Употреба речи замрле у књижевним делима


Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Не мари. На угао Васине Добрача се, ниоткуда, спушта у саму зору кад су улице пусте и још замрле од ноћи и чека онај тренутак кад јутарња измаглица пређе и преко облака и преко асфалта па склизне ко зна где.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла. И ноћ се спушта, и врисак, и мир. Замрле душе, само дршћу прсти, К'о снага где је тек забоден мач. Понека глава скривено се крсти.

Ћипико, Иво - Пауци

— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима. А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.

” Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене. Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тамо иза оних планина налазило се њихово огњиште. Све оне мисли, које су услед тешких и дугих напора биле замрле, васкрсавале су постепено пред овим плавим небом које је лебдело над њиховом домовином.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности