свога сиромашног чибучића...
Вратим се натраг и видим још поиздаље где се и Стана са својом мајком враћа у село... Замишљено сам гледао за њима, после оседлам и ја коња, па се упутим моме несрећноме побратиму.
— Она ме је волела, док беше још у Книћу код мајке; а сад?... — И он ћуташе замишљено. Али кад Ђоша са Стојном доиграше до њега, он претрну и, метнувши своју снажну руку на Стојнино раме, раздвоји је од
Стојна је замишљено гледала за њим. После оде и она тамо; па кад је све онуда прегледала, а не нађе ништа што би јој пажњу обратило на се,
“ — О, стари, прогоњени Сремче! Ти си анђео избавитељ томе несрећном детету!... Сремац замишљено ћуташе, а после, досетивши се нечему, рече: — Учитељу, синоћ око сунчевог заласка дође Николи Белићу гост из Груже —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје. Наједанпут стаде и окрете се Маринку. — Ти знаш шта ја хоћу? — рече. — Знам, драги ага. — Па, де!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд! Хајде да вечерамо! Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: —
— рече она. — Шта? — Гледаш у дуд? Мара се слабо насмјехну: — У дуд и свуда! — Па замишљено настави: Чисто сам гладна овога ваздуха — Е, печем ја каву за тебе — рече Иконија — Знам ја, ти си се поварошанчила.
Заврати се мало на клупицу а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. — Природу! — рече он замишљено. — Да! Тој сам се мисли и сам поклонио! Велика је то књига! Ко њу чита, тај се ближи богу!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
) »маринерски« официр! Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем, а према њој бркати уланерски официр; на
Зато је ујутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје. Дошао јој Шаца много милији. Није ју вређао као досада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке
— Па ди је, врагу, метнуо! — рече замишљено поп Спира. — Види да није у ћоршу од појаса? Има он један као џепић у појасу самом. — Ама нема појаса међ’ аљинама!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Застајући на оном месту он се замишљено загледао у ону гомилу што се видно храбрила последњом париском вешћу и њоме оживљена, у једном дрском наступу, стала
Сунце се црвенило изнад шуме и сва природа, као под владом неког дубоког и узбуђеног осећања, заћутала је замишљено. Над сунцем, на плавом небу, један дуги оловни облак, као огромно хоризонтално положено стабло, заклањао је једним
Још једном Христић се обазре око себе. Свуд је било мирно, крваво, замишљено, мртво. На кадифи неба дрхтале су звезде. Он јако зажмури, лице му се искриви и, стегнутих зуба, у једном жестоком,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Обоје су завршили игру, задихано а пребледели. Млада девојка посматрала је ди Ронкалија, затим, дуго, замишљено. Божич је са домаћиновом ћерчицом играо. Нападао је као да уједа. Образи, лица, уста, његова и њена, додиривали су се.
Тај Балт, у росијској служби, имао је лице људи са Севера, лик сањара и морнара, које је било замишљено и милостиво. Међутим, држао се охоло, као немачки оклопници.
Исакович онда поче да прича, како је чуо, да је Василије и венецијанском амбасадору визит чинио. Поп га је посматрао замишљено. Ако је ишао, вели, није жив изишао! Ако је ишао и жив изишао, добро би било. Венеција има дугу и тајну руку.
Гледала је Исаковича својим тамним очима, замишљено, као што младе срне гледају, кад јелена, на ивици шума, угледају. Изгледа, каже, да јој њена мати много штошта није
Павле је све то слушао, одсутан духом, замишљено. А кад Ђурђе ућута, он запита: „А шта сам му ја скривио?“ И видело се да то пита искрено.
Вишњевски је Исаковича слушао, пушећи, на камиш, замишљено. Има, каже, Исакович, умногоме, право. У сваком, и најбеднијем, човеку, постоји та жудња, за једном сретном, чистом,
Његове бледе, зелене очи гледале су тог дана сетно и замишљено. Егзерцирао је трупе пред својом трибином, као да су играчке. Срби нису ни сањали да их је жалио.
Затим је опет устајао и стајао, ћутке, замишљено. Иако је био почео да стари, његово лице, наборано од ветрова и избраздано од зиме, било је, ипак, као да је опаљено
Црњански, Милош - Сеобе 1
Та жена је знала да гледа у карте, а волела је и да прича, чупајући при том, замишљено, увек исту своју брадавицу. Но и то беше узалуд.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
г.) Истраживање обављено у Левчу 1987. године замишљено је као снимак данашњег стања у погледу обреда, обичаја и веровања везаних за животни циклус појединца (од зачећа до
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једном тако сјетише се и Раде с Брдара, па дјед замишљено уздахну, такоше му болно мјесто: — Ма куд ми здипи посмртну свијећу, мајка га божија помогла?
— развика се командир. — Зар су теби порезници ...Ама, то су државни службеници, куго кокошија. Ђуро се замишљено загледа у оно сикирче пред собом.
— Жујова, јадан ти сам заједно с њом — откука сељак. Интендант се врло замишљено загледа у бујну травуљину иза ограде и однекле отуд извуче рјешење. — Шта ћемо, мораш је дати.
И он, грешник, на овој зими, зажелио се ораха. Неки наш кукавељ, Крајишник. Делија закратко обори главу и замишљено рече: — Би ми га жао, онако мртвог. И он волио орахе, жива људска душа.
Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку радост, па и будали ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он нас није ни опазио. Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. Мати га, показујући на мене, брижно ослови: — Мито, дош’о нам... Он диже главу. — Ја? Ти?
пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Матори је ћутао гледајући замишљено испред себе. После извесног времена, подиже поглед и рече: — Питам се постоји ли уопште нешто на овом свету што теби
на часну реч, и сам онај тотално неразумљиви Џемс Џојс изгледао потпуно безвезно, када би га они погледали, онако, као замишљено, као: „Све то не вреди ништа, стари!“ —тако некако, штатијазнам!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено. — О, па ја нисам ни стоти део испричао. То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...
како је било са Гојком, тако је сад са мном!... — Е, синко... Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!... Али ти си гледала на лепоту...
Нека он не заборавља кућу, а онако... што?... Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори: — И све ме зове к себи!... Мало, па ми се опет јави и зове... Лепо га видим... маше руком...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и дотле, и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи. — Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Одлази.) XВИИИ ЈЕВРЕМ, ДАНИЦА ЈЕВРЕМ (пошто га је испратио, враћа се замишљено). ДАНИЦА (улази споља): Оде господин Срета? ЈЕВРЕМ (тргне се из мисли): Где си била досад?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Дечко оде. Капија се за њим затвори. Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.
— Па онда да донесем да пијеш нешто? И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела значило је да хоће да пије не вина него ракију.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори. Он исти гледаше замишљено у огањ, држећи одигнуту напуњену лулу, коју заборави приждити.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Нестало већ. МЛАДЕН (забринуто): Па синоћ ти купих! Зар већ ти нестало? Што га толико много пушиш? (Чеше се, замишљено): Сада не знам где ћу већ на вересију да нађем. Да бар раније стигох, те бар ова дрва да продам па дуван да ти купим.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ви овуда нисте пролазили? Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца. ГЛАВА ПРВА Кад је излазио из дућана, замишљено загледан у црвене ђинђуве нанизане на жутом концу — „Зашто сам баш ово купио?
Ветар јурну у собу. Псето лаје љутито и изгубљено. ...Симка седи на ивици кревета и замишљено гледа у пламено и коцкасто око ниске пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом,
„Упропастила си ме... сасвим. Начисто.“ Био је збуњен њеном прибраношћу. „И ти си мене.“ „Ја тебе упропастио?“ Замишљено је гледао у под. „Јеси.“ „А ако ти ја смрскам ту курвинску главу, а?“ Није је гледао. Говорио је врло тихо.
Гледала је искоса, замишљено. А друге жене, тихо, без гласа, на великом одстојању, бауљале би по мраку за мужевима, све До Мораве.
У воденици је и умро.“ Месец се расекао на прозору. Пола ђачке собице било је у сенци. Видео је сину озбиљно и замишљено лице. Стварно, чуо је, пси су у Београду лајали као у Прерову на лопове. „Како?
А мени су и волови престарели. Жена неће умети ни да их прода, а ни боле да купи — рече замишљено И Тихо, гурајући руку у дуванкесу. Аћим му приђе ближе: — Да разговарамо као луди, као радикали... — Ми смо сељаци.
Капетан се усиљено насмеја, али му од Аћимовог погледа смех одједном слете с лица и он више замишљено него строго рече: — Знаш ли шта оглашује звоно?
Никола напипа кревет и седе поред Мијата. — Како човек може да пева? — рече замишљено, с тихим прекором. — Мени само срце пева. Увек пева. Пева и кад се крвца лије и... — Срце...
Курјак је дрхтао као куче. Он који се пркосом записао у историју... — свечано говори и замишљено гледа у прозор. — Поштујем. Аћим је моје дело. Доказ да у Србији велики људи носе гуњеве. И да народ расте.
Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају.
устаје. Брзо пође кући, зато што је Симка оно рекла тако замишљено, равнодушно, прекорно. Није истина. Није истина, јер се није обрадовала.
Видиш ли како џикља? Цело се село чуди. Од срамоте не могу да живим.“ „Зато се ти не радујеш сину?“, рекла је тихо и замишљено. „Никад му се нисам ни радовао. Ја сам се само мучио.“ „Никад?“ „Никад!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни птице ни облаци нису знали где је њен сјајнооки. Тек Источни ветар замишљено набра обрве: — Нестао, кажеш? Како би неко тек тако могао нестати без трага?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Други, да овим уверавањима одложе или, чак, и сасвим отклоне напад турске силе. Све је било лепо замишљено, јер и Турци су желели преговоре.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристотелес гледаше замишљено преда се, а стриц промени тему разговора. „Отац ти је, колико знам, оставио лепо имање“, рече он Аристотелу.
“ „О томе не брини! Признаће он све што зажелимо“. Краљ ћуташе замишљено. Он је, додуше, био пргаве природе, али искуства његовог дугог живота поучише га да није добро попуштати свом гневу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А да нас је неко тада пажљивије загледао морао би с чуђењем застати да посматра: како замишљено и брзо корачамо, одавајући бригу људи који очекују некакав врло важан догађај.
Најзад појави се командант, висок, намрштен, у тешким ратним чизмама и дугачком постављеном шињелу, па замишљено сиђе низ камене степенице и приђе узбуђеним људима, који се укочише по жустрој команди, као смрзнути.
Шетао сам саобраћајницом и гледао замишљено у густу маглу кад ме глас једнога ордонанса позва: — Тражи Вас командир, господине поручниче.
сламе и памтим да ти никако ниси могао заспати и да си први пут тада преда мном пушио цигарету за цигаретом нервозно и замишљено. Од тада ми смо се видели само неколико пута а на Крфу тебе су узели за борца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
томе, неоткупиво памтимо какву безначајну трицу — шаре тепиха у глухој најамној соби по коме смо, неке далеке јесени, замишљено газили, у једној од оних „безизлазних ситуација” што готово периодички наступају, или бјелкасти чуперак длачица у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само Ђурица необично изгледа. Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.
Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази. Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му
— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... ... Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пошто сам простудирао пажљиво њихова лица, одговорио сам замишљено показујући на једну од њих: “ Ова није тако ружна као она друга.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
од највећих америчких песника, велики је скок - салто мортале како се то у циркусу каже - додаде он па се уозбиљи и замишљено настави: - Заиста је чудо шта све могу да учине женске очи!
Ћипико, Иво - Приповетке
Наћи ћу јој посла... Биће јој боље но откуд је дошла... — Мени је добро било гдје сам била, — вели дјевојка замишљено. И настави бесвјесно, као за се: —Зашто сам и долазила?... — Видиш!
И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чујеш красне речи о свечаном збору, Размахују тмору, навешћују зору; Замишљено прȁво, изражено здраво — Уз овакве речи ко би очајавô!
Краков, Станислав - КРИЛА
Радиографски семафори већ су бацали дух револуција светом. Мали војници су замишљено ћутали. Речи су попале по њима као мраз. Кравио их је само дим из лула. За Чеганом је сунце залазило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сад долазим и ја. Вас двојица прилегните, а у једанаест ја ћу вас пробудити. Командир је замишљено гледао у правцу врата. — Откуда сада ово?!
Устао сам. Сви навалише на мене да останем. Само је Одета ћутала и гледала ме замишљено. Извињавао сам се како ме чека један мој пријатељ који је данас допутовао. Поздравио сам се са свима.
— Да ли вас боли? Она ме замишљено погледа и насмеја се једним крајем усана. — Не... И болови који ми долазе од вас пријатни су.
Гледао је расејано у угао, и треснуо пухар на сто. Лука духну да збрише пепео. Драгиша се накашља, замишљено махну главом и настави: — Ишао сам готово несвестан, погнуте главе. Сећам се...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом. Удубио се у мисли — не чује он те галаме, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) Будибокснама, шта је ово? ВИЋА: Не знам, не разумем. Знојио сам се пô сата док сам разрешио. ЈЕРОТИЈЕ (шета замишљено). Што не разумеш ти, добро; али, ето, ни ја не разумем. Ниједну реч не разумем.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено. Чисто као неки гост. Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се
Ћипико, Иво - Пауци
Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике. Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код
Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. — 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се шјор Лука.
Иво посматра Маријино лице. У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено. Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихог и нагањање млађарије.
— Свршићу... — Ма кад? Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... — И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... — Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. СУМЊА У раној младости познô сам је лепо, Њено бледо лице, замишљено чело; Ја још љубљах тада и веровах слепо, И у свему видех савршено дело.
1889. ЛЕЛЕК На обали пустој, о праведни бози! Хаџи—баба, лелек, ситне вале броји: Заклепеће кашто и на једној нози Замишљено стоји.
У чистом зраку нијају се ждрали; Ласте долећу са зимница своји' И бео лелек на пустој обали На једној нози замишљено стоји. Под небом бруји чудновата врева, Све живо кличе, цвркуће и пева! 12.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ВИИ ОСАМ ВЕЛИКИХ НАУЧНИКА АЛЕКСАНДРИЈЕ, ЕРАТОСТЕНОВО ПРЕМЕРАВАЊЕ ЗЕМЉЕ Београд Зар Вам се наше замишљено путовање у Александрију заиста толико допало, драга пријатељице, да сте, у жељи да га још који пут проживите, отпочели
На траву, џбуње и дрвеће мога врта пала је као нека сенка туге; и небо изгледа замишљено, а Дунав снужден. И моју душу притискује нејасно чувство чежње и сете, које увек осетим кад у природи дочекам позну
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било. У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога
И, каже, да мало Миланче већ одавно проходало и већ говори. И већ тебе тражи. Виче: »баба«, »баба«. ТАШАНА (замишљено): Што га ниси донео? ЈОВАН Хтедох, али снашка не даде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Било је углављено, или бар од старца замишљено: чим стари умре, и хумка у грчкој парцели се слегне, и покрије каменом плочом с грчким натписом — унук да прода кућу,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Полетео бих, али ме стид од људи. Страх ме, чини ми се, издиже изван седла и ја замишљено јурим, бежим... Коп се саплете.
Већ заморен, Краљ је сео на један трупац и замишљено гледао преда се. Говорио је командант дивизиона како нам немачки аероплани непрекидно досађују, јер откривају наше
Али ово лице је сад бледо, а очи замагљене. Стајао је баш покрај пута и гледао замишљено у земљу. Погледах и на оне људе около, па ми они познати. — Је ли то пета батерија? Познадох их наједном.
Али ако уљудност изгубимо, онда тек настаје највећа опасност — и потпуковник Петар климну замишљено главом. Настала је мучна тишина.
Наши посилни подложили пећ. Седимо покрај ватре и замишљено гледамо преда се. Улицом поред плотова провлаче се одрпане прилике војника и завирују у свако двориште као да нешто
Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.
СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо. Све што смо имали, рекли смо... Пексимита је понестало, конзерви више нема.
Али да иде најхитније. Командант је зубима гризао бркове. Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је. — Саопштио сам — извештава Лука. — Чији је то вод?
Али шта ће онда остати тамо! — потпуковник Петар се подбочио и замишљено климну главом. Преко камењара чуо се ужурбани бат поткованих цокула. Пешаци су грабили узбрдо.
Пуковник Иван, мрачан, натмурен, прекрстио руке на груди и гледа замишљено у земљу. Подигао је отечене очне капке и промуклим гласом говори: — Бог нам је сведок... учинили смо све што се може.
Је ли тако? Она двојица ћутала су и посматрала га замишљено. — Дај карту!... Ово је Црна река... Она скреће. А у углу који прави налази се Кајмакчалан.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У стању да пође за пуком, Банда кроз поља кад засвира, Замишљено да живи о црном Луку, о хлебу и на сену: О, на трулом плашћу иза манастира!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Долазили су и одлазили, нестајали. Само жене су припадале кући као и ја — сат замишљено заћута присећајући се ратова и пожара.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ништа. Ни »зелен лист«. СТАНА (замишљено, за себе): А, поклон, дар!... Нека је он само овде, код куће, а то!... ВАСКА Јест. А Коштану може да кити.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
зналачки је загледа, цокну дватри пута језиком као што то чине одрасли мајстори кад процјењују неку крнтију, а онда замишљено рече: — Хм, хм, хм! — Шта ти значи то твоје „хмкање“? —радознало ће Стриц.
— запријети Стриц. Николица забринуто погледа уз дрво и замишљено чупну носић, па се истом нешто досјети и гракну: — И моја ће се Жуја оштенити, па кад ли штенад заокупе твоју
— Е, ово ће већ ићи. Грицкао је замишљено тврду стабљичицу непознате биљке и одједном се огласио: „Овдје живи храбра чета харамбаше Јованчета.“ — Ол рајт!
Нек се види, нек се чује.“ Ово је, разумије се, саставио пјесник Ђоко Потрк грицкајући замишљено киселу стабљичицу „зечјег купуса.“ Јованче и мајстор Лазар Мачак били су неуморни у измишљању разноразних новина.
То је некад била јама за хватање курјака па се током година зарушила. Код те рупе Јованче би често застао и замишљено је разгледао, док једног дана не рече Мачку: — Мајсторе, сад сам се нешто сјетио.
Трпај само и носи. Наравно, Вањка је тај који носи. Једном, док је дружина јела печен кромпир, Луња замишљено рече: — Неко се шуља око нас, уходи нас. Траже логор. Сви проблиједише и престадоше јести.
Ником се није играло. Лазар Мачак није се прихваћао никакве нове мајсторије. Ђоко Потрк грицкао је замишљено танку љескову гранчицу и упорно се трудио да смисли какву веселу пјесмицу.
Видећи кола с учитељем и његовим пртљагом, Јованче замишљено рече: — Ето ти, оде и он. Сад је сасвим готово с нашом хајдучијом.
Ипак ти хвала што си се потрудио. — И толику ватру појео — додаде Стриц и, гледајући рупе на свом шеширу, замишљено прогунђа. — Овдје ушла, овдје изишла, пази ти ње.
— Богме не бих нипошто био ноћас на мјесту непријатељског стражара — прогунђа Стриц замишљено. XВИИ Непријатељски стражар, који је те ноћи стајао на заравни испред логора Тепсије, заспао је и управо је сањао
— Ево ти, момче, за твоја истраживања по пећини. Гледао је пажљиво у дјечака, а онда замишљено додаде: — Не би било лоше имати тако млада и промућурна курира. Видјећемо већ и поразмислити.